Više od pola miliona ljudi živi iznad Flegrejskih polja, jednog od najvećih vulkanskih sistema na svetu. Naučnici upozoravaju da je poslednjih godina sve aktivniji, da "ubrzano diše", da su zemljotresi sve češći. Prema nekim naučnim procenama, erupcija bi mogla čak da izazove globalne klimatske promene, slične onima koje su se dogodile pre 39.000 godina
Kada se govori o vulkanima u Italiji, većina prvo pomisli na Vezuv, čija je erupcija uništila Pompeju. Međutim, daleko veću štetu mogao bi da napravi supervulkan u njegovoj blizini. Reč je Flegrejskim poljima.
Serije zemljotresa, podizanje tla i novi uvidi u unutrašnju strukturu ovog vulkana u blizini Napulja, ostavljaju naučnike u nedoumici da li se Italija približava novoj erupciji ili je reč o još jednoj fazi nemira koju će vulkan prebroditi bez izlivanja magme.
Flegrejska polja nalaze se na južnoj obali Italije, blizu Napuljskog zaliva. Sastoje se od niza džinovskih kaldera, odnosno ulegnuća nastalih urušavanjem vulkanske kupe. Njihov prečnik kreće se od 12 do 14 km.
Italijanske vlasti ovaj vulkan smatraju jednom od najvećih potencijalnih prirodnih pretnji u zemlji i imaju razrađene planove za masovnu evakuaciju stanovništva iz takozvane „crvene zone” ukoliko nivo opasnosti bude povećan.
Pre približno 39.000 godina, na ovom mestu dogodila se masivna erupcija. Istovremeno su proradili i vulkani Kjumetul-Mare u rumunskim Karpatima i Kazbek na Kavkazu. Kao rezultat toga, čitava teritorija Evrope, bila je prekrivena slojem pepela debljine do jednog metra.
Erupcija je dovela do vulkanske zime. Prosečna godišnja temperatura u Evropi pala je za 5 do 10 stepeni.
Neki istraživači smatraju da je upravo ova erupcija doprinela nestanku neandertalaca. Iako ova teorija nije konačno potvrđena, naučnici se slažu da je reč o jednoj od najvećih vulkanskih katastrofa u istoriji čovečanstva.
Poslednja erupcija na Flegrejskim poljima dogodila se 1538. godine, kada je za svega nekoliko dana, nastalo brdo Monte Nuovo. Flegrejska polja su od tada postala znatno mirnija, uz tek povremene emisije dima, pare i zemljotrese.
Međutim, novi istraživanja pokazuju da se ovaj supervulkan polako budi.
Tokom poslednjih 75 godina, koliko se aktivno prati rad ovog supervulkana, zabeleženi su brojni zemljitresi. U maju ove godine registrovan je jedan od najsnažniji, magnitude 4,4 Rihtera.
Zemljotrese prati i pojava poznata kao bradizeizam – sporo podizanje i spuštanje tla izazvano promenama pritiska duboko ispod površine. Od 2005. godine tlo u ovom području se podiglo za oko 1,4 metra, a brzina tog procesa poslednjih godina dodatno raste. Naučnici ovaj proces često opisuju kao „disanje vulkana“.
Novo istraživanje, objavljeno na arXiv, gde još uvek čeka recenziju, pokazuje da ova uvećana aktivnost vulkana vodi ka nekoj promeni. Šta bi to moglo biti, nije još uvek jasno.
Ključno pitanje koje je zanimalo naučnike je koliko je kora vulkana oslabila i da li je dosegla tačku u kojoj više ne može da podnese akumulirani stres. Zemljotresi i pomenuto podizanje tla, rastežu površinu kore. To potencijalno može da dovedo do pucanja i na kraju erupcije.
Određivanje potencijalnog datuma erupcije nezahvalan je posao, te su naučnici radili na izgradnji sistema koji bi ažurirao ovo predviđanje aktivnosti svakih nekoliko meseci.
Njihovi podaci pokazuju da se ovakvo ponašanje vulkana može ponavljati između 2030. i 2034. godine. U tom trenutku, navodno, nešto mora da popusti.
Tačne posledice su neizvesne.
Prema nekim procenama, Flegrejska polja su sposobna da generišu erupciju koja bi u vazduh izbacila i do 1.000 km3 vulkanskih materijala. To bi moglo da dovede do globalnih klimatskih promena sličnih onima koje su se dogodile pre 39.000 godina. Međutim, takođe je moguće da će ovaj događaj imati efekte manjeg obima, slično onome iz 1538. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija protiv Nemačke igra za bodove koji bi mogli da joj sačuvaju mesto u Ligi nacija. Pred gotovo praznim tribinama Paunovićev tim dočekuje selekciju koja takođe nema prostora za grešku
Redakciji "Vremena" je stigao zahtev za demanti na tekst "Roditelji OŠ '20. oktobar' večeras traže ostavku direktorke" objavljen 29. oktobra. Prenosimo ga u celosti i bez izmena
Kao nekad Kero Kler Berk je ne samo ogolio lažnu sliku tradicionalne žene u Americi, već i pokazao na kom su nivou ženska prava generalno – tvrde feministkinje. Ovaj roman je direktan napad na tradicionalni način života – ocenjuju konzervativne hrišćanke
Četrdeset godina dlakavog stvorenja koje je preživelo nuklearnu katastrofu na Malmaku, a sve što zna o Americi naučio je iz programa koji se plaća reklamama
Na nerazvijenom jugu gde je nastala izreka Pirova pobeda, gde je 813 muškaraca ubijeno zato što nisu hteli da pređu u islam, gde su stari Rimljani prvi put videli ratne slonove i još mnogo toga neponovljivog
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
