Priča o sreći i Finskoj

Kao novinar godinama istražujem kriminalna ubistva, trgovinu drogom, korupciju, kršenje ljudskih prava, špijunažu, politizaciju i kriminalizaciju celog sistema… Ukratko – nesreću. Zbog svakodnevnog izveštavanja gotovo da nema tragedije kojom se nisam bavila: saobraćajne nesreće, ubistva po kafanama ili dok se žrtvi otima mobilni, pad ledenica na nečiju glavu, masakri… Gotovo da u nekoliko minuta mogu da detektujem, i to sa razumevanjem, dekadenciju društva, pojedinca, institucija. Znam kako se nešto desilo, kuda to vodi i šta će biti posle. Odavno sam shvatila kako sistem funkcioniše i kad ne funkcioniše.

I odavno sam naučila da sam srećna samo zato što sam i dalje živa, u jednom komadu, sposobna za rad, ljubav, ples i svađu. Međutim, ono zbog čega smo neki od vas koji ovo čitate ili ja srećni zapravo je puka sreća, često srazmerna pukoj tragediji ‒ danas te ima, sutra te nema.

E pa, drugovi, gospodo i braćo, kriterijumi su nam niski – sreću smatramo zadesom. Probudio si se živ ‒ sta više želeti? Porodica na okupu ‒ prebogat si! I to je tako sve dok jednoga dana neko od nas ne stane da sačeka voz pod nekom novom nadstrešnicom… I sruši se nadstrešnica, i sruši se i život i sreća, a ko preostane ostane sa nesrećnim sistemom.

Ipak, istina je da nema veće sreće od puke sreće. Ali ima jače sreće, što bi se reklo konstruktivnije ‒ sistemske. I posle istraživanja svih nesreća dobila sam priliku da istražim sistemsku sreću i to u najsrećnijoj zemlji na svetu ‒ Finskoj.

Zašto su Finci najsrećniji?

Sreća je “smisao i svrha života, ceo cilj i kraj ljudskog postojanja”, rekao je mudri Aristotel. I tako je kod Finaca. Osnovni motiv im nije sticanje političke moć, materijalnog bogatstva, biti naj u snazi, lepoti ili raskoši, već biti srećan.

Prvi pogled na Finsku iz aviona pruža se na beskrajne, zelene površine okružene hladnim morem. Oko 70 odsto zemlje čine šume, a čist vazduh i čista voda su standard. Za sreću je važno disati svež i čist vazduh i popiti gde god možeš čašu čiste vode. Finci to znaju i zato se u tren oka podignu da protestuju ako neko naumi da iseče i jedno stablo. Lako blokiraju i puteve ili trgove zato što su svesni da se hektari šuma mogu poseći u danu, a decenije su potrebne da nanovo izrastu. I njihova ekološka svest jasno razlučuje: šume su vazduh, od toga pluća dišu i lakše se očuva zdravlje.

S aerodroma je do Helsinkija najlakše stići vozom. Oko 30 minuta u čistom vozu koji ne kasni, a često saobraća. Sreća je i kada se ceni vreme putnika.

Glavna stanica za izlazak je u samom centru Helsinkija. Odmah možete da uronite u grad. Sreća je da se ne lomite i lutate dalje tražeći taksiste ili javni prevoz koji dođe “ako imate sreće”.

Stare fasade, redovno održavane, kao da vas vraćaju gotovo vek unazad. Prelepo je prelamanje boja cigli i kamena pod ranim letnjim suncem. Veći deo kolovoza u centru je od makadamskih kocki, ispresecan tramvajskim šinama. Te kamene kocke su stare zato što Finci ne tolerišu korupciju i oni političari koji bi se usudili da ih menjaju na svake dve godine, bez valjanog objašnjenja za građane, na izborima bi izgubili jednom i zauvek. Finska se redovno rangira na samom vrhu država sa najmanjim nivoom korupcije u svetu.

Da biste pronašli smeštaj, internet vam nije neophodan. Pitate bilo koga na ulici – naći će način da vam objasni i zaista ćete osetiti da im je stalo da vam pomognu. Zašto? Jednostavno je, tako je ljudski. Finci veruju jedni drugima, kao i policiji, sudstvu i državnim institucijama.

S prvim sunčanim danima ulice su pune sveta. I nikada nisam videla skromnije, a srećnije ljude. Obučeni su tako obično i udobno, a opet elegantno. Gotovo da je nemoguće videti ženu sa veštačkim noktima, kosom ili primetno i napadno urađenim estetskim korekcijama. Prosto, deluje da žive u miru sa svojim pravima.

I Finci gube poslove, i kod njih je skupoća, i oni se razvode i svađaju, i oni se razboljevaju i znaju šta je depresija, ali imaju svest i da je sa svim tim poteškoćama moguće biti srećan. Zato što osećaju društvenu i političku sigurnost koja im poručuje da su gubici sastavni deo života, ali nisu propast sveta.

Uređene i čiste ulice pune su klupica ‒ u životu je važno i zastati i uživati. Popiti kafu. A nju baš vole da piju, sami ili u društvu, dok rade ili se odmaraju. Finska je jedina zemlja na svetu koja zakonski garantuje svojim zaposlenima pravo na dve propisane pauze za kafu tokom radnog vremena.

Jednakost, sloboda i sreća

Kad se rode, svi mali Finci, bogati ili siromašni, stanu u jednu kutiju. To je već tradicija da svako dete od države dobija isto i da se na taj način ističe koliko je jednakost važna. Onda se kutija čuva kao simboličan prvi dom novorođenčadi.

Finska svim budućim majkama obezbeđuje takozvane kutije za bebe. Svake godine vlada poklanja oko 40.000 kutija sa kojima dolazi i prateća oprema – posteljina, čarapice, jakna, benkice i druga garderoba. Majke koje ne žele prateću opremu mogu umesto nje da uzmu novac u vrednosti od 210 evra. U kutiji se nalazi i dušek pa ona postaje i udoban krevetac za bebe.

Ovaj program je počeo davne 1930. godine kada je čak jedna od deset beba umirala tokom prve godine života. Kutije su bile jeftin način da se podstaknu žene da odbace stare navike i češće se obraćaju lekarima tokom trudnoće kako ne bi došlo do komplikacija. U Finskoj sistem garantuje podršku u slučaju nezaposlenosti, bolesti ili roditeljstva. Roditeljsko odsustvo je podjednako usmereno i na majke i na očeve.

Knjiga i šuma

Obrazovni sistem je potpuno besplatan i jednak za sve društvene slojeve. Deca još od predškolskog uzrasta uče da deo vremena provode u prirodi i da je to podjednako dobro mesto i za pričanje priča i za crtanje i igranje. Nastavnički poziv je izuzetno prestižan i selektivan.

U blizini svih stambenih naselja, vrtića i škola uvek se nalazi šumica koja se podjednako ceni kao deo stambenog prostora. Za Fince je obavezno da deo dana od najranijeg detinjstva, bez obzira da li je sunce, kiša ili sneg, provedu u prirodi. Makar 15 minuta prošetati ili stajati napolju i povezati se sa prirodom. Priroda je lepa i kada je surova na debelom minusu.

Finci veruju da deca posle škole treba da provode vreme sa porodicom, u igri i u sportskim aktivnostima. Umesto suvoparnog učenja predmeta odvojeno, učenici često istražuju teme kroz multidisciplinarne projekte (npr. tema “Klimatske promene” obuhvata geografiju, hemiju, biologiju i ekonomiju). Velika pažnja se posvećuje svakodnevnim veštinama poput kuvanja, šivenja, obrade drveta i kućnog budžetiranja.

Kulturni centri i biblioteke su mesta gde se susreću Finci svih generacija i društvenih slojeva. To su mesta na kojima zajedno i kreativno mogu da provedu dugu, hladnu i mračnu zimu.

Sve javne biblioteke u gradu su potpuno besplatne za rad i boravak, a predstavljaju vrhunac finske filozofije o jednakosti i dostupnosti znanja. Većina javnih objekata povezana je u jedinstvenu gradsku mrežu pod nazivom Helmet (Helsinki Metropolitan Area Libraries).

Koliko cene kulturu, obrazovanje i kreativnost govori i to što su za 100 godina svoje nezavisnosti Finci 2017. godine od države dobili biblioteku Odi. Smeštena je tačno naspram finskog parlamenta. Ta biblioteka predstavlja dnevne i radne sobe, kancelarije, radionice i salone svih Finaca. Svetski je poznato remek-delo moderne arhitekture od sibirskog ariša i stakla. Biblioteka Odi je podeljena na tri nivoa sa potpuno različitim atmosferama: prizemlje je bučni društveni prostor sa bioskopom i kafeom; drugi sprat je “gradska radionica” opremljena 3D štampačima, laserskim rezačima, šivaćim mašinama i muzičkim studijima koji se besplatno koriste; treći sprat je “raj za knjige” sa stotinama stabala u zatvorenom prostoru i prostranom terasom.

Javni sistem je osmišljen tako da maksimalno koristi resurse zajednice, pa osim knjiga možete besplatno rezervisati zvučno izolovane sobe za sastanke ili individualni rad, koristiti profesionalne alate, studije za snimanje muzike i podkasta, pozajmiti predmete poput muzičkih instrumenata, stonoteniskih reketa, alata za kuću, pa čak i umetničkih slika.

U vreme izborne kampanje, tik uz građane kod štampača za plakate stoje i političari koji dotrče iz parlamenta da pripreme materijal. Cena je ista za sve: 15 evra po plakatu.

Glavna zgrada univerzitetske biblioteke očarava svojom fasadom sa velikim ovalnim otvorima i prozorima koji propuštaju obilje prirodnog svetla. To je vrhunski prostor za učenje i rad na nekoliko spratova sa pogledom na krovove grada. U udobnim foteljama, okrenutim ka prozorima Finci čitaju novine i knjige ili se prosto prepuste svojim mislima dok ih obasjavaju snopovi svetlosti.

Nacionalni parkovi, tople saune i osvežavajući Baltik

U Finskoj postoji 41 nacionalni park. Nacionalni park Nuuksio, smešten na manje od 40 kilometara od Helsinkija, nudi bogatstvo tajgi, skrivenih jezera i stanište retkih letećih veverica, a do njega se lako stiže za 45 minuta iz glavnog grada. Posetioci mogu uživati u preko 30 kilometara obeleženih pešačkih staza i uređenim mestima za logorske vatre. To su kružna ognjišta sa obezbeđenim drvima za ogrev gde posetioci pripremaju hranu i naravno kafu na otvorenom.

Osećaj sreće je hodati kroz vekovne šume četinara, mahovine i paprati koje podsećaju na daleki sever Finske. Tu je i više od 80 manjih jezera i tresetnih močvara od kojih su neka potpuno okružena visokim stenama. Reč je pejzažu koji su oblikovali glečeri, sa strmim granitnim liticama koje pružaju pogled na krošnje drveća.

Osim u nacionalnom parku, stanovnici Helsinkija lepo vreme najviše vole da provode na ostrvu Lona. Do njega se stiže veoma lako i brzo. Turistički brodići i vodeni autobusi redovno voze sa glavnog trga u Helsinkiju. Vožnja traje svega 10 minuta, a linije su aktivne tokom tople sezone od maja do kraja septembra. Osim predivne prirode, kafea i restorana, na ostrvcetu se nalaze i saune iz kojih se pravo ulazi u Baltičko more.

Na taj način Finci vode računa o svom zdravlju i smatraju se pravim srećnicima kada je temperatura mora čak 13 stepeni.

Zapravo, Finci svojim načinom življenja samo potvrđuju staru mudrost ‒ sreća je ono što je besplatno. To su priroda i ljubav. A kod njih i obrazovanje i zdravstvo, ali i vrline poput skromnosti, nekorumpiranosti, poštenja i tolerantnosti.

Ima i nešto što košta ‒ šoljica dobre kafe.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!