Leta su sve vrelija, toplotni talasi sve duži. U gradovima je život postao gotovo neizdrživ bez klima-uređaja. Potražnja je sve veća, ponuda uređaja ogromna. Kako se opredeliti za pravi? Na šta treba obratiti pažnju?
Ljudi širom sveta traže način da rashlade svoj stan tokom sve češćih toplotnih talasa. Međutim, najjeftiniji klima-uređaj često troši dvostruko više struje od boljih alternativa, a u pojedinim stanovima može čak da predstavlja i bezbednosni rizik.
Zato se postavlja pitanje: koji uređaj danas najefikasnije hladi, najmanje troši struju i najmanje opterećuje klimu?
Mobilne klime: Jeftino kupiš, skupo platiš
Mobilni klima-uređaji predstavljaju najjeftinije i najbrže rešenje, ali su često i najmanje efikasni.
Sastoje se od jedne unutrašnje jedinice koju korisnik može sam da postavi. Crevo za odvod toplog vazduha izvodi se kroz prozor ili vrata. U Nemačkoj se takvi uređaji mogu kupiti već za oko 270 evra.
Unutrašnja jedinica veličine je manjeg kofera i uglavnom se nalazi na točkićima, pa se može premeštati iz prostorije u prostoriju.
Takozvani monoblok-uređaji funkcionišu po istom principu kao i druge klime. Pomoću rashladnog sredstva u zatvorenom sistemu proizvode hladnoću na jednoj strani, a toplotu na drugoj. Topao vazduh iz prostorije potom se crevom izbacuje napolje. To rashlađuje prostoriju.
Međutim, u poređenju sa fiksno ugrađenim uređajima, znatno su bučniji, manje efikasni i prema podacima nemačke organizacije Stiftnug Warentest troše više nego dvostruko više električne energije za hlađenje.
Razloga za slabu efikasnost ima više. Toplo crevo dodatno zagreva prostoriju, otvori oko prozora ili vrata često nisu dobro zaptiveni, a podpritisak koji uređaj stvara u prostoriji dovodi do toga da topao spoljašnji vazduh ponovo ulazi unutra.
U stanovima sa gasnim kotlovima mobilne klime mogu čak biti opasne po život. Zbog podpritiska bezmirisni ugljen-monoksid iz gasnog uređaja može neprimetno da dospe u stan i izazove trovanje, što je pokazao i nedavni slučaj u Beču.
Stručnjaci zato ne preporučuju korišćenje monoblok klima-uređaja u stanovima s gasnim kotlovima bez prethodne stručne provere.
Troškovi električne energije za stan od 70 kvadratnih metara u Nemačkoj kod korišćenja monoblok-sistema iznose oko 320 evra godišnje.
Za hlađenje je uglavnom bolji izbor mobilni split klima-uređaj. Kod njega su unutrašnja i spoljašnja jedinica odvojene, a povezane su rashladnim vodom dužine oko dva metra. I takvi uređaji mogu se postaviti bez pomoći majstora.
Mobilni split sistemi koštaju od oko 900 evra i na evropskom tržištu prisutni su tek poslednjih nekoliko godina.
Spoljašnja jedinica može da stoji na balkonu ili terasi, a moguće ju je pričvrstiti i spolja na prozor posebnim nosačem. Ipak, i rashladni vod zahteva otvor na prozoru ili vratima, pa određena količina toplote i dalje ulazi u prostoriju.
Prednost je što se ne stvara podpritisak, zbog čega nema opasnosti u kombinaciji sa gasnim kotlom.
U poređenju sa mobilnim monoblok-uređajima, split-sistemi su znatno efikasniji. Prema testovima organizacije Stiftung Warentest, godišnji troškovi struje kod jednog testiranog modela iznosili su oko 230 evra.
Fiksne klime su najbolja opcija za stanove
Još efikasnije, tiše i udobnije od mobilnih uređaja jesu fiksno ugrađeni klima-sistemi. Sastavljeni su od spoljašnje i unutrašnje jedinice, a cena uređaja kreće se od oko 400 do 2.500 evra. Sa ugradnjom ukupni trošak iznosi od oko 800 do preko 5.000 evra.
Spoljašnja jedinica obično se postavlja na krov, balkon ili fasadu. Rashladni vod trajno se ugrađuje, a sistem mora da postavi i proveri ovlašćeni servis.
U iznajmljenim stanovima potrebna je saglasnost stanodavca, dok je u stambenim zgradama sa vlasničkim stanovima ugradnja uglavnom dozvoljena.
Iako predstavljaju najbolje rešenje, mnogi nemački stanodavci i dalje izbegavaju takvu investiciju.
Pritom su troškovi energije za hlađenje stana od 70 kvadratnih metara u proseku samo oko 150 evra godišnje. Najefikasniji uređaj na testu Stiftung Warentesta trošio je svega 112 evra godišnje.
Ako se isti uređaj koristi i za grejanje, godišnji troškovi struje povećavaju se za oko 500 evra. Poređenja radi: samo grejanje na prirodni gas za stan te veličine košta približno 1.200 evra godišnje, a cene imaju tendenciju rasta. Zbog toga klima-uređaji mogu čak da prepolove troškove energije.
Iz razloga zaštite klime, u Nemačkoj se trenutno subvencionišu klima-uređaju sa do 80 odsto ukupnih troškova.
Sa sve više toplih dana širom sveta raste i potrošnja električne energije. U Evropi i Kini broj dana sa temperaturama iznad 30 stepeni porastao je za četvrtinu tokom poslednjih pet godina. U Japanu i Južnoj Koreji takvih dana sada ima gotovo dvostruko više nego pre 2020.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), klima-uređaje poseduje 93 odsto domaćinstava u Japanu, 90 odsto u SAD, 79 odsto u Kini, 29 odsto u jugoistočnoj Aziji, 23 odsto u Evropi i 16 odsto u Indiji.
Godine 2025. za hlađenje je u svetu potrošeno oko 50 odsto više električne energije nego 2015. Ukupna potrošnja porasla je za oko 1.000 teravat-sati, na približno 2.900 teravat-sati godišnje. Trenutno hlađenje čini oko devet odsto globalne potrošnje električne energije.
Istovremeno raste i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, pre svega iz solarnih i vetroelektrana. Tokom 2025. proizvedeno je 4.300 teravat-sati više obnovljive energije nego deset godina ranije. Pošto solarni paneli najviše struje proizvode upravo tokom leta, kada je i potreba za hlađenjem najveća, ova kombinacija smatra se posebno pogodnom.
Zašto je rashladno sredstvo važno za klimu
U frižiderima, klima-uređajima i toplotnim pumpama cirkulišu takozvana rashladna sredstva. U zatvorenom sistemu ona isparavaju i ponovo se kondenzuju, omogućavajući stvaranje hladnoće.
Međutim, neka od tih sredstva mogu naneti veliku štetu klimi ukoliko dospeju u atmosferu. Stariji uređaji često koriste sintetičko rashladno sredstvo R410A. Ako ono iscuri zbog oštećenja sistema ili nepravilnog uklanjanja uređaja, klimatski efekat odgovara emisiji od približno dve tone ugljen-dioksida.
Zbog toga je od 2025. godine u EU i SAD zabranjena prodaja novih klima-uređaja sa tim rashladnim sredstvom. Najčešće ga zamenjuje R32, čiji je klimatski uticaj pri curenju približno tri puta manji.
Evropska unija otišla je i korak dalje. Od 2029. godine split klima-uređaji s jednom unutrašnjom jedinicom moći će da koriste samo posebno klimatski prihvatljiva rashladna sredstva. Najčešće je reč o prirodnom gasu propanu, poznatom i kao R290. Ako propan iscuri iz sistema, praktično ne izaziva klimatsku štetu.
Zato sve više novih klima-uređaja koristi upravo propan kao rashladno sredstvo.
„Očekujemo da će se propan dugoročno nametnuti kao standard za split-sisteme, prvo u Evropi, a zatim i u drugim delovima sveta“, kaže Mihael Lehte, menadžer za marketing proizvoda u kompaniji Micubiši elektrik.
Klimatizacija može dodatno da zagreje gradove
Tamo gde radi veliki broj klima-uređaja, otpadna toplota često čini spoljašnji prostor još neprijatnijim, naročito u gusto izgrađenim urbanim sredinama. U Japanu se na pojedinim posebno toplim ulicama mogu videti čak i upozorenja na ekstremnu vrućinu.
Istraživanje sprovedeno u kineskoj metropolitanskoj oblasti Nanđing, koja ima više od deset miliona stanovnika, pokazalo je da spoljašnje jedinice klima-uređaja u uskim ulicama mogu da povećaju dnevne temperature i do 1,9 stepeni, a noćne čak do 3,3 stepena. To predstavlja dodatno opterećenje za pešake.
Vertikalno ozelenjavanje fasada moglo bi da snizi temperature za nekoliko stepeni.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) preporučuje i druge mere protiv takozvanog efekta urbanog toplotnog ostrva. Prema procenama IEA, nove zelene površine, drvoredi i uklanjanje nepropusnih asfaltnih i betonskih površina mogu da snize temperaturu u gradovima za čak pet stepeni.
Jedno od rešenja je i daljinsko hlađenje. Gradovi poput Dubaija, Singapura, Berlina i kineske metropolitanske oblasti Čongćing već koriste takve sisteme za rashlađivanje dela zgrada.
U tim sistemima višak toplote ne završava u spoljašnjem vazduhu, već se odvodi u reke ili podzemne vodene tokove.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon tropske noći, Srbiju čeka još jedan vreo dan. RHMZ je za utorak, 4. avgust, izdao upozorenje na crveni meteo-alarm. Vrhunac toplotnog talasa nam tek predstoji
Rušenje objekata na Gazivodama je poraz ideje da razvoj može da bude jači od straha, turizam održiviji od konflikta. Da ljudi mogu da ostanu zato što vide budućnost, a ne zato što nemaju gde da odu. Da drugi, poput mene, ovde mogu da dolaze po svoje sopstvene životne lekcije
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
