Mir ili „uništenje civilizacije“: Koje su sporne tačke pregovora između SAD i Irana

Mesto održavanja je spremno, stražari su na svojim pozicijama, a ivičnjak duž prilaznog puta dobio je novi sloj žute i crne boje.

Islamabad je u iščekivanju početka pregovora.

Kao domaćini važnih američko-iranskih razgovora, pakistanski zvaničnici izražavaju optimizam, naglašavajući da, za razliku od mnogih drugih, uživaju poverenje obe strane.

Foto: AP Photo/Anjum Naveed

Čovek koji predvodi američku delegaciju, potpredsednik Džej Di Vens, takođe zvuči optimistično.

„Ako su Iranci spremni da pregovaraju u dobroj veri, mi smo svakako spremni da pružimo ruku saradnje“, rekao je pre polaska iz SAD,

Ali bilo je i upozorenje.

„Ako pokušaju da nas prevare, onda će shvatiti da pregovarački tim neće biti toliko prijemčiv.“

Foto: AP Photo/Jacquelyn Martin, Pool

Pitanje Libana

Izraelski napadi na iranskog saveznika u Libanu, grupe Hezbolah, prete da osujeti pregovore pre nego što su i počeli, piše BBC.

„Nastavak ovih akcija učiniće pregovore besmislenim“, napisao je iranski predsednik Masud Pezeškijan na mreži Iks (X).

„Naši prsti su i dalje na obaraču. Iran nikada neće napustiti svoju libansku braću i sestre.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da „nema prekida vatre“ kada je reč o Hezbolahu, ali ponovljena upozorenja Izraela stanovnicima južnih predgrađa Bejruta da se evakuišu još nisu dovela do daljih akcija.

Donald Tramp kaže da će izraelske akcije u Libanu sada biti „nešto tiše“, a američki Stejt department navodi da će direktni razgovori između Izraela i Libana biti održani sledeće nedelje u Vašingtonu.

Foto: Pakistan Ministry of Foreign Affairs via AP

Pitanje Ormuskog moreuza

Još jedno pitanje koje može da zakoči pregovore od samog početka jeste ključni naftni pomorski prolaz – Ormuski moreuz.

Donald Tramp kaže da Iran „radi veoma loš posao“ kada je reč o propuštanju brodova kroz moreuz, uprkos tome što je prvobitno tvrdio da hoće.

„Ovo nije dogovor koji imamo!“, izjavio je u objavi na Truth Socialu, optužujući Iran za „nečasno ponašanje“.

Vrlo malo plovila prolazi, dok su stotine brodova i procenjenih 20.000 pomoraca i dalje zarobljeni u Zalivu.

Pošto je ostvario kontrolu nad ovim ključnim plovnim putem, Iran izgleda odlučan da to i formalizuje, nazivajući ga suverenim iranskim vodama i govoreći o novim pravilima o tome šta može, a šta ne može da prolazi.

U četvrtak (9. april) je najavio stvaranje novih tranzitnih ruta severno od postojeća dva kanala za razdvajanje saobraćaja. Saopšteno je da su nove rute neophodne „kako bi se izbeglo prisustvo različitih vrsta protivbrodskih mina u glavnoj zoni saobraćaja“.
Usred izveštaja da su neki brodovi koji su uspeli da prođu poslednjih nedelja platili taksu od dva miliona dolara, Tramp je upozorio da Iran „bolje da ne naplaćuje takse tankerima“.

Foto: AP Photo/Anjum Naveed

Nuklearno pitanje

Verovatno najveća i svakako najdugotrajnija tačka sporenja jeste nuklearno pitanje.
Tramp je rekao da pokreće operaciju „Epic Fury“, delom kako bi osigurao da Iran „nikada ne može imati nuklearno oružje“.

Iran tvrdi da nikada nije pokušavao da napravi bombu – što većina zapadnih vlada posmatra sa velikom skepsom – ali insistira da, kao potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, ima pravo da obogaćuje uranijum u civilne svrhe.

Iranski predlog od 10 tačaka, koji je Tramp opisao kao „izvodljivu osnovu za pregovore“, uključuje zahtev za međunarodno priznanje prava na obogaćivanje.

Trampov plan od 15 tačaka, prema izveštajima, zahteva da Iran „prekine svako obogaćivanje uranijuma na svojoj teritoriji“. Ali, upitan o tome ranije ove nedelje, ministar odbrane Pit Hegset rekao je samo da Iran „nikada neće imati nuklearno oružje niti mogućnost da do njega dođe“.

Bile su potrebne godine da međunarodni pregovarači postignu Zajednički sveobuhvatni plan akcije iz 2015. godine (JCPOA), koji se ovim složenim pitanjem bavio u velikim detaljima.

Da li su dve strane spremne da razgovaraju o novom sporazumu?

Iranski regionalni saveznici

Iranska mreža regionalnih saveznika i posredničkih grupa – Hezbolah u Libanu, Huti u Jemenu, Hamas u Gazi i razne milicije u Iraku – dala je Teheranu regionalni uticaj, omogućavajući Iranu da sprovodi ono što se često naziva „prednja odbrana“ u dugotrajnim sporovima sa Izraelom i Sjedinjenim Državama.

Od početka rata u Gazi u oktobru 2023. godine, mreža koju Iran naziva „Osovina otpora“ pod stalnim je napadima. Jedan njen deo, režim bivšeg sirijskog diktatora Bašara al-Asada, više ne postoji.

Ali Izrael „Osovinu zla“, kako je naziva, vidi kao egzistencijalnu pretnju koju treba u potpunosti iskoreniti.

U trenutku kada iranska ekonomija posrće, mnogi Iranci bi takođe želeli da njihova vlada manje troši na spoljne avanture, a više na poboljšanje svakodnevnog života.
Ipak, za sada nema mnogo znakova da je Iran spreman da odustane od svojih saveznika.

Ublažavanje sankcija

Islamski režim trpi teške međunarodne sankcije već decenijama. Zahteva ukidanje svih američkih i međunarodnih sankcija kao deo bilo kakvog sporazuma.

U petak (10. april) je predsednik parlamenta, Mohamed Bager Kalibaf, rekao da procenjenih 120 milijardi dolara zamrznute iranske imovine mora biti oslobođeno pre početka pregovora.

Kako je rekao, to je jedna od dve ranije dogovorene mere (druga je prekid vatre u Libanu).
Međutim, u saopštenju pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa od 7. aprila, kojim se najavljuje dvonedeljni prekid vatre, ne pominje se oslobađanje zamrznute imovine. Nije jasno na koji se dogovor Kalibaf pozivao.

Čini se vrlo malo verovatnim da je Trampova administracija spremna na tako veliki ustupak samo da bi pregovori uopšte počeli.

Izvor: BBC

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!