U albanskim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti, piše Gardijan
Više od mesec dana hiljade ljudi izlaze na ulice Tirane, protestujući protiv svoje vlade, u najvećem talasu društvenih nemira u Albaniji od pada komunizma pre više od tri decenije.
Ono što je započelo kao protest zbog zaštite prirodnog rezervata i više od 2.500 biljnih i životinjskih vrsta koje u njemu žive, preraslo je u „flamingo revoluciju“, pokret koji dovodi u pitanje sam pravac u kojem se zemlja kreće.
Građani Albanije ogorčeni su zbog toga što luksuzni građevinski projekti vredni više milijardi dolara, koje podržavaju Džared Kušner i Ivanka Tramp, prete jednom od poslednjih netaknutih prirodnih područja na Jadranu – Zvernecu, njegovoj laguni i obližnjem ostrvu Sazan.
Posebno ih ljuti nedostatak transparentnosti u vezi sa tim projektima. Vlada tvrdi da sporazumi još nisu konačno zaključeni, ali su snimci buldožera na plažama izazvali masovne proteste.
Demonstranti sada zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, koji je tek prošle godine osvojio četvrti mandat, iako je izlaznost na izborima bila svega 45 odsto. Rama tvrdi da „ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da će investicija biti zaustavljena dok god sam ja na vlasti“.
Lider Socijalističke partije već godinama aktivno privlači strane investitore i kapital, tvrdeći da je to neophodno kako bi jedna od najsiromašnijih evropskih država ostvarila privredni napredak.
Foto: AP Photo/Hameraldi AgolliProtesti u Albaniji u okviru takozvane „flamingo revolucije“
„Buldožerska demokratija“
Albanci pozdravljaju investicije, ali to ne znači da žele da prodaju svoje prirodno i nacionalno nasleđe – naročito ako uslovi tih poslova nisu jasno predstavljeni javnosti. Rama je često prikazivan kao lider koji svoju zemlju uvodi u moderno doba dok njegovi kritičari u samoj Albaniji govore o „buldožerskoj demokratiji“, koja izdaleka izgleda privlačnije nego iznutra, piše u uvodniku Gardijana.
Rama za negativne reakcije okrivljuje antitrampovsko raspoloženje. Birači širom Evrope postali su osetljivi na svaku naznaku da bi njihovi lideri mogli da žrtvuju nacionalne interese iz straha od gneva Donalda Trampa.
Međutim, ovaj pokret je mnogo više izraz razočaranja i Raminom vladom, i konzervativnim opozicionim liderom Salijem Berišom – bivšim predsednikom i premijerom Albanije, kome je za vreme administracije Džoa Bajdena bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog navoda o korupciji.
Projekat izgradnje u Zvernecu omogućen je izmenama zakona iz 2024. godine, kojima je dozvoljena gradnja u zaštićenim prirodnim rezervatima radi izgradnje luksuznih kompleksa sa pet zvezdica. Za mnoge građane to predstavlja najočigledniji dokaz da se interesi običnih ljudi žrtvuju zarad koristi superbogatih.
„Prošlo je više od 30 godina, a naše bolnice su i dalje užasne, obrazovni sistem nam je katastrofalan, nema dovoljno poslova i svi odlaze… Iz iskustva smo naučili da ovakvi projekti uvek koriste samo malobrojnoj bogatoj eliti“, rekao je za Gardijan jedan stariji učesnik protesta.
Foto: AP Photo/Hameraldi AgolliProtesti u Albaniji u okviru takozvane „flamingo revolucije“
Albanci od politike traže nešto bolje
Albanci zahtevaju da im politika ponudi nešto bolje. U tim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti.
Posebno je upečatljivo to što se u zemlji poznatoj po visokoj stopi iseljavanja veliki broj mladih i obrazovanih ljudi vratio iz inostranstva kako bi učestvovao u protestima. Albanci koji su ranije verovali da u svojoj zemlji nemaju budućnost sada pokušavaju da je sami oblikuju.
Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su hitnu obustavu gradnje u ekološki osetljivim područjima i upozorili da projekat turističkog kompleksa dovodi u pitanje planove Albanije za pristupanje Evropskoj uniji. To bi trebalo da bude ozbiljno upozorenje za premijera Edija Ramu, koji je obećao da će Albanija postati članica EU do 2030. godine.
Međutim, pre svega bi trebalo da posluša sopstvene građane. Ovo nije samo borba za očuvanje dragocenog dela prirode, koliko god to bilo važno. Reč je o pitanju da li zemlja može da pronađe bolji razvojni put od modela kratkoročnog ekonomskog rasta koji kroz netransparentne dogovore donosi korist samo malobrojnima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Mehanizam za vanredne situacije koji omogućava graničnim službama da, u izuzetnim okolnostima, privremeno obustave prikupljanje biometrijskih podataka, trebalo bi da bude ukinut 6. septembra
Američka vojska je saopštila da je u noći na četvrtak izvršila 90 vazdušnih udara na Iran. Centralna komanda tvrdi da je to bila rekacija na pojedinačne iranske napada na brodove u Ormuskom moreuzu
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da planira da Ukrajini omogući licencnu proizvodnju raketa-presretača za sistem „patriot”. Kijev ovu tehnologiju traži mesecima zbog sve intenzivnijih ruskih raketnih napada
Devedeset godina od početka građanskog rata u Španiji
U kontekstu Hladnog rata, Frankov režim dozvolio je da SAD otvori vojne baze na španskoj teritoriji, čime je započeo proces međunarodne rehabilitacije zemlje i njenog postepenog povratka u međunarodne političke tokove. Za vreme svoje vladavine Franko ipak nije zaboravio stara savezništva, pa je Španija poslužila kao utočište mnogim beguncima, među kojima je bio i Ante Pavelić, čiji se grob, uprkos brojnim raspravama o izmeštanju, i danas nalazi na madridskom groblju San Isidro
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
