„Vreme“ u novom broju analizira naprasne pripreme Vučića i naprednjaka za izbore. Ostaje li im išta osim gole sile?
Dok se Aleksandar Vučić izlio i na TikTok, i tamo susreo Baku Praseta, njegovi su lojalisti krenuli na teren. Na ulice, pijace i trgove u nameri da vide, kako je neko ocenio, „koliko ih narod mrzi“.
Vlast je krenula u kampanju za izbore, iako se ne zna hoće li oni biti odlagani dokle god se može. Ali, kako je nekad glasio kredo SPS-a – ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora ni da izlazi.
To je naslovna tema novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (5. februar).
„Režim je probao da odgovori studentima svojim akcijama ali se videlo da na tom polju jedino mogu da kopiraju ono što su studenti već uradili“, piše u uvodnom tekstu Slobodan Georgiev i procenjuje da će režim igrati i na otvorene sukobe, ako proceni da je nužno.
O temi u intervjuu govori i komunikolog Lazar Džamić. Kaže, policijska sila ili osvete neistomišljenicima nisu naprosto „poruke“ nego jedini koncept.
„Nažalost, sve što smo videli do sada – sem ako ne bude nekih spektakularnih ‘crnih labudova’ kao što su strana intervencija ili infarkt – samo je početak jedne još crnje priče. Žao mi je ako delujem kao pesimista, ali ovakvi režimi ne odlaze sa vlasti mirno“, smatra on.
Džamić, koji je izgradio ime u Londonu, za „Vreme“ priča i o strategiji studenata, kampanji i odnosu sa opozicijom. Kaže, studenti su celu opoziciju strpali u isti koš – možda jer misle da su svi isti, što je greška.
„Ili zato što im propagandna strategija daje za pravo da je kolektivna percepcija ‘opozicije’ u narodu veoma loša i da bi povezivanje sa njom ‘kontaminiralo’ odziv, dok bi saradnja sa nekima, a odbijanje drugih, dovelo do rascepa u toj široj koaliciji koju su uspeli da izgrade“, priča Džamić.
„Pa su zato rešili da ignorišu sve, nadajući se – nadam se i ja – da će oni koji dele njihove vrednosti pomoći svakako, tajno, ‘ispod žita’, ako već ne javno kao Demokratska stranka.“
Slobodan Bubnjević donosi opširan članak o izbornoj demografiji i postavlja pitanje da li se u Srbiji vodi rat generacija?
„Dvoje od troje penzionera podržava režim, a među radnim stanovništvom od 30 do 65 godina je sasvim suprotno – dvoje od troje podržava studente. To je neobično velika neravnoteža koju režim eksploatiše, a koja se, s obzirom da je Srbija sve starije društvo, ne sme ignorisati“, piše on.
Sve ove članke i intervjue čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (5. februar). Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.
U znak sećanja na jednog od osnivača našeg nedeljnika, dugogodišnjeg glavnog urednika i njegovu posvećenost radu sa mladima, redakcija će 29. oktobra 2026 – na dan kada je izašao prvi broj VREMENA – dodeliti prvu nagradu „Dragoljub Žarković“ za mlade novinare do 30 godina.
Iako nema naznake da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora i da li će oni biti spojeni sa redovnim predsedničkim koji moraju da se održe do proleća 2027. godine, vlast se pokrenula na ovim nivoima. U tu svrhu pokrenula je inicijativu na tri nivoa – institucionalnom, digitalnom i stidljivom izlasku na ulicu. Vodeću ideju svega toga svojevremeno je formulisao SPS: “Ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora da izlazi”
Jezik Teofila Pančića najviše je nalik lavini: kreće se ogromnom brzinom i krši sve pred sobom. Zatrpa li te – gotov si. Doduše, obrušiće se na tebe samo ako si zaslužio. Nije uočeno da je lavina poklopila bilo koga ko tu lavinu nije prizvao glupošću, bezobzirnošću, gmizavošću ili izborom da zaudara na fašizam
Iz (“levičarskog”) prsta isisana “Afera Arkadija” pokazuje nam, mimo uobičajenih prljavština dnevnopolitičke borbe na srpski način, dokle se dospelo u fenomenalnom civilizacijskom regresu koji je Srbiji donela Miloševićeva era
Da li se u Srbiji vodi rat generacija? Prema poznatim statistikama o podršci studentima, dvoje od troje penzionera podržava režim, a među radnim stanovništvom od 30 do 65 godina je sasvim suprotno – dvoje od troje podržava studente. To je jedna neobično velika neravnoteža koju režim eksploatiše, a koja se, s obzirom da je Srbija sve starije društvo, ne sme ignorisati
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
