Nećete kopati litijum: Portugalsko selo blokiralo „strateški projekat“ EU

Litijum za 500.000 ili čak milion baterija za električne automobile godišnje. Ne negde u Južnoj Americi ili Aziji, već u zemlji Evropske unije – Portugaliji, praktično pred vratima sopstvene auto-industrije. Navodno najveće evropsko nalazište litijuma nalazi se u regiji Traš-oš-Monteš na severu Portugalije.

Međutim, građani se godinama opiru onome što nazivaju teškim zločinom protiv životne sredine: planiranom, gigantskom rudniku, gde bi se na gotovo 600 hektara u površinskom kopu vadila stena koja sadrži litijum, piše Dojče vele.

„Projekat ne podržavaju ni okrug, ni stanovništvo, ni lokalne organizacije, ni opština“, objašnjava Nelson Gomeš iz građanske inicijative koja je pre sedam godina osnovana protiv rudarskog projekta. „Ovaj rudnik nema društvenu prihvatljivost kakva se zahteva za ovakve projekte.“

Ali zato ima nemira u malom selu Kovaš do Barozo, gde bi rudnik trebalo da nastane. Meštani nisu hteli da puste radnike na svoje posede čak ni za probna bušenja operatera Savannah Resources, britanskog akcionarskog društva. Pristup je morao da bude iznuđen uredbom vlade. Trenutno su svi radovi ponovo obustavljeni, jer je uredba istekla.

Strateški projekat EU

Većina meštana odbija ponude Savannah Resources za otkup zemljišta, pa se sada govori o eksproprijacijama.

„Nećemo dozvoliti da nam se zemlja uništi“, kaže poljoprivrednik Nelson Gomeš. „Nastavićemo da se borimo protiv projekta rudnika litijuma, ne odustajemo.“

Međutim, Evropska komisija je utvrdila kvote za eksploataciju kritičnih sirovina poput litijuma unutar EU i s tim u vezi sklopila strateška partnerstva sa evropskim zemljama koje nisu članice EU. Rudnik litijuma u Portugaliji proglasila je „strateškim projektom“.

A portugalska vlada je rudnik još ranije svrstala u projekte „od nacionalnog interesa“. To znači pojednostavljene procedure izdavanja dozvola, dok stanovnici i pogođene opštine praktično više gotovo da nemaju pravo suodlučivanja.

Optužbe za korupciju i nedostatak transparentnosti

Tadašnja vlada je 2023. pala zbog optužbi za korupciju, koje su se odnosile i na izdavanje dozvola za rudnik litijuma. Takođe je prekršila takozvanu Arhusku konvenciju Ujedinjenih nacija (UN), koja utvrđuje standarde za pristup informacijama i učešće javnosti u pitanjima zaštite životne sredine.

Pre dve godine portugalsko državno tužilaštvo je saopštilo da su propisane studije o uticaju na životnu sredinu nastale nezakonito, jer su vlasti učesnicima uskratile važne informacije. Ukratko, čak i po portugalskim merilima bilo je ekstremno mnogo muljanja.

Od prvobitno planiranog početka eksploatacije 2025. nije bilo ništa. Britanska operaterska kompanija morala je više puta da menja planove i pre svega značajno da unapredi mere zaštite životne sredine. Ipak, i dalje postoje sumnje u ekološku prihvatljivost projekta:

„Imamo studije međunarodno priznatih stručnjaka da bi jalovina i otpadne vode u slučaju nesreće mogle široko da zagade vodotokove“, kaže Nelson Gomeš iz građanske inicijative.

Stanovništvo nije uključeno

Stanovništvo je najviše ogorčeno zbog ponašanje vlade i operatera rudnika. „Niko od njih mi se do sada nije javio da razgovaramo o prednostima i manama projekta“, žali se predsednik opštine Giljerme Pireš u gradu Botikaš. „Niko ne shvata ozbiljno brige stanovništva.“

Vlada je, kaže on, regionu nametnula projekat litijuma bez obzira na poljoprivredne tradicije tog kraja, koje bi rudnik uništio. „Pritom su Ujedinjene nacije region klasifikovale kao svetsku poljoprivrednu baštinu, zbog njegovih posebnosti“, navodi Pireš.

Umesto da ulaže u regionalne proizvode poput sertifikovane govedine, kobasica ili organskog meda, vlada podržava samo rudarsku kompaniju: „Iz medija sam saznao da će im vlada pokloniti 110 miliona evra. Tek tako, kao subvenciju“, ljuti se predsednik opštine Pireš.

Oštre kritike iznosi i organizacija za zaštitu životne sredine Zero. „Čitav proces oko rudnika litijuma je od početka netransparentan i sumnjiv“, rezimira Nuno Forner.

Neki građani žele rudnik

Zbog rudnika, ionako zapostavljenom regionu, preti opasnost da izgubi svoje posebnosti. A stanovništvo je i dalje protiv projekta, kaže Pireš. „Iako određeni krugovi sada pokušavaju da to prikažu drugačije.“

Pod „određenim krugovima“ Pireš misli na kompaniju operatera Savannah Resources. Ona pokušava da luksuznim brošurama i promotivnim događajima pridobije stanovništvo.

Savannah Resources pritom tesno sarađuje sa novoosnovanom građanskom inicijativom pod nazivom „Budućnost za Barozo“. Njen predsednik Žoze Moura kaže da žele da iz projekta izvuku što više koristi za region.

„Rudnik znači napredak i ekonomske prednosti“, kaže Moura. Umesto da se žali, predsednik opštine bi trebalo da sarađuje sa operaterskom kompanijom.

„Vidimo pokušaj da se rudarstvo prikaže kao zeleno, održivo i ekološki prihvatljivo“, kaže Nik Felker iz nevladine organizacije MiningWatch Portugal. „Treba da se stekne utisak da rudnici mogu da funkcionišu bez ili sa gotovo nikakve štete po životnu sredinu. Naročito kada je reč o takozvanim strateškim projektima, kao što je rudnik litijuma u regionu Barozo.“

Projekat za sada samo odložen

Operaterska kompanija Savannah Resources u mejlu naglašava koliko joj je važno učešće stanovništva. Intervju, uprkos višestrukim upitima, nije želela da da.

Komisija EU je, takođe na upit, izjavila da je učešće javnosti u strateškim rudarskim projektima i njihovo prihvatanje važno i neophodno.

Međutim, nijedna od te dve stvari ne postoji u slučaju rudnika litijuma u Portugaliji, kaže okružni administrator Giljerme Pireš.

Ipak, projekat se nastavlja: eksploatacije litijuma, već više puta odlagana, sada je predviđena za 2028. godinu.