Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Neke firme to čine jer im se ne isplati da skladišti suvišnu robu, neki da bi sačuvali dizajnersku ekskluzivnost. Velikim modnim kompanijama nije padalo na pamet da odeću i obuću, recimo, ustupe Crvenom krstu
U skladu sa promenjenim potrošačkim navikama i rastom zelenog marketinga, veliki globalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu.
Međutim, „Operacija X“ je raskrinkala da to nije baš tako. Uvidom u dokumente, danski novinari su pre nekoliko godina otkrili da je ova modna kompanija u periodu od 2013. do 2018. godine slala u proseku 12 tona proizvoda godišnje u spalionicu Kara/Noveren u gradu Roskilde, nedaleko od Kopenhagena, piše portal klima101.rs.
Autori ove analize imali su priliku i da pogledaju šta se nalazi u kutijama koje je H&M poslao na spaljivanje: tu su, između ostalog, bile i potpuno nove dečje farmerke i tamnoplave pantalone za žene – sa sve etiketama.
Danas, ovakva praksa u Evropskoj uniji (EU) više nije dozvoljena.
Prema novoj regulativi, koja su stupila na snagu 19. jula, velikim kompanijama u EU zabranjeno je da uništavaju neprodatu odeću, obuću i modne dodatke.
Ova mera uvedena je u okviru Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode sa ciljem da spreči rasipanje i odbacivanje, kako samog tekstila tako i dragocenih resursa koji su potrošeni za njegovu proizvodnju.
Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Uglavnom se radi o starim kolekcijama, robi poručenoj onlajn koja je vraćena, kao i oštećenoj robi.
Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe, emitujući 5,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Samo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra, dok u Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Nova regulativa pomoći će u smanjenju ovih bilansa. Umesto da neprodata odeća završava u spalionicama ili na deponijama, kompanije u EU su sada u zakonskoj obavezi da pronađu alternativne načine da se oslobode zaliha, npr. kroz visoke popuste, korišćenje alternativnih tržišta poput autlet radnji ili doniranje dobrotvornim organizacijama.
Trenutno, zabrana se odnosi samo na velike igrače, odnosno na kompanije sa preko 250 zaposlenih i neto godišnjim prometom od preko 50 miliona evra.
Ovi modni brendovi dobro su poznati mnogima. Primera radi, tu je gorepomenuti H&M, zatim marke u sklopu španske grupacije Inditeks kao što su Zara, Masimo Duti i Stradivarius, ali i proizvođači sportske opreme poput Adidasa i Pume.
Dok brza moda uništava robu jer joj se ne isplati da je skladišti, luksuzni brendovi to tradicionalno rade iz potpuno drugog razloga – kako bi sačuvali ekskluzivitet i cenu. I ove modne kuće treba da se povinuju pravilima, uključujući Dior, Šanel, Guči, Loro Piana, Prada i Barberi koji je samo u 2017. uništio robu u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Kompanijama je u određenim situacija ipak dozvoljeno da unište neprodatu garderobu i cipele , npr. u slučaju nebezbednih ili isuviše oštećenih proizvoda, falsifikata ili kršenja intelektualne svojine. Još jedan izuzetak jeste kada ih odbiju dobrotvorne organizacije ili programi donacija.
Ipak, da bi se sprečila zloupotreba, biznisi koji se budu oslanjali na ove presedane moraće da obezbede dokaze i da objavljuju godišnje izveštaje o tome šta su bacili. Usklađenost sa regulativom proveravaće nacionalne vlasti zemalja članica koje mogu da izriču prekršajne kazne.
Počev od 2030. godine, isti propisi važiće i za preduzeća srednje veličine, sa između 50 i 249 zaposlenih i do 50 miliona evra neto godišnjeg prometa.
Zabrana uništavanja tekstila koji se ne proda jedna je od prvih konkretnih mera u sklopu Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode. Cilj ove uredbe je da roba na tržištu EU bude izdržljivija, namenjena ponovnoj upotrebi i podložna reciklaži, dok se istovremeno jača efikasnost i cirkularna ekonomija.
Kao prva grupa proizvoda podložna zabrani, tekstil je izabran zbog negativnog uticaja koji aktuelni model poslovanja izaziva, oslanjajući se na spaljivanje i bacanje neprodate odeće i obuće. Uprkos tome što su skupe i rasipničke, modna industrija ove prakse primenjuje decenijama unazad, sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu i klimu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
