Kako su predstavnici SNS-a u nekoliko meseci od omalovažavanja Evropske unije i evropskih delegacija stigli do poruka o strateškoj posvećenosti evropskim integracijama
Dok je Pionirski park za građane Srbije i dalje zabranjena zona, predstavnicima naprednjaka su odjednom u poslednjih nekoliko dana „puna usta“ Evropske unije i evropskih vrednosti . Već tu pada u vodu gluma o posvećenosti „evropskim integracijama“, jer je Ćacilend – leglo kriminalaca plaćenih da brane Aleksandra Vučića, okupirana teritorija usred Beograda – u totalnoj suprotnosti sa svime za šta bi zemlja koja teži ka članstvu u EU morala da se zalaže.
Iako je komesarka EU za proširenje Marta Kos još u drugoj polovini aprila najavila zamrzavanje 1,5 milijarde dolara pomoći koje su bile namenjene Srbiji, predstavnici vlasti su do juče „ispaljivali rafale“ i omalovažavali rad evropskih institucija.
Međutim, gotovo u jednom danu je „promenjena ploča“, pa tako sada možemo čuti nosioce državnih funkcija kako mrtvi ozbiljni uveravaju međunarodnu i domaću javnost da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, kao i da smo kao država ispunili brojne obaveze za članstvo u ovoj organizaciji.
Prvo je ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio u Nikoziji da se Srbija zalaže za „fazno pristupanje Evropskoj uniji“, uz ocenu da to ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo, već je „most koji vodi tom cilju“.
Fazno pristupanje ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo, već most koji vodi ka tom cilju, dok ujedno donosi opipljive koristi za građane, umanjuje zamor od pristupanja, osnažuje proevropsko raspoloženje i na pravi način dokazuje da se reforme isplate, objasnio je Starović na sastanku Saveta za opšte poslove EU, saopštilo je resorno ministarstvo.
Naglasio je i „posvećenost“ Srbije realizaciji reformskih procesa koji je vode ka članstvu u EU, koju doduše niko ne prepoznaje.
Zatim se oglasila i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović koja je tokom predstavljanja Godišnjeg izveštaja Sekretarijata o napretku Srbije o primeni propisa iz oblasti energetike za 2025. godinu, poručila da je Srbija jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ispunjava uslove za spajanje sa tržištem električne energije Evropske unije.
Ona je rekla da verifikacija traje određeno vreme, da je Evropska zajednica potvrdila usklađenost, a da se sada čeka stav Evropske komisije, što traje duže jer se taj proces prvi put proces intefracije u tržište struje radi sa zemljom koja nije član EU.
EU želi Srbiju samo zbog litijuma – ovako misli 40 odsto građana Srbije
Kako je rekla, ako Komisija bude imala primedbe, razgovaraće o tim primedbama.
Đedović Handanović je na sednici skupštinskog Odbora za energetiku rekla da je važno da se Srbija usklađuje i prati preporuke, a Energetska zajednica i Evropska komisija prepoznaju te napore.
Napori su prepoznati i u procenama ispunjenosti reformske agende, jer se 40 odsto odobrenih sredstava do sada u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan odnosilo na aktivnosti u domenu transformacija u energetskom sektoru, rekla je Đedović Handanović, dodavši da su potrebne investicije u prenosnu mrežu i energetsku infrastrukturu.
Kao šlag na tortu najnovijeg „okretanja“ Srbije ciljevima Evropske unije došla je izjava ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića tokom razgovora sa šefom holandske diplomatije Tomom Berendsenom – da je „članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje i spoljnopolitički prioritet Srbije i da bi otvaranje Klastera 3 doprinelo ubrzanju pregovaračkog procesa“.
Đurić je tokom susreta u Briselu, gde je prisustvovao neformalnom sastanku kolega sa Zapadnog Balkana sa ministrima inostranih poslova EU, istakao da je Holandija važan partner Srbije u procesu pristupanja EU, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Geopolitika i šibicarenje: Kome treba drugorazredno članstvo u EU?
Đurić je ukazao Berendsenu na potencijalne benefite postepenog pridruživanja partnera sa Zapadnog Balkana šengenskom prostoru i Jedinstvenom tržištu EU.
On je ocenio da ne postoji nijedna odluka Evropske unije kojom bi Srbiji bila uskraćena ekonomska ili razvojna podrška EU, ali mu se čini da u javnoj komunikaciji o korišćenju tog novca postoji forma „političke igrarije“ da se politički utiče na unutrašnje odnose u zemlji.
Đurić je naveo da Srbija svojim delovanjem nije zaslužila da bude tretirana kao „crna ovca“ i da je zemlja koja prednjači u usvajanju različitih zakonskih, organizacionih i svih drugih koraka, dodavši da zemlja ima svoje unutrašnje specifičnosti, unutrašnju situaciju.
Ove najnovije izjave deluju u najmanju ruku čudno, jer su najviši državni funkcioneri od početka godine upućivali potpuno drugačije poruke Briselu.
Tenzije su podignute još u januaru, za vreme posete delegacije Evropskog parlamenta Srbiji, u okviru takozvane „fact-finding” misije, čiji je cilj bio procena stanja demokratije, medijskih sloboda i vladavine prava u zemlji. Delegaciju je predvodio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre dolaska delegacije najavio da će on bojkotovati evroposlanike.
„Meni ne pada na pamet da gubim vreme i sastajem se sa Piculom. Imam vremena da se sastajem sa onima koji žele dobro Srbiji, a njih ne želim da vidim i ne želim da razgovaram sa njima”, izjavio je Vučić povodom dolaska evropskih parlamentaraca u Beograd.
Tom prilikom je delegaciju Evropskog parlamenta opisao kao grupu koja dolazi „nepozvana”.
Marta Kos: Zaustavljene isplate iz Plana rasta za Srbiju, nema finansijske pomoći EU
Retoriku podsmeha dodatno je zaoštrio šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Milenko Jovanov, koji je na pitanje novinara da li će razgovarati sa evropskom delegacijom odgovorio:
„Imam važnija posla, da presložim čarape u fioci.“
Tom izjavom Jovanov je otvoreno relativizovao značaj susreta sa delegacijom Evropskog parlamenta, a komentar je u domaćoj javnosti protumačen kao demonstrativno ismevanje evropskih institucija i njihovih predstavnika.
Na takvu retoriku reagovao je Picula, koji je odbacio tvrdnje domaćih zvaničnika da delegacija dolazi bez najave.
„Nije istina da delegacija dolazi nenajavljeno. O tome je uredno obaveštena ambasada Srbije u Briselu, a na programu je radila Delegacija EU u Beogradu”, rekao je Picula, ocenjujući da vlast u Srbiji izbegava dijalog sa evropskim institucijama.
Ni predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nije pokazala spremnost za susret sa delegacijom. Tokom posete evropskih parlamentaraca nalazila se van zemlje, dok su domaći i regionalni mediji taj potez ocenili kao demonstrativno ignorisanje misije Evropskog parlamenta.
„Misija Evropskog parlamenta ne predstavlja evropske vrednosti, već se brutalno i neprimereno meša u unutrašnja pitanja Srbije i staje na stranu onih koji žele da unesu haos u društvo“, rekla je Brnabić.
Poslanik SNS-a i advokat Vladimir Đukanović više puta je ove godine napadao Tonina Piculu i evropske institucije. Jedna od upečatljivijih objava odnosila se upravo na izvestioca EP za Srbiju:
„Tonino Picula je dokaz da u Evropskom parlamentu sede dokazani srbomrsci koji Srbiji žele destabilizaciju, a ne evropsku budućnost.“
U drugoj objavi ocenio je da se Evropski parlament pretvara u „politički alat za disciplinovanje neposlušnih država”, uz poruku da Srbija ne treba da prima lekcije od takvih institucija.
Poslanik SNS-a Nebojša Bakarec takođe je imao niz zapaljivih komentara na račun EU i evropskih predstavnika:
„Pojedini evroparlamentarci ponašaju se kao kolonijalni upravnici Srbije.”
Bakarec je evropske kritike na račun stanja demokratije i medija u Srbiji opisivao i kao „licemerne napade birokratije koja nema legitimitet među građanima Srbije”.
Potpredsednica Glavnog odbora SNS-a i funkcionerka Sandra Božić komentarišući kritike iz Brisela izjavila je da „Evropska unija bi trebalo prvo da pogleda probleme u svom dvorištu, umesto što drži pridike Srbiji”.
Dodala je i da „pojedini evropski zvaničnici otvoreno navijaju za opoziciju u Srbiji”, čime je osporila neutralnost evropskih institucija.
Navedene izjave državnih funkcionera su samo delić javnih ispada koji stvaraju negativan odnos prema Evropskoj uniji i njenim predstavnicima. Da se nešto ne bi zaboravilo bili su zaduženi režimski mediji, koji maltene svakodnevno u javnom prostoru bustuje stanovište da je Tonino Picula prvoklasni politički protivnik i neprijatelj Srbije, a misija EP pokušaj spoljnog mešanja u unutrašnja pitanja zemlje.
Dokaza za to građani Beograda mogu naći na gotovo svakom koraku, jer se na velikom broju fasada nalazi režimska dojučerašnja politička poruka: „Blokaderi -piculići“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zaposleni u EPS-u i generalni sekretar SDS-a Dragoslav Ljubičić dobio je novo upozorenje pred otkaz, zvanično zbog objava na mreži Iks, a nezvanično, kako tvrdi, nakon razgovora za „Vreme” o uvozu uglja i poslovima u EPS-u
Dve firme Zvonka Veselinovića dobile su dozvole za eksploataciju kamena i istraživanje terena u okolini Sjenice, u blizini planirane trase autoputa ka Crnoj Gori, uprkos američkim sankcijama
Subotička inspekcija naložila je uklanjanje političkih nalepnica sa saobraćajnih znakova i signalizacije
Plaše se da izađu na crtu mladosti ove zemlje. Plaše se jer znaju da dolazi vreme odgovornosti i promena i da ćemo Srbiju vratiti u ruke građana - jedna je od poruka protesta „(Ne) bojte se, i dalje smo tu“ koji je održan u Beogradu
Studentski protest visokoškolskih ustanova u Beogradu počeo je 11:52 časova ispred Pravnog fakulteta odavanjem pošte žrtvama tragedije u padu nadstrešnice
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
