Sporni set pravosudnih propisa, donet bez prethodnog mišljenja Venecijanske komisije, postao je nova prepreka za otvaranje klastera tri u pregovorima sa EU. Iako vlast najavljuje da će ključne obaveze ispuniti do juna, podaci pokazuju da Srbija i dalje kasni u najosetljivijim poglavljima vladavine prava
Set pravosudnih zakona koje je Srbija nedavno usvojila trenutno predstavlja glavnu prepreku za napredak u pregovorima sa Evropskom unijom i otvaranje klastera tri, a vlasti planiraju da do juna ispune ključne obaveze kako bi uklonile zastoje na evropskom putu, izjavio je za RTS šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović.
Kako je naveo, politička volja za reforme postoji, ali upravo propisi iz oblasti pravosuđa predstavljaju „kamen spoticanja“ u komunikaciji sa Briselom.
Problem nije samo sadržaj zakona već i procedura njihovog usvajanja. Prema pravilima pristupnog procesa, Srbija je kao kandidat bila dužna da pre usvajanja zatraži mišljenje Venecijanske komisije i nacrte dostavi Evropskoj komisiji, što nije učinjeno na vreme.
Zbog toga je predsednica Narodne skupštine naknadno uputila zahtev za hitno mišljenje Venecijanske komisije, a vlasti su poručile da će postupiti u skladu sa preporukama kada ono stigne.
Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.
Evropska komisija više puta je ukazala na probleme u vezi sa donetim zakonima i tražila njihovu reviziju i povlačenje.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a ne stoji mnogo bolje ni kada je reč o poglavljima koja su otvorena.
Prema podacima koje je izneo Apostolović, u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava, Srbija ima 91 prelazno merilo. Do sada je ispunjeno 27, delimično 18, dok je za 46 tek započet rad. Upravo ta poglavlja, ocenjuje on, ostaju najzahtevniji deo pregovora sa EU.
Otvaranje klastera tri, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, zavisiće od političke procene država članica i procene napretka u reformama vladavine prava. Apostolović je naveo da će, osim rešavanja spornih zakona, biti važno i formiranje REM-a i nastavak diplomatskih razgovora sa članicama EU.
Sagovornik RTS-a istakao je da je cilj vlasti da najveći deo ključnih obaveza bude završen do juna, kako bi se pregovarački proces ubrzao.
Izvor: RTS
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski,propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno da targetiranje nepodobne građana. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Aleksandar Vučić možda koristi najave o ostavci i izborima kako bi testirao političku klimu i da bi mogao da odustane od obećanja da će se povući ako proceni da tajming nije povoljan, piše Fajnenšel tajms
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
