U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Ako ste pomislili da je u Palati Bonaparte na Trgu Venecija u Rimu nekada boravio slavni francuski car i osvajač, pogrešili ste. Ovu zgradu iz sredine 17. veka kupila je za 27.000 zlatnika tek 1818, kada je njen sin već robijao na Svetoj Jeleni, Marija Leticia Ramolino ‒ majka Napoleona Bonaparte. Tu je stanovala do svoje smrti 1836. a kažu da je sa balkona volela da posmatra prolazak kočija na tadašnjem Trgu Svetog Marka, sada Piazza Venezia.
Od 1972. Palata Bonaparte je izložbeni prostor, u vlasništvu Generali osiguranja. Do 8. marta iduće godine u njoj je velika retrospektivna izložba Alfonsa Muhe, češkog slikara, jednog od najvećih umetnika perioda art nouveau.
Alfons Muha je rođen u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini Brna. Kao dete pevao je u crkvenom horu i tu ga je privukla crkvena umetnost. Odlučio je da postane slikar iako je otac nameravao da ga usmeri ka karijeri činovnika. Studirao je slikarstvo u Minhenu, a onda se preselio u Pariz i nastavio studije na Akademiji Žulijan. Za vreme boravka u Parizu, 1894. izradio je poster-litografiju, kao reklamu za Saru Bernar. Ovaj raskošni stilizovani poster mu je doneo slavu i mnoge narudžbine. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. Muha je dizajnirao paviljon Bosne i Hercegovine. Od 1906. do 1910. boravio je u SAD, odakle se vratio da živi u Pragu. Na početku Drugog svetskog rata uhapsili su ga i ispitivali nemački okupatori. Umro je nekoliko dana posle toga, 14. jula 1939.
Izložba predstavlja impoznatni opus češkog umetnika u kojem se nalaze i reklamni posteri za neke i danas prisutne brendove kao što su “Nestle” i “Moet & Chandon”. Čuveni su i njegovi pozorišni plakati Gismonda, Lorenzacio, Medeja, Toska, Hamlet …
Kao veliki panslovenski patriota, Muha je čuven i po Slovenskoj epopeji, ciklusu od 20 velikih slika koje prikazuje scene iz istorije i mitologije češkog i drugih slovenskih naroda. Među njima su i Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva i Odbrana Sigeta od Turaka pod vođstvom Nikole Zrinskog koju je posvetio Hrvatima.
Godine 1928. Muha je sve slike iz ovog ciklusa poklonio Pragu. Jedini njegov uslov bio je da grad izgradi poseban paviljon u kome će ciklus biti izložen. Sad se nalaze u zamku Moravski Krumlov.
U Palazzo delle Esposizioni, masivnoj neoklasičnoj zgradi iz 1883. u toku je Kvadrinale savremene umetnosti koje Ministarstvo kulture Republike Italije organizuje svake četvrte godine u Rimu. Kvadrinale je 1927. osnovao Efisio Opo, umetnik, pisac i član Parlamenta. Ove godine, pored radova koji predstavljaju savremenu italijansku umetničku scenu a izloženi su u prizemlju, na prvom spratu organizovana je izložba posvećena 90. godišnjici Drugog Rimskog kvadrinala koji je 4. februara 1935. otvorio Benito Musolini lično.
foto: r. čobanAutoportret, Milena Pavlović Barili
Među tim radovima je i autoportret naše (ali i njihove) Milene Pavlović Barili.
Tu je i delo slavnog slikara Đina Severinija koji je osvojio 1. nagradu i 100.000 lira. Na slici je njegov prerano preminuli sin Đino koji, odlazeći sa ovog sveta, ostavlja za sobom svoje igračke.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko Olivera Dragojevića postoji nacionalni konsenzus u Hrvatskoj: vole ga i na levici i na desnici, i stari i mladi, i Dalmatinci i ostali... Zato je u njegovoj Veloj Luci 35.000 pevalo njemu u čast, a desilo se i hapšenje Željka Keruma
U vreme kada je bio zvezda, Armi Hemer je radio sa rediteljima najvećeg profila, sa Lukom Gvadanjinom na primer. A onda je postao jedna od ličnosti Kansel i #MeToo ere, junak romana i glavni glumac filma koji je sniman u Zagrebu
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
