Fridrih Merc, nemački kancelar, ima novi predlog za proširenje Evropske unije. A da li ono donosi lakši pristup ili možda večitu čekaonicu
Nemači kancelar Fridrih Merc ocenio je da proces proširenja Evropske unije predugo traje iako je geopolitička nužnost, i predložio da se inovativnim rešenjima ubrza integracija Zapadnog Balkana i Moldavije, a za Ukrajinu je predložio i pridruženo članstvo u Uniji.
„Predlažem da pronađemo inovativna rešenja i za te kandidate koji se dugo pripremaju za članstvo i da ubrzamo i njihov proces pristupanja“, napisao je Merc u pismu koje je uputio 18. maja nekim evropskim zvaničnicima, a koje je sada objavljeno.
Njegov predlog ima nekoliko dobrih rešenja za građane Srbije, ali bi mogao da predstavlja i problem ukoliko ga vlast u Srbiji iskoristi da dodatno uspori ionako spore reforme i čak donese večito čekanje pred vratima EU, upozorava za „Vreme“ Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).
Kao primer takvih rešenja Merc je naveo privilegovani pristup jedinstvenom tržištu EU i tešnje veze sa evropskim institucijama u donošenju svakodnevnih odluka.
To bi se, naveo je, moglo postići tako što bi se „zemljama Zapadog Balkana dodelio status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU, i održavale zajedničke sednica Evropske komisije i Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o svim pitanjima vezanim direktno za taj region“.
Postepena integracija bi mogla da se postigne „faznim koracima“ koji bi bili osnova za punu integraciju u određene oblasti politike EU i bili praćeni i pojačanom podrškom primeni pravnih tekovina EU u tim oblastima, napisao je nemački kancelar u pismu.
Dragana Đurica iz Evopskog pokreta u Srbiji Mercov predlog vidi kao simptom neke nove politike proširenja, ali isto tako i kao upozorenje za Zapadni Balkan da može da se zaglavi u drugom ili trećem razredu evropskih integracija ako se članstvo ne zadrži kao jasan cilj.
„Ovo nije nikakva tehnička inovacija nego ozbiljan politički signal da EU pokušava da odgovori na novu političku realnost”, kaže Đurica za „Vreme”.
U Mercovom planu ona vidi poruku za Zapadni Balkan – niži i posmatrački status i mogućnost pristupa pojedinim programima i delovima jedinstvenog tržišta.
„To može da bude korisno samo ako je jasno vezano za punopravno članstvo i ako ubrzava reforme”, kaže Đurica.
U teoriji i praksi novi sistem bi mogao da bude koristan za privredu i građane, ali ako to domaća vlast iskoristi kao zamenu za članstvo, onda može biti vrlo problematično, pojašnjava.
„Pre svega se može iskoristiti za izbegavanje ovih oblasti koje su kod nas goruće – vladavina prava, nezavisne institucije, slobodni mediji, sloboda građana i tako dalje i mogu da nas drže u nekoj vrsti večite evropske čekaonice, a da nam se ne otvore širom vrata.”
Zato je, kaže, važno da se ne stvara iluzija da se ovim predlogom dobija nekakva prečica ka EU.
„Pristup jedinstvenom tržištu nije nikakva utešna nagrada. On i dalje podrazumeva usklađivanje sa pravilima EU. Nikakva nova kreativna rešenja neće zameniti pravila za članstvo, a bez punopravnog članstva, mi nećemo imati pune koristi niti jednog programa”, dodaje.
Kako pojašnjava, srpska vlast izbegava stvari na kojima je zasnovano članstvo.
„Svaki novi model integracija biće još uslovljeniji, još više sektorski i još strože vezan za reforme. Ko nema vladavinu prava, nezavisne institucije i kredibilnu evropsku politiku neće dobiti ni evropsku prečicu nego evropsku periferiju”, zaključuje Đurica i podseća da, bez obzira na sve, konačnu odluku o pristupanju neke države donose na kraju sve članice EU i njeni građani.
Kao dobro rešenje Mercov predlog vidi Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike (CEP).
Kao glavne boljitke za građane, ukoliko se ovakav način pristupa usvoji, on vidi veći pristup sredstvima EU koje bi u tom slučaju Srbija imala, jedinstveno tržište, olakšice u putovanjima.
„Brže bismo postali državljani EU, lakše bi bilo putovanje i sve praktične stvari, lakše bismo dolazili od razvojnog novca. Koliki god da je to novac, on se od kineskog novca ili novca Svetske banke razlikuje u tome što nije kredit i neće morati da ga vraćaju naša deca”, kaže za „Vreme” Lazarević.
Podseća i na sličan predlog koji su CEP i briselski CEPS pre četiri godine uputili evropskim zvaničnicima.
„On je predviđao pristupanje u četiri faze, gde bi zemlje kandidati dobijale značajno veći novac pristupnim fondovima pre članstva što bi im omogućilo da se brže razvijaju. U prvoj fazi, Srbija bi samo sedela za stolom u Briselu, ali ne bi učestvovala u donošenju odluka. U drugoj fazi bismo mogli da diskutujemo, ali ne i da glasamo, u trećoj fazi bismo mogli da glasamo, ali ne bismo imali mogućnost veta i u poslednjoj fazi imali bismo puna prava u smislu glasanja”, pojašnjava Lazarević CEP-ov raniji predlog.
Na kraju druge faze, dodaje, građani Srbije postajali bi građani EU.
Problem za Srbiju i u slučaju Mercovog predloga bila bi unutrašnja pitanja i politički problemi, smatra Lazarević.
„Njih zanima da li mi jesmo evropska država u kojoj vlada pravo i koja zaista hoće i može da postane članica EU”, zaključuje on.
Lazarević smatra da jeste, dok je Đurica opreznija.
„Mislim da je moguće da bude prihvaćen, osim za Crnu Goru, koja početkom naredne godine završava pregovore i mislim da se tu ništa neće menjati”, kaže Lazarević.
Srbija inače od decembra 2021. stagnira na evropskom putu. Tada je poslednji put otvoren neki klaster u pregovorima, a u međuvremenu su iz Brisela na račun srpske politike stizale brojne pecke.
Za Srbiju je prihvatljivo članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta, rekao je sredinom februara 2026. godine predsednik Aleksandar Vučić za nemački Frankfurter algemajne cajtung.
„Najvažniji aspekt za nas je unutrašnje tržište kao i slobodan protok robe, ljudi i kapitala“, rekao je Vučić za ovaj list. „To su centralne vrednosti koje želimo da postignemo članstvom u EU.“
Nemački list podsetio je tada da se Vučić – pristajanjem na članstvo bez prava veta – pridružio albanskom premijeru Ediju Rami koji je rekao isto.
Već duže se iz Evropske unije pominje mogućnost takvog članstva „na poček“ u kojem nove članice godinama ne bi bile punopravne ili bi čak bile pod monitoringom.
Sadašnji Mercov predlog tome je sličan.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
