Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Neke firme to čine jer im se ne isplati da skladišti suvišnu robu, neki da bi sačuvali dizajnersku ekskluzivnost. Velikim modnim kompanijama nije padalo na pamet da odeću i obuću, recimo, ustupe Crvenom krstu
U skladu sa promenjenim potrošačkim navikama i rastom zelenog marketinga, veliki globalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu.
Međutim, „Operacija X“ je raskrinkala da to nije baš tako. Uvidom u dokumente, danski novinari su pre nekoliko godina otkrili da je ova modna kompanija u periodu od 2013. do 2018. godine slala u proseku 12 tona proizvoda godišnje u spalionicu Kara/Noveren u gradu Roskilde, nedaleko od Kopenhagena, piše portal klima101.rs.
Autori ove analize imali su priliku i da pogledaju šta se nalazi u kutijama koje je H&M poslao na spaljivanje: tu su, između ostalog, bile i potpuno nove dečje farmerke i tamnoplave pantalone za žene – sa sve etiketama.
Danas, ovakva praksa u Evropskoj uniji (EU) više nije dozvoljena.
Foto: StockSnap/PixabayGlobalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu. Samo što to nije baš tako
Nema više rasipanja
Prema novoj regulativi, koja su stupila na snagu 19. jula, velikim kompanijama u EU zabranjeno je da uništavaju neprodatu odeću, obuću i modne dodatke.
Ova mera uvedena je u okviru Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode sa ciljem da spreči rasipanje i odbacivanje, kako samog tekstila tako i dragocenih resursa koji su potrošeni za njegovu proizvodnju.
Foto: Glorige Simon/PixabayPrema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe
Masovno uništavanje odeće i obuće
Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Uglavnom se radi o starim kolekcijama, robi poručenoj onlajn koja je vraćena, kao i oštećenoj robi.
Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe, emitujući 5,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Samo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra, dok u Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Za sada su pogođeni samo „veliki igrači“
Nova regulativa pomoći će u smanjenju ovih bilansa. Umesto da neprodata odeća završava u spalionicama ili na deponijama, kompanije u EU su sada u zakonskoj obavezi da pronađu alternativne načine da se oslobode zaliha, npr. kroz visoke popuste, korišćenje alternativnih tržišta poput autlet radnji ili doniranje dobrotvornim organizacijama.
Trenutno, zabrana se odnosi samo na velike igrače, odnosno na kompanije sa preko 250 zaposlenih i neto godišnjim prometom od preko 50 miliona evra.
Ovi modni brendovi dobro su poznati mnogima. Primera radi, tu je gorepomenuti H&M, zatim marke u sklopu španske grupacije Inditeks kao što su Zara, Masimo Duti i Stradivarius, ali i proizvođači sportske opreme poput Adidasa i Pume.
Foto: Mohamed Marzuk Mohamed Ansari/PixabayU Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Dok brza moda uništava robu jer joj se ne isplati da je skladišti, luksuzni brendovi to tradicionalno rade iz potpuno drugog razloga – kako bi sačuvali ekskluzivitet i cenu. I ove modne kuće treba da se povinuju pravilima, uključujući Dior, Šanel, Guči, Loro Piana, Prada i Barberi koji je samo u 2017. uništio robu u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Koji su izuzeci za uništavanje odevnih predmeta
Kompanijama je u određenim situacija ipak dozvoljeno da unište neprodatu garderobu i cipele , npr. u slučaju nebezbednih ili isuviše oštećenih proizvoda, falsifikata ili kršenja intelektualne svojine. Još jedan izuzetak jeste kada ih odbiju dobrotvorne organizacije ili programi donacija.
Ipak, da bi se sprečila zloupotreba, biznisi koji se budu oslanjali na ove presedane moraće da obezbede dokaze i da objavljuju godišnje izveštaje o tome šta su bacili. Usklađenost sa regulativom proveravaće nacionalne vlasti zemalja članica koje mogu da izriču prekršajne kazne.
Foto: Erika Beautydea/PixabaySamo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra
Počev od 2030. godine, isti propisi važiće i za preduzeća srednje veličine, sa između 50 i 249 zaposlenih i do 50 miliona evra neto godišnjeg prometa.
Zabrana uništavanja tekstila koji se ne proda jedna je od prvih konkretnih mera u sklopu Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode. Cilj ove uredbe je da roba na tržištu EU bude izdržljivija, namenjena ponovnoj upotrebi i podložna reciklaži, dok se istovremeno jača efikasnost i cirkularna ekonomija.
Kao prva grupa proizvoda podložna zabrani, tekstil je izabran zbog negativnog uticaja koji aktuelni model poslovanja izaziva, oslanjajući se na spaljivanje i bacanje neprodate odeće i obuće. Uprkos tome što su skupe i rasipničke, modna industrija ove prakse primenjuje decenijama unazad, sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu i klimu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kao što bacanje dece u vodu češće stvara doživotne strahove nego plivače, tako i primoravanje na učenje može od škole da stvori moru. Ali, ako postoji izbor, onda postoji i izlaz
Zbog štrajka grčkih carinika u ponedeljak će doći do usporenog prelaska granice na nekoliko najprometnijih prelaza između Severne Makedonije i Grčke, saopštila je Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
