Šta bi Rusi više zamerili Srbiji - da nacionalizuje ili pogura NIS u stečaj? Pitanje je kako bi taj stečaj i izgledao i na koliko bi dugo ostavio hiljade zaposlenih bez plata
Srbija zapravo ne sme na silu da preuzme NIS od Rusa – ova teorija se provlači u medijima i među poznavaocima odnosa sa ruskim „prijateljima“. U sadašnjoj situaciji, dok su Amerikanci nepokolebljivi po pitanju sankcija ovoj većinski ruskoj firmi, jedina druga opcija koja ostaje Srbiji jeste – stečaj Naftne industrije Srbije.
Ipak, broker Nenad Gujaničić za „Vreme“ tvrdi da se Rusi ne bi radovali ni pribegavanju ovom rešenju.
„Ako neko misli da se država putem stečajnog postupka ne bi zamerila Rusima jer faktički ne preuzima njihove akcije, bojim se da je to pogrešna linija razmišljanja“, tvrdi Gujaničić. „Država bi morala da bira alternativu da kompanija što pre nastavi normalno da radi, a opcija stečaja svakako ne nudi brzinu u rešenju ovog pitanja. Da ne govorimo o brojnim aspektima otežanog funkcionisanja kompanije u stečajnom postupku.“
Još jedna opcija koja se u javnosti pominje jeste i da država pogura NIS u stečaj, a da posle kompaniju, kao propalu firmu, kupi. Te se ovaj scenario ne bi dopao ruskim partnerima, jer bi tržišna vrednost takve firme u stečaju bila višestruko niža.
Naftna industrija Srbija ima više od 13.500 zaposlenih, a Narodna banka Srbije je najavila obustavu poslovanja sa NIS-om. Sa time će se usaglasiti i druge poslovne banke u zemlji. Ukoliko se to dogodi, NIS neće moći da obavlja nikakve novčane transakcije – da isplaćuje plate zaposlenima, namiruje obaveze prema bankama, plaća dobavljače.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da, nakon obustave rada Rafinerije, isti proces sledi i pančevačkoj Petrohemiji, najvećem proizvođaču petrohemijskih proizvoda u Srbiji. Zoran Obradović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ za Dojče vele je rekao da bi to potencijalno bez zarade ostavilo „nekoliko stotina hiljada ljudi koji se oslanjanju na rad Petrohemije“.
„Krajnji proizvod sindikata je čovek, zaposleni, radnik – i mi moramo da vidimo šta će biti s njima. Meni je neverovatno da država nijednom nije pozvala sindikalne centrale na razgovor, jer se tu radi pre svega o ljudima“, naglasio je Obradović.
Stečaj NIS-a bi za građane značio da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a potencijalno ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Tako će prestati sa radom oko 30 odsto pumpi u Srbiji.
Dok u Beogradu verovatno neće biti problema sa nabavkom goriva, jer pumpi ima dovoljno, stanovnici manjih mesta sa pumpama NIS-a i Lukoila će morati da se snalaze.
Sa aspekta građana i privrede, najbolje je ono rešenje koje u najkraćem mogućem roku obezbeđuje normalni rad kompanije.
U situaciji gde se otkupom ruskih akcija može momentalno rešiti pitanje normalnog rada kompanije, ekonmski gledano je prosto neshvaljivo uzimati u obzir bilo kakva druga rešenja, smatra Gujaničić. Jer država bi mogla da otkupi ruski paket akcija ili još bolje da organizuje međunarodni tender za prodaju ovog dela vlasništva u NIS-u.
„Time bi se dobila nekakva tržišna cena koja je svakako realnija nego da se radi procena“, govori broker. „Naša država je, računajući sredstva namenjena u budžetu, procenila NIS na oko 2,5 milijardi evra (sto odsto vlasništva), što je negde na liniji realnog vrednovanja. Ipak, mnogo bolje bi bilo kada bi se organizovala transparentna prodaja tog paketa akcija gde bi se ostvarila tržišna cena i samim tim izbio argument da je procena rađena pristrasno.“
Naravno, pod uslovom da Rusi pristanu na prodaju.
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
