Foto: Promo/FCS
Premijera filma „Na točkovima zaboravljenih snova“ na Festivalu u Šangaju, i učešće sedam filmova na Festivalu u Puli, veliki su uspesi domaćeg filma. Pitanje je da li ih Filmski centar Srbije s pravom prisvaja
Filmski centar Srbije javno se pohvalio najnovijim uspesima srpskih filmova. Da se ne zna da je FCS doneo odluku da i ove godine neće raspisati konkurse za filmsko stvaralaštvo, kao i da ministar Selaković ovog januara nije rekao da je svaki peti dinar koji država uloži u film jalovo utrošen, onda bi informacije FCS-a o uspesima srpskih filmova bile opravdane. A ovako…
Na točkovima zaboravljenih snova
Najbitnije je ipak da će dugometražni dokumentarni film Na točkovima zaboravljenih snova imati premijeru na takmičarskom programu Međunarodnog filmskog festivala u Šangaju, kao i da će na Filmskom festivalu u Puli biti prikazano sedam filmova iz Srbije.
Na točkovima zaboravljenih snova, film Miloša Ljubomirovića i Danila Lazovića prati troje visokoobrazovanih ljudi iz Srbije – glumicu, slikara i inženjera – koji su u potrazi za boljim životom emigrirali u SAD i postali vozači kamiona. Realizovan je uz podršku FCS, Bugarskog nacionalnog filmskog fonda i Hrvatskog audiovizuelnog centra, a snimanje filma pomogle su i srpske kompanije iz Čikaga.
U Šangaju, koji je jedan od najpoznatijih filmskih festivala, takmičiće se u programu za koji je izabrano samo pet ostvarenja.
Festival u Puli
U Pulskoj areni, ovog jula takmičiće se sedam filmova koje potpisuje i Srbija.
U Regionalnom takmičarskom programu u trci za Zlatnu arenu je naš film Izlet Nenada Pavlovića. Izlet je baziran na istoimenom romanu čuvenog slikara, filmskog reditelja i književnika Miće Popovića iz 1957. godine, a scenario je napisao njegov sin Jovan Popović.
U Programu Hrvatske manjinske koprodukcije je čak šest naših filmova, od ukupno sedam selektovanih za ovaj program. To su Vetre, pričaj sa mnom Stefana Đorđevića, Yugo Florida Vladimira Tagića, Oče naš Gorana Stankovića, Tri nedelje posle Miroslava Terzića, Linije želje Daneta Komljena, kao i dokumentarac Yugo ide u Ameriku Filipa Grujića.
Svi ovi filmovi su koprodukcije u kojima je učestvovao i Filmski centar Srbije, što mu formalno i daje pravo da se hvali njihovim uspesima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
