Koliko dugo biste mogli da funkcionišete bez korišćenja interneta i mobilnog telefona? Pitanje je delimično hipotetičko jer nam je veći deo života i posla već umrežen. Evo jednostavnog testa za to – kada smo za vikend prešli na letnje računanje vremena, na koliko važnih satova ste vreme morali sami da podesite, a gde se sve prilagodilo automatski?
Mogućnost funkcionisanja, da ne kažemo života bez društvenih medija dobila je sudski epilog prošle nedelje u SAD. Sud u Los Anđelesu presudio je da su kompanije Meta i Gugl, vlasnici platformi Fejsbuk, Instagram i Jutjub, od jedne mlade žene napravili “informacionog zavisnika” i odredili da imaju da joj plate šest miliona dolara. U tužbi je ona navela da je od malena počela da koristi ove servise koji su dramatično uticali na njen razvoj i psihu u negativnom smislu i onemogućili joj da živi normalno i zdravo.
Kao dokaz ponuđeni su algoritmi koje ove mreže koriste, napravljeni tako da korisnika navode da ne prekida skrolovanje u potrazi za novom informacijom koja bi mogla nešto da mu znači. S vremenom to kod korisnika može da proizvede mnoštvo negativnih posledica, otuđenje i anksioznost za početak i sve to se našlo pred sudom. Još gore po osuđene je što je samo dan ranije sud u Nju Meksiku presudio da su društveni mediji odgovorni za dovođenje maloletnika u opasnost jer su omogućili predatorima da im lako pristupe. Otprilike kao kada bi zoološki vrt vukovima stavio ogradu koju lako mogu da preskoče računajući da je dovoljno da na nju nalepe natpis da je prilaženje ogradi opasno za decu. Koja su radoznala da vuka vide izbliza, a u vrt ih puštaju bez roditelja.
Nevolja za Metu i Gugl je što se američki pravosudni sistem bazira na presedanima, te bi ove presude mogle da izazovu lavinu novih. Takođe, kažnjeni su zato što su svoj posao odlično razvili. Algoritmi se prave upravo da prepoznaju potrebe i interesovanja korisnika i ponude mu ono što ga zanima, a taj uspeh nagrađuju sponzori i oglašivači ogromnim parama. Malo ko veruje da bi sudovi sada mogli da zapečate verovatno najuspešnije biznise na svetu, ali jasno je da ovako kako je sada više ne može.
Kompanijama se zamera da koriste psihološke mehanizme poput nagrade i neizvesnosti da korisnika zadrže što duže i da ignorišu sopstvena istraživanja o negativnim posledicama koje takav pristup stvara, najpre zavisnost. Takođe, kada postavljaju “alarme” i sisteme za samoregulaciju ne vode računa o tome da promašuju maloletnike čija je sposobnost rasuđivanja i donošenja odluka daleko ispod standarda koji mreže postavljaju. Kada se na to doda monopolska pozicija, problem se multiplikuje na milijarde.
Sa svoje strane kompanije se brane da njihov proizvod nije životno neophodan (što nije sasvim tačno, ali ni netačno), da bi ograničenja zaustavila razvoj koji nam je neophodan, ugrozila ekonomski model interneta (drugi model nemamo) postavljajući suštinsko pitanje – kako se, uopšte, meri zavisnost od informacija.
Epilog bi mogao da bude obavezno upozoravanje na “štetnost” korišćenja društvenih medija, slično kao kod alkohola i duvana, zakonsko umanjenje efikasnosti algoritama, ograničenje skrola uz jasno upozorenje da smo preterali, sve to uz dodatne drakonske zabrane za maloletnike, poput aktuelnog proterivanja mobilnih telefona u školama.
Zabrana društvenih mreža istovremeno bi mogla da nam spase nervni sistem, ali i da ugrozi demokratske vrednosti i slobodu izražavanja koju su mreže omogućile kao nikada u istoriji civilizacije. Da probamo sa akcizama, poručuju neki u polušali.
Zašto Vučić prikazuje Srbiju kao opsednutu tvrđavu koju policija brani od spoljašnjih neprijatelja? Zbog čega bi Vulin da se uveze novi srpski narod? Šta je plesna tačka na obeležavanju Dana policije poručila pozornicima oko Ćaćilenda, inspektorima, saobraćajcima, specijalcima, administrativcima i svim ostalim pripadnicama MUP-a
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
