Ako je nešto zajedničko evropskim zemljama koje su uspele znatno da smanje smrtnost od bolesti srca, onda je to činjenica da prevenciju nisu prepustile isključivo pojedincima. Ulaganje u rano otkrivanje bolesti, ograničavanje faktora rizika i javne politike koje podstiču zdravije životne navike, pokazali su se jednako važnim kao i napredak medicine. Zato je pitanje – koji su sve sistemski propusti kod nas i na čemu bi moralo da se radi
Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji i odnose više života nego sve maligne bolesti i druga hronična oboljenja zajedno. Iako se o povišenom krvnom pritisku i aritmijama često govori kao o posledicama svakodnevnog stresa, situacija je znatno kompleksnija.
Šta kaže statistika? Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, tokom 2024. od bolesti srca i krvnih sudova preminula je 46.841 osoba. To predstavlja čak 47,7 odsto svih preminulih u zemlji, što znači da je gotovo svaki drugi građanin koji je izgubio život te godine umro od kardiovaskularnih bolesti. Od 46.841 osobe, bilo je 25.556 žena a 21.285 muškaraca. Kod žena su bolesti srca i krvnih sudova uzrok više od polovine svih smrtnih slučajeva (51,6 odsto), dok kod muškaraca čine 43,7 odsto ukupnog mortaliteta.
Najveći broj preminulih čine stariji ljudi (vidi okvir); rizik od bolesti srca, naime, raste sa godinama života. Srbija danas ima oko 6,6 miliona stanovnika, a gotovo svaki četvrti građanin stariji je od 65 godina. Kako stanovništvo stari, očekuje se da će rasti i broj ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. To potvrđuje i izveštaj Evropskog udruženja kardiologa za 2024, prema kojem ove bolesti pogađaju oko 40 odsto ljudi između 40. i 59. godine, i čak 75 odsto starijih od 60 godina.
MI I DRUGI – O PREVENCIJI
Kako za “Vreme” objašnjava kardiolog dr Milan Kitanović, zemlje zapadne Evrope imaju još starije stanovništvo od Srbije, ali njihovi građani u proseku žive duže. Zašto? U tim se zemljama znatno više ulaže u prevenciju, pa se bolesti srca češće sprečavaju ili otkrivaju u ranoj fazi.
Razlika je tu vidljiva: stopa mortaliteta u Srbiji iznosi 737 umrlih žena i 873 umrla muškarca na 100.000 stanovnika, dok u Francuskoj – zemlji sa znatno starijim stanovništvom – ona iznosi svega 155 umrlih žena i 237 umrlih muškaraca na 100.000 stanovnika. Slični rezultati beleže se i u Španiji i Danskoj.
Podaci Evropskog udruženja kardiologa pokazuju da su rano otkrivanje i lečenje povišenog krvnog pritiska, kontrola holesterola, prestanak pušenja i usvajanje zdravih životnih navika doprineli tome da je smrtnost od ovih bolesti u razvijenim evropskim zemljama u poslednjih trideset godina smanjena za više od 50 odsto. U zemljama srednjeg dohotka, među kojima je i Srbija, pad je bio znatno manji – oko 12 odsto. Razvoju bolesti srca doprinose brojni faktori rizika – pušenje, povišen krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Činjenica koja ohrabruje jeste to što se na većinu ovih faktora može uticati, te se otuda prevencija i promena životnih navika smatraju najefikasnijim načinom za smanjenje broja prevremenih smrti.
PO CENU ŽIVOTA, SVOG I TUĐEG
Među faktorima rizika posebno se izdvaja pušenje. Srbija se nalazi na prvom mestu liste zemalja sa najvećim procentom pušača u Evropi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, čak 37,9 odsto odraslih u Srbiji konzumira duvan, a 34,1 odsto to čini svakodnevno.
Dr Milan Kitanović upozorava da je borba protiv pušenja u Srbiji svedena na formu. “U restoranima i kafićima navodno postoje zone za pušače i nepušače, ali one nisu adekvatno odvojene, pa smo svi izloženi pasivnom pušenju, koje je jednako štetno”, kaže on.
Govoreći o elektronskim cigaretama, koje koristi sve više građana Srbije, dr Kitanović ističe da one možda imaju manje štetan uticaj na pluća, ali da na koronarne bolesti deluju gotovo isto kao i klasične cigarete.
Podaci “Batuta” pokazuju i da skoro 60 odsto pušača uopšte ne razmišlja o prestanku pušenja, a dr Kitanović kaže da se u praksi susretao sa pacijentima koji prežive infarkt miokarda ili neko drugo teško stanje, ali se, čim osete privremeno poboljšanje uz terapiju, ponovo vraćaju cigaretama.
INSULINSKA REZISTENCIJA, MAČ NAD SVAČIJOM GLAVOM
Pored pušenja, povišenog krvnog pritiska i visokog holesterola, jedan od najvećih faktora rizika je i dijabetes. U Srbiji oko 450.000 ljudi ima ovu bolest, a procenjuje se da čak trećina obolelih ne zna da je bolesna. Dr Kitanović ističe da je dijabetes jedna od ključnih pridruženih bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih kardioloških komplikacija, pa i do smrtnog ishoda. Međutim, poseban akcenat stavlja na insulinsku rezistenciju.
“Kod nas je insulinska rezistencija postala poznata uglavnom u kontekstu borbe mladih žena za potomstvo. U stvarnosti, ona je mač nad glavom svakoga od nas. Povezana je sa masnim tkivom koje se nakuplja oko jetre i unutrašnjih organa, a može se prepoznati po povećanom obimu struka”, objašnjava dr Kitanović. Dodaje da čak i ljudi koji se aktivno bave sportom i vode računa o zdravlju mogu imati insulinsku rezistenciju, nevezano za pol.
Zbog toga smatra da bi sistematski skrining na insulinsku rezistenciju, naročito u rizičnim grupama, morao da postane deo redovne zdravstvene zaštite, jer je ovo stanje direktna predispozicija za razvoj dijabetesa.
foto: tanjug / min. zdravljaNEUMREŽENOST INFORMACIONIH SISTEMA: Kada bi kardiološki nalazi privatnih lekara bili vidljivi u državnom sistemu drastično bi se ubrzala dijagnostika i povećao kvalitet lečenja
PROBLEMI SU SISTEMSKI
Kada je reč o lečenju bolesti srca u Srbiji, često se stiče utisak da je najveći problem nedostatak lekara. Međutim, podaci Evropskog udruženja kardiologa pokazuju da Srbija ima oko 109 kardiologa na milion stanovnika, što je više od evropskog proseka koji iznosi 95 kardiologa na milion stanovnika.
Najmanje kardiologa u Evropi ima Irska – 25,8 na milion stanovnika, dok je Grčka na samom vrhu sa 296,7. Srbija je na 14. mestu, a među zemljama regiona ispred nje nalaze se Mađarska sa 127,8 i Rumunija sa 127,6 kardiologa na milion stanovnika.
Izazov, međutim, nije toliko broj lekara koliko organizacija sistema. Izveštaj Evropskog udruženja kardiologa pokazuje da se u Srbiji znatno češće izvode hitne intervencije, dok se na pojedine procedure, poput ugradnje pejsmejkera, čeka duže nego u razvijenijim evropskim zemljama.
Dr Milan Kitanović smatra da dodatni problem predstavlja činjenica da državni i privatni zdravstveni sektor u Srbiji funkcionišu kao dva odvojena sistema, zbog čega najviše ispaštaju pacijenti. “Informacioni sistemi nisu umreženi. Ako pacijent uradi kardiološki nalaz kod privatnog lekara, u državnom sistemu se to ne vidi. Ta neopravdana nepovezanost drastično usporava dijagnostiku i smanjuje kvalitet lečenja”, objašnjava dr Kitanović.
On dodaje i da se zdravstveni sistem razvija neravnomerno, pa da tako centri tercijarne zdravstvene zaštite jačaju, a bolnice i lekari u unutrašnjosti Srbije često ostaju zapostavljeni.
PREVENCIJA JE I PITANJE JAVNIH POLITIKA
Iskustva evropskih zemalja pokazuju da prevencija nije samo odgovornost pojedinca već i države. Pored zabrane pušenja u zatvorenim javnim prostorima i kampanja koje promovišu zdravije životne navike, pojedine zemlje koriste i poresku politiku kako bi uticale na ishranu stanovništva.
Mađarska je još 2011. uvela porez na proizvode koji sadrže velike količine šećera, soli i kofeina, Francuska je iste godine uvela porez na zaslađena bezalkoholna pića, dok danas različite oblike poreza na zaslađena pića primenjuju i Belgija, Finska, Irska, Letonija, Norveška, Portugal i Velika Britanija. Cilj ovih mera, pored povećanja budžetskih prihoda i podsticanja proizvođača da smanje količinu šećera u proizvodima, leži i u tome da se građani opredele za zdravije alternative.
Sličan pristup primenjen je i na industrijske transmasne kiseline, za koje je dokazano da povećavaju rizik od koronarne bolesti srca. Danska je još 2003. postala prva država koja je zakonski ograničila njihov sadržaj u hrani, a njen primer kasnije su sledile Austrija, Mađarska, Norveška, Švajcarska i druge evropske zemlje. Istraživanja pokazuju da su ovakve mere doprinele smanjenju izloženosti stanovništva faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti i poboljšanju javnog zdravlja.
Ako je nešto zajedničko evropskim zemljama koje su uspele znatno da smanje smrtnost od bolesti srca, onda je to činjenica da prevenciju nisu prepustile isključivo pojedincima. Ulaganje u rano otkrivanje bolesti, ograničavanje faktora rizika i javne politike koje podstiču zdravije životne navike pokazali su se jednako važnim kao i napredak medicine.
foto: strahinja aćimović / tanjug…
Godine i smrtnost
Iako se u poslednjih desetak godina beleži blagi pad smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti (7,2 odsto), njihov udeo u ukupnom broju umrlih ostaje gotovo nepromenjen. Nešto više od polovine svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca otpada na akutni koronarni sindrom. Unutar te grupe, srčani udar je uzrok smrti u gotovo 97 odsto slučajeva, dok na nestabilnu anginu pektoris odlazi preostalih tri odsto.
U Srbiji je 2023. godine, kako kažu podaci Registra o licima obolelim od akutnog koronarnog sindroma, registrovano 21.626 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, od kojih je 4.255 preminulo. Više od tri četvrtine preminulih (77,2 odsto) imali preko 65 godina. Ipak, svaki peti preminuli (oko 22,5 odsto) bio je starosti između 35 i 64 godine, dok se kod mlađih od 35 ovaj sindrom retko završavao fatalno (0,26 odsto).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
