Osim preloma ručnog zgloba, povreda kičme i posebno zloglasnih preloma kukova, sneg i led sa sobom donose i povrede nastale zbog toga što je telo nepripremljeno da „lopata” i gura snežne nanose, ističe za „Vreme” fizioterapeut Vladan Jovićević
Velike količine snega i leda kojima je Srbija već danima okovana donele su, očekivano, i veliki broj povreda izazvanih padovima.
Fizioterapeut Doma zdravlja „West medic“ Vladan Jovićević kaže za „Vreme“ da veliki broj povređenih nije neuobičajen s obzirom na to kakve su vremenske prilike i ukazuje da je dijapazon povreda nastalih padovima ili tokom čišćsnja snega veoma širok.
„Najčešći su prelomi ručnog zgloba, prelomi kuka kod starijih i povrede kičme kao što su trzajme povrede vrata, povrede diskusa zbog naglih trzaja i rotacija, i eventualno uganuća i nagnječenja ramena i skočnog zgloba, ali su te povrede ređe. Dosta povreda nastaje tokom čišćenja snega kada ljudi povrede kičmu skidajući lopatama veće količine snega. Ukoliko telo nije pripremljeno za čišćenje ili guranje većih količina snega mogu ili da se aktiviraju stare povrede ili da se pojave nove povrede diskusa“, kaže Jovićević.
Ističe da je najteža situacija, sasvim očekivano, među najstarijom populacijom gde su prelomi češći.
„Prelomi kukova su najnezgodniji, jer je gustina kostiju kod starijih smanjena, pa su oporavak, odnosno zarastanje preloma diskutabilni. Pored toga, u tim slučajevima stari ostaju u postelji po nekoliko meseci što je za veoma loše za njihovom opšte zdravstveno stanje, zbog čega se u većini takvih preloma preduzima operativno lečenje, odnosno stavljanje proteze“, kaže Jovićević.
Napominje da su prelomi nastali padovima na ledu u izvesnoj meri ređi kod gojaznijih ljudi i kod onih sa debljom odećom ili perjanim jaknama koje ih delimično štite od povreda.
Dodaje i da mnogo toga zavisi na kakvu površinu neko padne, odnosno da li je u pitanju ravan trotoar ili neke izbočine, neravnine ili stepenice, jer ovi drugi padovi mogu da izazovu veoma ozbiljne povrede.
Jovićević ukazuje i da se ozbiljnije povrede mogu izbeći ako čovek zna kako da padne.
„Ako već mora da padne i može da bira kako će da padne, najbezbolnije je da čovek, na strani tela na koju pada, ispruži ruku malo napred i da padne na polubok, praktično na natkolenicu, a ne direktono na kuk. Najčešće se refleksno isturi ruka, pa tu dolazi do loma, a na poluboku čovek je najčešće dobro obučen. To je i veća površina u odnosu na ruku, pa ta veća površina malo apsorbuje udarac“, kaže Jovićević.
Starije osobe, ali i sve one koji neodložno moraju da izlaze na poleđene ulice, Jovićević savetuje da pre svega nose odgovarajuću, dobru obuću.
„Dobra obuća je najvažnija, sa gumenim, rebrastim, mekšim đonom koji nije izlizan. Treba se kretati sporije, kratkim koracima, i ići uz zidove objekata gde god je to moguće, i pridržavati se uz zidove i geledere. Naravno, treba dobro gledati ispred sebe i usporavati kad god se piojavi led“, kaže Jovićević.
Naglašava da bi, ukoliko čovek ipak padne, trebalo da pokuša da prepozna da li je nešto polomio, i da u tom slučaju najbrže moguće ode u zdravstvenu ustanovu da bi se povreda snimila i da bi bila imobilisana.
„Treba kuckati prstom po mestu na kome se oseća bol, po samoj kosti. Ukoliko to kuclanje povećava bol i ako se oštar bol rezonantno prenosi to znači da je u pitanju naprsnuće ili prelom. Isto važi ukoliko se oštar bol pojavljuje prilikom pokušaja da se pokrene povređeni deo tela“, kaže Jovićević.
S druge strane, naglašava da u slučaju uganuća, nagnječenja ili iščašenja ne bi trebalo raditi imobilizaciju, jer je oporavak mnogo brži ukoliko se terapija odmah uključi.
„U tim slučajevima zglob bi što pre trebalo vratiti u normalnu poziciju bilo ortopedijom bilo kiropraktikom, a ne bi ga trebalo imobilisati nego bi trebalo što pre uključiti fizikalnu terapiju, i to bi trebalo uraditi u prva 24 sata, a najkasnije 48 sati nakon povrede. Ukoliko postoji otok na njega bi što pres trebalo staviti ledene obloge, na svaka dva sata po 10 minuta. Ako se takva povreda zapostavi ljudi se suočavaju sa dugotrajnim oporavcima, što je kod starijih veoma rizično“, upozorava Jovićević.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Slučaj „24 minuta“ prevazilazi pitanje jedne emisije i tiče se prostora za kritiku, slobode izražavanja i prava javnosti da vlast ne posmatra isključivo iz ugla koji joj odgovara
Poljoprivrednici ističu da Vlada Srbije ne prepoznaje razmere njihovih problema, od niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda i mleka do naglog rasta troškova proizvodnje
„Imamo i taj problem, ako neko hoće da se bavi politikom i novinarstvom onda mu nije mesto na TV N1“, rekao je News direktor N1 Branislav Šovljanski
Upozorenja da bi veštačka superinteligencija mogla ugroziti čovečanstvo stižu iz kompanija koje je razvijaju, a incidenti sa modelima koji su izmakli kontroli podgrevaju raspravu o granicama njihovog razvoja
Vozdizanje Ratka Mladića kao heroja, Srbiju je poprilično udaljilo od EU integracija. Kolika je šteta?
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
