Udruženje arhitekata pisalo Kušneru: Imate netačne informacije o Generalštabu

Udruženje arhitekata Srbije uputilo je Džaredu Kušneru otvoreno pismo u vezi sa predloženim Tramp hotelom u Beogradu na mestu Generalštaba, čiji je naslov „Odmah raskinite ovaj ugovor“.

Udruženja arhitekata Srbije (UAS) je vodeće udruženje profesionalaca, stručnjaka i naučnika iz oblasti arhitekture u našoj zemlji.

Nepotpune i netačne informacije

Smatraju da su Kušner i njegovi poslovni partneri možda „dobili nepotpune ili netačne informacije“, što ga je „dovelo u obmanjujući i visokorizičan poslovni aranžman“. Zato smatraju svojom profesionalnom dužnošću da ga ispravno informišu „o tome šta je zakonski i ustavno moguće na lokaciji Kompleksa zgrade Generalštaba“ kako bi imao „tačnu sliku situacije na terenu“.

Uz pismu je pet stavki na koje ga upozoravaju, a koje govore u prilog da je dobio pogrešne informacije. U vrlo prilogu pisma, predstavljena je detaljna i argumentovana analiza tih stavki. Sav materijal ima 17 strana.

UAS upozorava Kušnera  da je Kompleks zgrade Generalštaba i dalje zaštićen zakonom, da postoje broja i sistemska kršenja zakona, rastuće neprijateljstvo i otpor projektu u celom društvu, da vrednost i značaj Kompleksa Generalštaba prevazilazi događaje iz NATO bombardovanja 1999. godine, i da zgrada nije ruševina, već je strukturalno zdrava i zahteva kombinaciju restauracije i rekonstrukcije.

Uputite otkazno pismo

„Gospodine Kušner, uvereni smo da su ove činjenice morale biti izostavljene iz pozadinskih informacija i pravnih saveta koje ste do sada dobili, jer drugačije ne možemo objasniti kako je projekat uopšte mogao da dođe do ove faze“, poručuje se u pismu UAS.

„U svetlu ove analize, smatramo da su ispunjeni ugovorni uslovi da uputite otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora. Prilog sadrži formalne argumente za nedvosmislenu i brzu obustavu vašeg učešća u ovom projektu: on je bez sumnje predodređen da postane pravna i reputaciona obaveza za svoje investitore, a već se nalazi pod istragom tužilaštva.“

Kažu i da „ukoliko biste potraživali bilo kakvu finansijsku nadoknadu od Vlade Srbije, na šta imate pravo, to bi moglo trajno narušiti vaš ugled u zemlji. Savetujemo da ili u potpunosti odustanete od naknade, ili da sredstva donirate organizacijama koje rade na očuvanju srpskog kulturnog nasleđa i na brizi o deci u Srbiji – dva sektora koja su dramatično nedovoljno finansirana, uprkos tome što su ključna za očuvanje i negovanje prošlosti i budućnosti srpskog društva“, piše na kraju pisma.

Potpisnici

Pismo potpisuje 76 domaćih i međunarodnih strukovnih organizacija, i 6772 profesionalca u oblasti arhitekture, građevine, zaštite kulturnog nasleđa, umetnosti, kulture, istorije i prava.

Odeljak o kršenju zakona

U prilogu su detaljno analizirani argumenti navedeni u pismu. Navešćemo delove samo iz odeljka u kome se ukazuje na višestruko kršenje zakonske procedure.

Ukazuje se da prostor koji obuhvata Kompleks Generalštaba zapravo ima tri nivoa zakonske zaštite: Zaštita prostorno kulturno-istorijske celine oko ulice Kneza Miloša; Zaštita dva pojedinačna kulturna dobra iz 19. veka koja se nalaze na istoj parceli; Zaštita zgrada Generalštaba A i B iz 1960-ih godina.

„Obaveze koje je Vlada Srbije preuzela ugovorom time krše Ustav i najmanje tri različita nacionalna zakona: Ustav Republike Srbije: u članu 89 stoji da su svi dužni da čuvaju kulturno nasleđe, a naročito državni organi. Zakon o kulturi: lex specialis zaobilazi procedure koje su obavezne za donošenje bilo kakve odluke o promeni statusa ili namene zaštićenog kulturnog dobra. Zakon o kulturnim dobrima (nepokretna kulturna dobra): lex specialis zaobilazi obavezne procedure zaštite i institucionalnu autonomiju javnih tela nadležnih za zaštitu nasleđa. Zakon o planiranju i izgradnji: lex specialis zaobilazi zakonske procedure neophodne za izdavanje dozvola za rušenje i izgradnju.“

Vlada nije poštovala zakone

UAS upozorava da su „obaveze koje je Vlada preuzela potpisivanjem ovog ugovora zasnovane na zaobilaženju obaveznih zakonskih procedura. Ovo je jasno obrazloženo u izveštaju srpskog ogranka organizacije Transparency International iz jula 2024. godine3: ’Zemljište nije oglašeno za prodaju, nije raspisan međunarodni tender za obnovu/reconstrukciju kompleksa Generalštaba, nije usvojen urbanistički plan koji predviđa izgradnju drugih objekata na mestu postojećih u Nemanjinoj ulici, niti je organizovan urbanističko-arhitektonski konkurs za budući izgled lokacije.

Ovo objašnjava zašto se Vlada upustila u sprovođenje mera koje su sada predmet istrage Tužilaštva. Budući da sam ugovor unapred predviđa niz direktnih kršenja Ustava i zakona, aktuelne vlasti u Srbiji sprovode pritiske, koruptivne radnje, falsifikovanja i druga zakonska i ustavna kršenja kako bi ispunile ugovorne obaveze.“

Podsećaju da „prema Zakonu o kulturnim dobrima Republike Srbije, jedino Zavod za zaštitu spomenika kulture ima aktivnu pravnu legitimaciju da pokrene postupak brisanja kompleksa Generalštaba iz Centralnog registra kulturnih dobara“, i ukazuju da je „obaveza uklanjanja statusa kulturnog dobra, koju je Vlada preuzela u odeljku 3.1.1 Vašeg ugovora, stoga je u direktnoj suprotnosti sa članom 89. Ustava Republike Srbije. Ovaj član propisuje i individualnu odgovornost svakog građanina i posebnu dužnost države da čuva kulturno i istorijsko nasleđe kao dobro od javnog interesa.

Svaki pokušaj da se status zaštite ukloni mimo zakonom definisane procedure predstavljao bi povredu zakona, kao i povredu samog Ustava.“

Istraga o korupciji

Upozoravaju da s obzirom na tekuću istragu o korupciji „sve je izvesnije da sve odluke donete protivzakonito ili protivustavno mogu biti poništene odstrane nadležnih organa i sudova. Ovo proizilazi direktno iz Zakona o obligacionim

odnosima, koji propisuje osnove ništavosti ugovora i drugih pravnih radnji.

Član 103. propisuje da je ugovor koji je u suprotnosti sa obaveznim propisima, javnim poretkom ili dobrim običajima ništavan, osim ako zakon ne predviđa drugačiju sankciju. Član 109. potvrđuje da sudovi moraju obratiti pažnju na ništavnost po službenoj dužnosti, a da bilo koje zainteresovano lice, uključujući javnog tužioca, ima pravo da zatraži utvrđivanje ništavnosti.

Kažu da „postoji snažan pritisak vlasti na sudije i tužioce, što objašnjava relativnu paralizu pravosuđa, ali se ovo sada brzo menja zahvaljujući mobilizaciji studenata protiv korupcije, koja traje već više od godinu dana.“

Zatim Kušnera upućuju na ključne informacije koje treba zna: „Tužilaštvo za organizovani kriminal već je otvorilo istragu, a njen obim se sada proširuje i na visoke funkcionere u Ministarstvu kulture, Ministarstvu finansija i Ministarstvu građevinarstva. Istovremeno, došlo je do ozbiljnog institucionalnog sukoba između predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i Tužilaštva za organizovani kriminal, nakon što je predsednik javno optužio tužioce na televiziji da su ‘organizovana kriminalna grupa’, optužbu koju je Tužilaštvo odlučno odbacilo u zvaničnom javnom saopštenju.“

Džaredu Kušneru poručuju i „da su zakonom propisane procedure bile poštovane, uz obavezno široko učešće stručne javnosti i građana, Vaš projekat bi bio odbijen.“