Napad na novinarku “Vremena”
Novinarka Dejana Cvetković, dopisnica “Vremena” iz Vranja, doživela je strašne pretnje i uvrede, a i seksualno je uznemiravana nakon što je izvestila sa protesta u Surdulici povodom saobraćajne nesreće u kojoj je stradao Rastko Jović (40) iz ovog mesta. Njega je automobilom udario dvadesetogodišnji sugrađanin albanske nacionalnosti, što će se ispostaviti kao glavni motiv demonstracija.
Na trećem po redu protestu prošle subote naša koleginica je doživela otvorene napade, a potom se mržnja izlila i na internetu.
“Uzvikivali su mi ‘đubre’, ‘lažove’, psovali me. Moje društvene mreže podeljene su u Vajber grupi, delili su i moje tekstove o manjinama, pišu da me plaćaju Albanci”, objasnila je za “Vreme” Dejana i dodala da se “ne oseća bezbedno da nastavi da izveštava s terena”, jer je “okruženje apsolutno bilo neprijateljsko prema meni.”
Posle nekoliko dana od nemilih događaja i reagovanja i podrške novinarskih udruženja, Dejana za naš nedeljnik kaže da pritvor za vozača nije umirio građane.
“Oni su se organizovali, ali umesto ispred Policijske uprave u Surdulici, za koju tvrde da godinama nije kažnjavala ovu porodicu zbog bahate vožnje ‘jer ih štite’, otišli su ispred pekare ujaka vozača i od tada svako ko osudi napad na ovu porodicu završi u vajber grupi ‘Pravda za Rastka’, tako što se dele njihove fotografije i privatne informacije”, svedoči naša koleginica. Jedan od zahteva protesta je da se vozačeva šira porodica trajno iseli iz Surdulice i da se do daljeg bojkotuju njene pekare.
“Surudličani koji se protive ovakvim protestima kažu da će Albanci možda otići iz ovog mesta nakon ovakvih protesta, ali da će isti sistem ostati – ista hitna pomoć koja neće stići na vreme, ista policija koja toleriše bahatost i bezobrazluk nekih drugih likova, maminih i tatinih sinova. Ističu da, naravno, treba žaliti Rastka i da bi izašli na protest da on ne ide u ovom smeru, da bes treba preusmeriti na institucije a ne na sugrađane albanske nacionalnosti”, kaže Dejana i naglašava kako je zamah podeli na “naše” i “njihove” svojim izjavama dao i ministar bez portfelja Novica Tončev (SPS).
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije je osudilo napad i kampanju zastrašivanja i istaklo da “napadi, naročito oni koji uključuju seksističke poruke, javno targetiranje i deljenje ličnih podataka predstavljaju ozbiljan pritisak na slobodu medija i bezbednost novinara”, te pozvalo nadležne institucije da “preduzmu mere u skladu sa zakonom, kako bi se poslala jasna poruka da su napadi na medijske radnike neprihvatljivi”.
Dve Srbije u Briselu
Tradicionalno presvlačenje čuvene briselske statue “Maneken pis” u srpsku narodnu nošnju, povodom Dana državnosti Srbije, ove godine obeležili su aktivisti organizacije srpske dijaspore “Palac gore” iz Belgije. Oni su, kako ističu, svojom akcijom osujetili plan državnih zvaničnika “da prikažu lažnu sliku Srbije i kako je u otadžbini sve ok”.
“Naša aktivistička grupa bila je prisutna u finom broju da bi pokazala pravu sliku Srbije: da se Ustav ne poštuje, da vladavina prava ne postoji, ali da je nas sve više i da njihovo vreme prolazi. Shodno tome, pokazali smo im crveni karton”, poručil su aktivisti organizacije “Palac gore” iz Brisela.
Aktivisti su tokom akcije nosili transparente i simbole krvave ruke, a došlo je i do kraće rasprave sa šefom Misije Srbije pri EU Danijelom Apostolovićem i ambasadorom Srbije u Belgiji Aleksandrom Tasićem.
Provladini mediji, očekivano, objavili su samo vest o presvlačenju “Maneken pisa” i izjave prisutnih državnih funkcionera i prećutali akciju srpske dijaspore.
Košarkaški kup u Nišu
Završnica Kupa Srbije igra se ove nedelje, a domaćin je po 21. put Niš, odnosno Hala “Čair”, u kojoj će od srede do subote nastupiti osam ekipa: šest iz ABA lige (beogradski klubovi Crvena zvezda, Partizan, FMP i Mega, te Spartak iz Subotice i Borac iz Čačka), prvak Košarkaške lige Srbije (Zlatibor iz Čajetine) i pobednik predtakmičenja nacionalnog Kupa (OKK Beograd).
Nacionalni Kup od 2003. godine nosi ime Radivoja Koraća, a posebno je zanimljiv jer je broj stranih igrača ograničen na četiri, što predstavlja problem za dva najbolja kluba koji su do maksimuma internacionalizovani. Za Zvezdu će u Nišu od 12 “stranaca” nastupiti Džered Batler, Kodi Miler-Mekintajer, Džordan Nvora i Ebuka Izundu, a izostaće Moneke, Odželej, Jago, Bolomboj, Motijejunas… Tako će domaći igrači dobiti mnogo veću minutažu, najpre Nikola Kalinić, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić i Uroš Plavšić. A od 11 Partizanovih “internacionalaca” igraće samo Dvejn Vašington, Sterling Braun, Bruno Fernando i Isak Bonga, što daje priliku Alekseju Pokuševskom, Arijanu Lakiću, Mitru Bošnjakoviću, Aleksi Radanovu i drugim domaćim igračima da se pokažu na “velikoj sceni”… S druge strane, stroža pravila daju priliku ekipama koje su u većoj meri bazirane na domaćim igračima, poput subotičkog Spartaka i beogradske Mege, da iznenade favorizovane “crveno” i “crno-bele”.
Druga specifičnost domaćeg Kupa je mogućnost da se u istoj hali i u istom procentu nađu navijači Zvezde i Partizana, što nije izvodljivo u Evroligi i regionalnom ABA takmičenju. To predstavlja ogroman bezbednosni rizik, a tokom poslednja dva finala u Nišu pokazala se sva mržnja između dva tabora, koja se sa tribina prelila na niške ulice, pa su policijski “oklopnici” morali da krote mnogobrojne huligane.
Takmičenje iz fizike u Pragu
Tim Flux Deluxe iz Srbije osvojio je prvo mesto na međunarodnom timskom takmičenju iz fizike “Fyziklani” u Pragu, u konkurenciji više od 300 ekipa iz 15 zemalja.
Pobedničku ekipu, apsolutnog pobednika takmičenja u prestonici Češke, činili su Jovan Kulezić, Luka Smiljanić, Nikola Kočović i Andrej Drobnjaković iz Matematičke gimnazije, te Dušan Lazić iz Gimnazije u Kraljevu, a lider tima bila je Dragica Ivković, preneo je RTS.
Još jedna ekipa iz naše zemlje zablistala je u Pragu osvojivši četvrto mesto u svojoj kategoriji i peto u apsolutnom plasmanu – tim Flux Lite, za koji su nastupili Vladimir Đurica, Rastko Ilić, Pavle Ignjatović, Nebojša Lazić i Filip Kilibarda iz Matematičke gimnazije.
“Ovo je velika pobeda za fiziku u Srbiji, za Matematičku gimnaziju i za nas lično. Ona je proizvod našeg truda i rada”, izjavio je za Insajder Andrej Drobnjaković.
Zimska olimpijada
Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini D’Ampeco privukle su ogromnu pažnju širom sveta, pa takmičenja na snegu i ledu prate i oni kojima su zimski sportovi nepoznanica, čak i u Srbiji koja je imala skromno učešće na 25. Zimskoj olimpijadi.
Među brojnim sjajnim rezultatima izdvojili smo pobedu Lukaša Pinjeira Bratena u veleslalomu, kojom je ušao u istoriju kao prvi osvajač medalje na Zimskim olimpijskim igrama za Brazil i Južnu Ameriku, ali i sve tropske zemlje na planeti. Iza sebe je na stazi u Bormiju ostavio Švajcarce Marka Odermata i Loika Mejara.
Doduše, Braten je rođen iz braka Norvežanina i Brazilke i do pre tri godine nastupao je za nordijsku domovinu osvojivši 12 medalja u Svetskom kupu. Na opšte iznenađenje, krajem 2023. godine saopštio je da se povlači iz sporta, ali se naredne ipak vratio na staze i to pod zastavom druge domovine – Brazila.
“Skijao sam potpuno po intuiciji, onako kako me je srce vodilo, i to mi je omogućilo da postanem olimpijski šampion”, izjavio je olimpijski pobednik i objasnio kako ga je “Norveška naučila kako da bude sportista i kako da se bori protiv hladnoće, a Brazil kako da bude svoj”.
Naša zemlja je i na ovoj Olimpijadi bila u grupi zemalja koji ističu geslo “važno je učestovati” iako je u Evropi i diči se svojim planinskim centrima. Skromni rezultati troje naših olimpijaca na severu Italije potvrđuju da će Kopaonik, Zlatibor i Stara planina i dalje biti daleko poznatiji po divljoj gradnji i “mafijašenju”, nego po zimskim sportovima.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
