Apelacioni sud usvojio žalbu tužioca i vratio optužnicu protiv Vesića i ostalih, uz određivanje kućnog pritvora zbog uznemirenja javnosti i omogućavanja nesmetanog vođenja krivičnog postupka
Viši sud je pogrešno zaključio da nema mesta optužbi protiv Gorana Vesića, Anite Dimovski i Jelene Tanaskć, jer je za krivično delo koje im se stavlja na teret karakteristično to što se sastoji u nečinjenju, navedeno je, između ostalog, u obrazloženju Apelacionog suda u Novom Sadu u slučaju „Nadstrešnica„, prenosi danas Forbs Srbija.
Apelacioni sud u Novom Sadu je svojim rešenjem donetim 15. juna prihvatio žalbu višeg javnog tužioca na odluku Višeg suda kojom je obustavljen postupak protiv bivšeg ministra Gorana Vesića, v.d. direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković, bivše pomoćnice ministra Anite Dimoski, kao i protiv profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu Milana Spremića i predstavnika stručnog nadzora na projektu rekonstrukcije pruge do Mađarske Marine Gavrilović i Dejana Todorović.
Kako je sud obrazložio svoju odluku u rešenju napisanom na 31 strani, a u koje je Forbs Srbija imao uvid, Viši sud je izveo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi protiv šestoro okrivljenih.
Uvid u rešenje Apelacionog suda potvrđuje i da su svih šestoro optuženih upućeni u kućni pritvor u kojem neće moći da koriste telefon i internet, niti će moći da primaju druga lica, sve zbog uznemirenja javnosti i omogućavanja nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
S druge strane, žalbe branilaca Nebojše Šurlana i ostalih optuženih su odbijene.
Apelacioni sud je u obrazloženju odluke naveo da se kod pitanja dovoljnosti dokaza „ne ceni pitanje krivice, već opravdanost sumnje za iznošenje stvari pred sud, a ta sumnja treba da bude potkrepljena konkretnim činjenicama“.
„Veće koje ispituje optužnicu nije ovlašćeno da ceni da li činjenice i okolnosti na kojima se optužnica zasniva pružaju pouzdan dokaz da je okrivljeni učinio krivično delo niti da li su ispunjeni uslovi da bude oglašen krivim, jer to za optužnicu nije potrebno. Za opstanak optužnice je dovoljno da se iz pribavljenih dokaza može zaključiti da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je učinio krivično delo“, navodi Apelacioni sud tumačeći postupanje Višeg suda u Novom Sadu na koje se viši javni tužilac žalio i čija je žalba sada usvojena.
„Veće koje odlučuje o optužnici ne upušta se u psihološku analizu raznih dokaza niti u ocenu protivrečnih dokaza… Ceni se samo da li ima dokaza i da li su ti dokazi podobni da potvrde zaključak da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo“, dalje objašnjava Apelacioni sad u čemu je bila „greška“ u postupanju Višeg suda.
„Zaključak prvostepenog suda da nema dovoljno dokaza smatra se pogrešnim s obzirom na vrstu i brojnost dokaza, navodi Apelacioni sud i smatra da je Viši sud pogrešno insistira, kada je reč o Tanasković, Vesiću i Dimoski, da je u slučaju njihovog krivičnog dela neophodno da izvršilac ne postupa po propisima isključivo iz oblasti mera zaštite.
„Za krivično delo koje im se stavlja na teret, karakteristično je to što se sastoji u nečinjenju“, dodaje se u obrazloženju.
„Dovoljno je da ima svojstvo službenog ili odgovornog lica i da nije postupilo po bilo kom propisu, a da je to za posledicu imalo izazivanje opasnosti za život ili telo ljudi“, smatra sud.
„Uz to, treba imati u vidu da im se na teret stavlja i kršenje Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju kojim se predviđa da prostori za putnike moraju da budu uređeni tako da garantuju bezbednost putnika“, navodi apelacija.
Kada je reč o Vesiću i Dimoski, Apelacioni sud konstatuje da Ministarstvo građevinarstva kao organ uprave vrši unutrašnji upravni nadzor.
On se sastoji od nadzora nad zakonitošću rada i od nadzora nad svrsishodnošću rada organa koji su podvrgnuti ovom nadzoru.
„U tom smislu je Ministarstvo ovlašćeno da upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje, da izdaje instrukcije i naloži preduzimanje poslova koje smatra potrebnim. Ova ovlašćenja po zakonu o državnoj upravi pripadaju kako starešini odnosno ministru tako i pomoćniku ministra koji rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva“, ističe veće Apelacionog suda.
Dodaje i da na to upućuju i odredbe Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima.
U nabrajanju dokaza protiv njih, Apelacioni sud zaključuje da postoji opravdana sumnja da su Vesić i Dimoski počinili krivično delo.
Kao dokaze za to posebno pominje rešenje građevinske inspekcije od 2. novembra, jer iz njega proizlazi da je predmetni objekat prilikom otvaranja i dalje predstavljao gradilište.
Apelacioni sud se poziva i na zapisnik inspekcije od 8. novembra u kom je konstatovano da je Ministarstvo izdalo Infrastrukturi železnice Srbije potvrdu o prijavi radova od 16. oktobra koja je dostavljena građevinskoj inspekciji 1. novembra u 15.40 sati.
Tim zapisnikom se utvrđuju uočene nezakonitosti u vezi predmetnog objekta, da nisu preduzete mere radi sprečavanja opasnosti po ljude, kao i da u toku izvođenja radova na krilu B nije bilo kontrole i provera kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primena propisa, standarda i tehničkih normativa, protokola o puštanju u komercijalnu funkciju dela stanične zgrade Novi Sad od 5. jula.
Apelacioni sud zaključuje i da je Viši sud izveo pogrešan zaključak da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je Spremić izvršio krivično delo.
Viši sud ovaj zaključak temelji na tome da je projektom bila predviđena samo zamena fasadne rigle (konstrukcija staklene fasade na krilu B), a da po stavu veštaka zamena fasadne rigle spada u redove adaptacije, a ne rekonstrukcije, ističe Apelacioni sud.
„Mera pritvora može da traje dok za to postoji potreba, a najduže do pravosnažnosti presude“, navodi Apelacioni sud, odnosno da po ovom konkretnom rešenju može trajati najduže do tri meseca što znači da bi nadalje morala da novim odlukama bude produžavana.
Sud se u obrazloženju odluke o pritvoru poziva na to da su za ova krivična dela predviđene kazne duže od 10 godina, čime je ispunjen uslov da se nađu u pritvoru zbog mogućeg uznemirenja javnosti.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Aleksandar Vučić izjavio je da „ima još stvari koje mora da izbaci“ iz Predsedništva
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
