Bojim se tučnjave svih protiv sviju

Dok se čeka dan kada će se saznati datum izbora i dok predsednik Aleksandar Vučić vaga i sve drži na tihoj vatri čitajući svakodnevno istraživanja javnog mnjenja, sa opozicione scene stigla je zbunjujuća vest. Zeleno-levi front (ZLF) će, saopšteno je, podržati Studentsku listu ukoliko izbori budu na leto. A ako ne budu, onda nastavlja razgovore sa drugim opozicionim partijama.

Dobrica Veselinović, poslanik i član Predsedništva ZLF, kaže da je ova “kratkoročna” odluka doneta na njihovom Velikom veću kao odgovor na Vučićeve “dimne zavese” i kao najlogičnija. U razgovoru za “Vreme”, Veselinović kritikuje običaj opozicije da stvari radi “na juriš” u poslednjem trenu, ali kritikuje i nedostatak strukture u studentskom pokretu. Najpre kaže kako ne veruje da će biti izbora na leto i da još veruje u “širu saradnju svih”.

“Ne samo na strogo opozicionoj sceni i među studentima, nego i na sindikalnoj sceni, u civilnom društvu, slobodnim medijima. Vremena su bez presedana i nemamo luksuza da se delimo, cepamo, ostavljamo ljude sa strane i da se neko ljuti”, kaže Veselinović.

“VREME”: Zar nije deluzivno zazivati jedinstveni front ako su studenti već skoro skovali listu i ne žele saradnju sa opozicijom osim ako ih blanko ne podrži?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Verujem da je za pobedu neophodno da se niko ne ostavi po strani – nijedan čovek, nijedan seljak, radnik, student niti opozicioni aktivista, nijedan bicikl… Nije toliko važno ko će biti na samoj listi osim, razume se, da to budu kredibilni ljudi koji neće pući pod pritiskom. Mi se borimo za promenu sistema. Tu je kontraproduktivno ulaziti u sastave lista dok izbori nisu raspisani, a kamoli da se skupljaju potpisi. Svako zna da se liste menjaju do trenutka predaje.

Je li istina da u samom ZLF postoje radikalno drukčija viđenja kako postupiti?

Ne bih rekao da su viđenja radikalno različita, niti da postoje tabori. Ali, ima različitog viđenja ovog trenutka. Inače u partiji negujemo pluralizam pa smo i do ovog stava došli konsenzusom. Znate, trenutno mnogi ljudi imaju distopijska razmišljanja – govore o odsudnom trenutku i da, ako se sada ne podrže studenti, onda propadamo i Vučić će vladati večno. Ja ne mislim da je to slučaj. Društveni procesi se ne lome tek tako jednog dana, nego se spremaju da se slome jednog dana. Studentske proteste vidim kao nastavak protesta protiv rušenja u Savamali, protesta “Jedan od pet miliona”, onih u vreme korone, zatim “Srbije protiv nasilja” i protesta posle masakara u “Ribnikaru” i Duboni. Svaki put se uključivala neka nova društvena grupa.

Iz vaše odluke da podržite studente ako izbori budu “nabrzaka” moglo bi se pročitati da opozicija nije odmakla u dogovoru oko proevropske “kolone” u kojoj biste i vi bili?

Evo kritike iznutra: opozicija se nije snašla u godinu i po dana od pada nadstrešnice. Posle odličnog rezultata koalicije Srbija protiv nasilja u decembru 2023. godine, deo opozicije bojkotovao je lokalne izbore gde smo imali čist put da pobedimo Srpsku naprednu stranku. Opozicija je tu uhvaćena u raskoraku i nije se povratila do danas. U opoziciji ima veliki broj ljudi koji ima znanje, pamet i iskustvo da pomogne u rušenju režima i to vidim kao naš zadatak.

Zašto onda dogovor ide tako traljavo? Izbori su zatraženi pre godinu dana…

Uzrok je nedostatak koordinacije i razgovora svih u našem društvu. Mislim na nas, ali i studente, civilni sektor, sindikate… Režim Aleksandra Vučića je uništio potencijale za dijalog i dogovor jer je stvorio takvu opštu atmosferu. Nijedno veliko pitanje nije pokrenuto i rešeno – Kosovo, regionalni odnosi, odnos spram Rusije i Evropske unije… Sve je polarizovano. To ima uticaja na odnose u opoziciji i organizacionu kulturu.

Drugo, i mi u opoziciji smo kampanjski orijentisani, kao i dobar deo našeg društva – neće još izbori, pa ćemo dodati gas kad bude vreme. Trebalo bi biti ozbiljniji, bolji, postupati strateški, ali na kraju nekako uvek rešavamo stvari na juriš. Kao naša fudbalska reprezentacija koja povede 1:0 pa izgubi 3:1.

A opet, verujem da će doći do dogovora kad se izbori približe. Iskustvo nam to govori. Prvi put sam glasao 2000. godine – kao maturant sam išao na proteste zbog zarobljavanja Studija B, bilo je haosa, jurnjave sa policijom… Niko još nije verovao u ujedinjenje opozicije i iznalaženje pristojnog kandidata. A onda smo ipak dobili DOS i blickrig kampanju. Sećam se koncerata, mitinga, Otpora i studenata pa se sve složilo. Sličan scenario očekujem i sada.

Dok Vi očekujete, Vučić je već u kampanji.

Sve vreme je u kampanji. Da nastavim istorijsku paralelu, Vučić je drukčiji od Slobodana Miloševića jer koristi svaki medij za ličnu promociju. Razorio je institucije i ništa ne ide bez njegovog amina. Ali, to ima svoju cenu u vidu zasićenja ljudi. Građani vide da i veliki projekti u koje Vučić reklamno zabada svoju zastavu, poput pruge od Beograda do Budimpešte, pokazuju odlike autoritarnog režima. Tu korupcija ide ruku pod ruku sa nestručnošću, a to vodi katastrofama.

ZLF ima deset poslanika, pa stranci sleduje oko 60.000 evra mesečno za politički rad. Istraživanja javnog mnjenja mogu se uraditi za desetak hiljada evra. Da li vi imate pouzdana istraživanja koja sugerišu kako je najbolje organizovati se za izbore?

Svi sada rade istraživanja sa svima. Veliki problem sa tim je što znatan procenat ljudi više ne želi da odgovara telefonski ili da primi anketare u kuću. Pozivam različite agencije da objavljuju svoja istraživanja jer, nažalost, sada u javnosti imamo mahom ona koja objavljuju Ipsos i Faktor plus. I te objave opet završe u vrtlogu polarizacije.

Pitam Vas za istraživanja u koja imate uvid.

Ona govore da dobar procenat ljudi nije prelomio da li bi radije glasao za jedinstven antirežimski front ili za neku određenu kolonu. O brojkama je neodgovorno pričati jer ne znamo kako će se stvari razvijati. Možda budemo imali jedinstven front, možda samo studentsku listu koju podržava opozicija, a možda pride i proevropsku opozicionu listu i razne desne opcije.

Ima li uopšte kontakta sa studentima?

Studentski pokret ima odlike koje se kod nas na političkoj sceni nisu pojavljivale poslednjih godina – depersonalizovan, decentralizovan i odlučivanje je dekoncentrisano. Pride, studenti po pojedinim plenumima se menjaju, dolaze, odlaze, razočaravaju ili bude entuzijazam. To smo i mi prošli, kao Ne davimo Beograd. Normalno je umoriti se, menjati fokus.

Niko od pokretača pobune među studentima nije ovo želeo – studirali su, hteli su bolje društvo, ali nisu želeli da sve padne na njihova pleća. I sada me ljudi sreću na ulici i kažu da je “sad ili nikad”, da ako vlast ne padne, uzimaju decu i sele se u Nemačku. To je ogroman pritisak. Naravno da postoje određeni kontakti sa studentima, preko profesora i slično. Ali zbog opisane prirode studentskog pokreta, odluka o koordinaciji sa opozicijom je vrlo daleko. Treba reći i da je studentski pokret pod raznim uticajima.

Na šta mislite?

Videli ste i sami – prisluškivanja, različite službe, Informeri, hapšenja… to utiče na mlad pokret koji tako teško može da prođe proces strukturiranja. I to smo iskusili kao Ne davimo Beograd – u teoriji se zove tiranija odsustva strukture. Ako pokret nema jasna pravila i strukturu, onda teži da neke ljude isključuje iz odluka jer ljudi ne znaju kako se učestvuje, šta su prava i obaveze… I ne mogu da se kreću kroz hijerarhiju. Onda smo videli da odustaju od učešća u organizaciji koja je prividno horizontalna i otvorena, ali naravno da ima nevidljive odnose moći. To se sad dešava studentima.

Demokratska stranka i Kreni–promeni su “bezuslovno” podržali studente, kao i mnoge javne ličnosti. Vaš skupštinski kolega Pavle Grbović misli da podrška nije uvek “bezuslovna”, već transakciona – da mnogi ciljaju da nešto dobiju od studenata. Šta Vi mislite?

Ne vidim poentu postojanja političke stranke ili organizacije koja “bezuslovno” podržava nešto što nema jasnu strukturu, program i plan. To je neozbiljno. Zašto smo se onda organizovali i imamo program, odbore, aktivnosti? U redu je podržati napore za promenom, ali kakva je ta promena? Da li će društvo biti otvorenije ili zatvorenije, sa većom ili manjom nejednakošću, da li idemo u EU ili ne, da li ćemo rešiti odnose sa Kosovom ili nećemo?

Krenuli ste tabanajući zbog rušenja u Savamali, jednom ste vi bili mlade nade političke scene. Da li Vas boli kad vas sad svrstavaju u ispušene muštikle i večito nesposobnu opoziciju?

Apsolutno ne. Iz pozicije nekoga u četrdesetim godinama, naravno da se sa setom sećam vremena kad sam imao dvadeset. Ali i mladost ima limite. Nije po sebi dobro ili loše biti mlad ili stariji, nego je pitanje svežine ideja. Za desetak godina u politici sam mnogo naučio, to je bilo transformativno životno iskustvo.

Nastali smo kao odgovor na to da u Srbiji niko ne priča o klimatskim promenama, društvenoj nejednakosti… Da ste naše današnje poslanike i odbornike pre deset godina pitali, većina bi rekla da nema šanse da uđe u poslaničke klupe, da je politika loša, iskvarena. Ali napravili smo pomak. Moglo je i bolje, bilo je milion grešaka, ali smo se trudili da iz njih učimo.

Dok razgovaramo, Vučić još nije odlučio kada će izbori i poziva se na neke državne razloge. Šta on zapravo vaga?

Najpre pušta probne balone da vidi preslagivanje na studentskom i opozicionom frontu. Da vidi ko će tu da ispliva, pa da ga targetira. Takođe, pušta dimnu zavesu kako bismo se mi bavili datumom, a ne kampanjom promene koja će privući najvažniji deo ljudi – onih pet do deset odsto koji su nekad glasali za SPS i SNS, a sad bi možda za nekog drugog. Ali tog drugog još ne vide, treba im figura, treba im pozitivan plan, uverenje da neće doći neka revolucija niti da će ih neko hapsiti po stanovima. Te ljude treba privoleti.

Lista SNS će nositi Vučićevo ime, možda bude i kandidat za premijera. Sad se kao ljuti na “bahate” funkcionere vlasti. Zašto Vučić i dalje ima znatno veći rejting od partije?

Zato što mu je partija loša.

A on je dobar?

Ne, on je najgori. Partija bi trebalo da bude kao razred u školi. Ako imate nizak prosek, i dobra deca padaju. Ako je dobro odeljenje, onda i lošiji đaci budu pogurani da budu bolji. Vučić je namerno napravio partiju punu nesposobnjakovića, neznalica i poslušnika da bi mogao više da krade. Ko će pošten da pristane na ove gluposti koje oni rade? Ankete posle izbora u Mađarskoj pokazuju da je podrška Fidesu pala za dvadesetak odsto čim su izgubili izbore. Tako i u SNS ima ljudi koji su pristupili iz uverenja, kojima sada treba ruka spasa.

Da su izbori kroz mesec dana, koliko bi ZLF odmah imao aktivista za kampanju i ljudi za biračke odbore?

foto: marija janković

Pre godinu dana smo krenuli u novu kampanju obuka za kontrolu izbora i to radimo predano i stručno. Kao parlamentarna opozicija imamo jedan broj stalnih članova biračkih odbora i izbornih komisija. Ne znam tačan broj, ali sigurno već imamo spremne hiljade ljudi. Imali smo na desetine samo u lokalnim sredinama gde su nedavno bili izbori iako ZLF nije izlazio kao partija već podrška studentskim i opozicionim listama. Kontrola izbora nije ključ pobede, ali jeste šlag na torti, jer se krađa mora sprečiti.

Nažalost, lično sam bio u više mesta na dan izbora – zabrinjavajuća je količina nasilja i to koliko policija zanemaruje bezbednost građana. Plašim se da će dan parlamentarnih izbora biti rizik po mir u zemlji. Ne može društvo da bude srećno ako se sunarodnici, komšije, kumovi i prijatelji međusobno jure po ulicama zbog politike.

Nekako će se glasati… kolike su šanse da bilo koja strana prizna poraz, s obzirom na nepoverenje?

Ako me pitate kad imam bolji dan, pozvao bih sve političke i društvene aktere da vratimo poverenje u izborni proces, da pokažemo da je slobodno glasanje vrednost u našem društvu. Da se ugledamo na komšije – u Mađarskoj, Hrvatskoj, BiH ili Rumuniji rezultati izbora se prihvataju. Objavljuju se na zvaničnom sajtu, jer smo u 21. veku. Naravno da je najveća odgovornost na SNS, koja je poverenje potpuno urnisala jer ne veruje u slobodno glasanje.

Ako me pitate kad sam lošije volje, bojim se da su izbori usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, tučnjavom svih protiv sviju. Onda će opet doći ciklus nestabilnosti, nepoverenja. Iz toga celo društvo izlazi sa više rana i pukotina i sa manje rešenih problema, počev od ozbiljne nemaštine pa nadalje.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!