Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Slikar Predrag Đaković iz Praga predstavljaće Srbiju na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2026. godine projektom radnog naslova „Preko golgote do vaskrsa”, koji je podneo Arhiv Vojvodine.
Projekat je izabran na konkursu koji je u ime Ministarstva kulture raspisao Muzej savremene umetnosti i koji je objavljen na sajtu Ministarstva 6. septembra.
Konkurs je realizovan u kratkom roku
Rok za prijavu je bio samo mesec dana, a rešenje o izabranom projektu ministar kulture Nikola Selaković potpisao je već 26. novembra. S obzirom da više od pola raspisanih konkursa Ministarstva za sufinansiranje projekata čeka na rezultat još od kraja marta, ekspeditivnost u ovom slučaju privlači pažnju.
Jedan od uslova konkursa je bio da planirana sredstva za produkciju treba da budu do 14.000.000,00 dinara.
Rešenje konkursa je objavljeno na sajtu Ministarstva, ali ne i na sajtu Muzeja savremene umetnosti. U njemu je navedeno obrazloženje Komisije, ali ne i informacija o Đakovićevim konkurentima pa se ne zna da li ih je uopšte i bilo.
U Komisiji su bili: istoričarka umetnosti, kustoskinja i v.d. direktora MSUB Marijana Kolarić; donedavna direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković a sada gradska sekretarka za kulturu Beograda, komesar nastupa Srbije na 60. Bijenalu u Veneciji 2024; v.d. pomoćnika ministra u sektoru za međunarodne odnose i evropske integracije u kulturi Stanko Blagojević; v.d. pomoćnika ministra u sektoru za savremeno stvaralaštvo Miodrag Ivanović; skulptor Miodrag Miša Rogan, za koga je istaknuto da je bio predstavnik Srbije na prvom Bijenalu na Malti 2024. godine.
Đakovićev tim
U timu Predraga Đakovića su i kustosi Tomaš Koudela i Olga Čučković, i fotograf Zvonimir Segi.
Društvene mreže tvrde da su dvoje kustosa nepoznati ovdašnjoj kulturnoj javnosti, i navode da je Koudela je Čeh, profesor Pedagoškog fakulteta Ostravskog univerziteta, dok je Olga Čučković licencirani turistički vodič Rima i Vatikana.
Šta predstavlja pobednički rad
Objašnjeno je da će Đakovićev projekat predstavljati ciklus radova koji propituju odnos istorije i identiteta, otvarajući pitanje kako pojedinac opstaje pod pritiskom prošlosti i ideologije. Zasnovani su na „ideji da umetnost ne služi estetizaciji, nego svedočenju. Zato njegove slike deluju kao unutrašnje freske savremenog čoveka”.
Postavka u paviljonu Srbije biće koncipirana kao „prostor tišine“, ambijent u kojem posmatrač „ulazi u dijalog sa sopstvenim sećanjem, strahovima i odgovornošću”.
“Umetnik gradi most između prošlosti i budućnosti, pokazujući da rana može postati mesto preobraženja, ali nudi jasnoću: čovek mora da pogleda u ono što je potisnuo da bi mogao da nastavi dalje. U kontekstu globalnih kriza, ratova i migracija, Đakovićev rad postaje izrazito relevantan. On podseća da humanizam nije teorijska pozicija, nego moralna obaveza. Umetnik oslobađa sliku od dekorativnosti i vraća joj snagu unutrašnjeg iskaza”, navela je Komisija i istakla da ga njegov pristup slikarstvu kao etičkom činu “pozicionira ga kao jednog od najvažnijih savremenih autora koji dolaze iz ovog regiona”.
Đaković u Srbiji
Njegova pojava na Bijenalu, kako je ocenjeno, biće “doprinos međunarodnom dijalogu o sećanju, identitetu i savesti”. U tom smislu, kako je navedeno, njegov rad “nije samo izbor Komisije, to je izbor vremena u kojem živimo”.
Đaković je, nakon saznanja o izboru, istakao na društvenim mrežama da je obradovan i ponosan i da duboko zahvaljuje Komisiji, svojim saradnicima, Ministarstvu kulture, Arhivu Vojvodine i MSUB-u. Predstoji im, kako je naveo, veliki rad za privođenje kraju velikog projekta od 320 kvadratnih metara slika, instalacija, figura, projekcije, te 14.600 artefakata koji su upotrebljeni prilikom stvaranja ovog dela.
Predrag Đaković je rođen je 1964. godine, a već decenijama živi i radi u Pragu, gde je studirao na Akademiji umetnosti. Srbija ga je upoznala 2018. godine zahvaljujući monografiji „Peđa efemeris jednog crteža”, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, dokumentarnom filmu „Povratak korenima” u režiji Nenada Onjenovića, i izložbom u Novom Sadu – sve povodom trideset godina karijere. Prošle godine je izlagao u Galeriji Matice srpske, na izložbi „Molitva kao Milosrđe“.
Društvene mreže komentarišu da će Srbiju na Bijenalu u Veneciji predstavljati umetnik koji je retko ili nije uopšte prisutan u Srbiji.
Izvor: SEEcult
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradu koštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da košta 750 miliona. Neki viđeni naprednjaci licitiraju još više
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
