Više od pola miliona ljudi živi iznad Flegrejskih polja, jednog od najvećih vulkanskih sistema na svetu. Naučnici upozoravaju da je poslednjih godina sve aktivniji, da "ubrzano diše", da su zemljotresi sve češći. Prema nekim naučnim procenama, erupcija bi mogla čak da izazove globalne klimatske promene, slične onima koje su se dogodile pre 39.000 godina
Kada se govori o vulkanima u Italiji, većina prvo pomisli na Vezuv, čija je erupcija uništila Pompeju. Međutim, daleko veću štetu mogao bi da napravi supervulkan u njegovoj blizini. Reč je Flegrejskim poljima.
Serije zemljotresa, podizanje tla i novi uvidi u unutrašnju strukturu ovog vulkana u blizini Napulja, ostavljaju naučnike u nedoumici da li se Italija približava novoj erupciji ili je reč o još jednoj fazi nemira koju će vulkan prebroditi bez izlivanja magme.
Flegrejska polja nalaze se na južnoj obali Italije, blizu Napuljskog zaliva. Sastoje se od niza džinovskih kaldera, odnosno ulegnuća nastalih urušavanjem vulkanske kupe. Njihov prečnik kreće se od 12 do 14 km.
Italijanske vlasti ovaj vulkan smatraju jednom od najvećih potencijalnih prirodnih pretnji u zemlji i imaju razrađene planove za masovnu evakuaciju stanovništva iz takozvane „crvene zone” ukoliko nivo opasnosti bude povećan.
Pre približno 39.000 godina, na ovom mestu dogodila se masivna erupcija. Istovremeno su proradili i vulkani Kjumetul-Mare u rumunskim Karpatima i Kazbek na Kavkazu. Kao rezultat toga, čitava teritorija Evrope, bila je prekrivena slojem pepela debljine do jednog metra.
Erupcija je dovela do vulkanske zime. Prosečna godišnja temperatura u Evropi pala je za 5 do 10 stepeni.
Neki istraživači smatraju da je upravo ova erupcija doprinela nestanku neandertalaca. Iako ova teorija nije konačno potvrđena, naučnici se slažu da je reč o jednoj od najvećih vulkanskih katastrofa u istoriji čovečanstva.
Poslednja erupcija na Flegrejskim poljima dogodila se 1538. godine, kada je za svega nekoliko dana, nastalo brdo Monte Nuovo. Flegrejska polja su od tada postala znatno mirnija, uz tek povremene emisije dima, pare i zemljotrese.
Međutim, novi istraživanja pokazuju da se ovaj supervulkan polako budi.
Tokom poslednjih 75 godina, koliko se aktivno prati rad ovog supervulkana, zabeleženi su brojni zemljitresi. U maju ove godine registrovan je jedan od najsnažniji, magnitude 4,4 Rihtera.
Zemljotrese prati i pojava poznata kao bradizeizam – sporo podizanje i spuštanje tla izazvano promenama pritiska duboko ispod površine. Od 2005. godine tlo u ovom području se podiglo za oko 1,4 metra, a brzina tog procesa poslednjih godina dodatno raste. Naučnici ovaj proces često opisuju kao „disanje vulkana“.
Novo istraživanje, objavljeno na arXiv, gde još uvek čeka recenziju, pokazuje da ova uvećana aktivnost vulkana vodi ka nekoj promeni. Šta bi to moglo biti, nije još uvek jasno.
Ključno pitanje koje je zanimalo naučnike je koliko je kora vulkana oslabila i da li je dosegla tačku u kojoj više ne može da podnese akumulirani stres. Zemljotresi i pomenuto podizanje tla, rastežu površinu kore. To potencijalno može da dovedo do pucanja i na kraju erupcije.
Određivanje potencijalnog datuma erupcije nezahvalan je posao, te su naučnici radili na izgradnji sistema koji bi ažurirao ovo predviđanje aktivnosti svakih nekoliko meseci.
Njihovi podaci pokazuju da se ovakvo ponašanje vulkana može ponavljati između 2030. i 2034. godine. U tom trenutku, navodno, nešto mora da popusti.
Tačne posledice su neizvesne.
Prema nekim procenama, Flegrejska polja su sposobna da generišu erupciju koja bi u vazduh izbacila i do 1.000 km3 vulkanskih materijala. To bi moglo da dovede do globalnih klimatskih promena sličnih onima koje su se dogodile pre 39.000 godina. Međutim, takođe je moguće da će ovaj događaj imati efekte manjeg obima, slično onome iz 1538. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
