In memoriam
Kad je to bilo važno, a nije bilo prijatno, Vladimir Vukčević je 2003. prihvatio vruć krompir i postao prvi tužilac za ratne zločine u Srbiji. Preminuo je 8. novembra ove godine u Beogradu gde je rođen, rastao, studirao i službovao.
Za zamenika tužioca u Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu izabran je 1978. godine. Zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu postao je 1994. godine, a 2002. godine postavljen je za zamenika republičkog tužioca i šefa Krivičnog odeljenja u Republičkom tužilaštvu.
Na izmaku 2005. godine, kolegijum “Vremena” proglasio ga je za ličnost godine vodeći se kriterijumom unapređenja institucija u interesu društva.
U velikom intervjuu tim povodom rekao je: “Slika koju Srbi imaju o sebi jeste da su viteški narod i većina ljudi nije mogla da pretpostavi da se u njihovo ime bori masa kriminalaca koje je režim organizovao da ubijaju i pljačkaju”.
Dužnost tužioca za ratne zločine, koju će vršiti dvanaest godina, prihvatio je i zato što je jedina alternativa domaćim suđenjima bio Haški tribunal.
“Taj tribunal sudi u Siera Leoneu, sudi u Ruandi, u zemljama koje su ipak – bez namere da bilo koga potcenjujem – iza nas, koji smo evropska zemlja, u kojoj ima i sposobnih ljudi, i sudija i tužilaca, i spremnih za takav posao, koji su po vokaciji demokrate, koji su videli šta se radi.”
Vukčević je tada dodao: “Kada izvršimo sve obaveze prema Haškom tribunalu, a siguran sam da će se to desiti uskoro, želim da se narednih godina mog mandata reše mnogi slučajevi u kojima su barut, pljačka i kriminal upakovani u ambalažu lažnog patriotizma, da dobiju sudski epilog, da individualizujemo krivce, kaznimo zločin i skinemo kolektivnu krivicu sa srpskog naroda”.
Vojska
Vojno-bezbednosna agencija, osim što u civilu snima ko od oficira i vojnika u slobodno vreme ide na proteste protiv vlasti, pomno prati i ko šta lajkuje na društvenim mrežama.
Više izvora “Vremena” potvrdilo je da su kolege dobijale prekomandu po kazni – u mesta stotinama kilometara od kuće.
“Iz moje jedinice su preko noći rešenje o prekomandi dobila dvojica starešina koji nisu krili da podržavaju proteste i to objavljivali na svojim profilima na Fejsbuku. Radi se o mladim, sposobnim ljudima, koji su se oslobodili straha i misle svojom glavom. Ne bi me čudilo da podnesu zahtev za odlazak iz vojne službe”, kaže jedan beogradski major. Dodaje da je VBA nabavila “sofisticirani program i sad više prati društvene mreže nego što se bavi kriminalom u vojsci i kontraobaveštajnom zaštitom, što im je osnovni posao”. Navodno se prate i objave članova porodica.
Sa druge strane, oficiri koji idu na skupove Srpske napredne stranke i mitinge podrške predsedniku Vučiću bivaju nagrađeni. Sveži primer je brigadni general Mihailo Zogović, koji je otišao za predstavnika Vojske Srbije u Beč.
SAJ
Igor Žmirić je često na ulici poslednjih meseci. Snimci ga pokazuju pred kordonima, sa policijskom legitimacijom oko vrata i flasterom na vratu. Ispod flastera se krije istetovirana ruža, simbol zloglasne Jedinice za specijalne operacije iz doba Milorada Ulemeka Legije.
Tu je Žmirić počeo karijeru – a evo kako je daleko dogurao. Sada je postavljen na čelo elitne Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) pošto je odande u septembru u penziju sklonjen Spasoje Vulević, komandir bez mrlje. On je tada rekao za “Vreme”: “Nikad nisam dozvolio zloupotrebu jedinice, da radi mimo zakonskih okvira i pravila”.
Žmirić bi mogao da bude druga priča. Zovu ga “lojalistom” režima, do sada je bio desna ruka Marka Krička u Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), koja se posebno istakla u batinanju i pretnjama studentima u protestu.
“Gde je bio Kričak bio je i Žmirić. Ponašao se izuzetno surovo. Verbalno je bio možda i najgori od svih, najviše je vređao”, ispričala je studentkinja Nikolina Sinđelić. “Videla sam da je nekog mladića vukao po ulici. Zbog toga se on i nalazi na krivičnoj prijavi.”
MUP je naveo da Žmirić ima 46 godina, a kao važno su dodali i da je “rođen u patriotskoj porodici sa policijskom tradicijom” i da je izvrstan padobranac. Bio je već u Žandarmeriji, Protivterorističkoj jedinici, SAJ-u…
Kako su izvori iz SAJ-a ranije rekli za “Vreme”, ta jedinica je odbila da ide na ulice i bije građane – to joj i nije posao. I još su rekli da bi dovođenje nekog lojaliste na njeno čelo moglo da izazove tihu pobunu. Budući dani odgovore nose.
Pucnji na Kosovu
Zna se da se čovek zove Milan Vukašinović (1986). Zna se da je teško ranjen, nekako prebačen u niški Klinički centar. Izvori odatle su “Vremenu” potvrdili da je Vukašinoviću odstranjen bubreg i da je imao intervenciju na plućima. Jedan metak je navodno još u kičmenom stubu. Nalazi se u starom delu zgrade gde su urgentni centar i intenzivna nega.
Više od toga jedva da se zna mada ima više verzija priče. Prema onoj koju priča advokat Ivan Ninić, kojeg je pozvala Vukašinovićeva porodica, čovek je ranjen početkom novembra kod sela Jakce nadomak Leposavića.
“Streljan” i “otet”, kako kaže Ninić. Veruje da je Vukašinović onde namamljen pa upucan snajperom srpske vojske. Na licu mesta je navodno bilo vojnih džipova. Vukašinović je, dodaje advokat, godinama u sukobu sa Srpskom listom i njenim (bivšim) šefom Milanom Radoičićem.
Slično je saopštila Kosovska policija tvrdeći da je M. V. ranila i kidnapovala srpska žandarmerija.
Očevici iz Prokuplja, gde je Vukašinović najpre odvezen, pričaju o tri džipa bez registracija i osobama u crnim i maskirnim uniformama.
Beogradski režimski mediji su pak naveli da su BIA i drugi organi “na području Raške” uhapsili jednog policajca i jednog vojnika zbog sumnje da su albanski špijuni, a da je to “nastavak akcije” kada je “na administrativnoj liniji” uhapšen Vukašinović, i on navodno špijun. Na njega je tobože pucano kad je pokušao da pobegne, te je posle priveden i zbrinut.
No, svi koji bi morali nešto da kažu – ćute. Organi reda, sva ministarstva, Klinički centar. Svi novinarski upiti idu u prazno.
Avio-saobraćaj
Australijska kompanija Kvantas objavila je prve slike aviona Erbas A350-1000ULR, koji će od 2027. godine obavljati letove bez presedanja između Sidneja i Londona, odnosno Njujorka.
Avion, sposoban da leti do 22 sata neprekidno, deo je projekta “Izlazak sunca”, kojim Kvantas planira da skrati putovanje do istočne obale Australije za oko četiri sata jer nema presedanja.
Letelica je u završnoj fazi sklapanja u sedištu Erbasa u Tuluzu, a opremljena je dodatnim rezervoarima goriva kapaciteta 20.000 litara. Kvantas je naručio 12 aviona ovog tipa, a prvi bi trebalo da bude isporučen u oktobru naredne godine.
Ako sve bude kako treba, taj dugoprugaš prestići će sadašnju najdužu liniju na svetu kojom Signapur Erlajns saobraća do Njujorka (18,5 sati).
Novi Erbas imaće samo 238 sedišta umesto 300, i “velnes-zone” gde putnici mogu da protegnu noge i nešto popiju. U prvoj klasi su mali apartmani – krevet, fotelja, ormar, televizor.
Diskriminacija Roma
Jedan snimak je prethodnih dana dodatno šokirao javnost. Naprednjački koordinatori skupljali su na parkingu kod pijace u Vrbasu “dobrovoljce” za miting u Ćacilendu. U jedan autobus ukrcavani su samo Romi, u drugi ostali.
Namnožilo se i snimaka zbunjenih Roma kod šatorske favele u centru Beograda – ne znaju kuda treba da idu i otvoreno pričaju da su došli “zbog dece”, to jest da uzmu koji dinar. U tome se ne razlikuju od “ćacija” srpske nacionalnosti.
Srđan Šajn, predsednik Romske partije, kaže za “Vreme” da skupovima vlasti Romi prisustvuju iz straha. “Nerado putuju istim autobusima sa ostalim mitingašima jer su u njihovom okruženju često izloženi poniženjima. Kada se i nađu u istom autobusu, za Rome i siromašne su po pravilu rezervisana zadnja sedišta i izlaz na zadnja vrata.”
Prema Šajnovim rečima, osim stotinak privilegovanih Roma koji treba da pokažu kako je režim inkluzivan, ostali se vide samo kao glasačka masa. Poziva “opozicione faktore” da uđu u biračko telo marginalizovanih. “Nije sramota otići na selo, u mahalu i u rubne delove grada.”
Profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković rekao je za “Vreme” da se vlasti ponašaju kao robovlasnici. “Vidi se manir da se ljudi teraju, kao da se trguje belim robljem, a vlast uz sve to nema snagu, nego ta snaga opada.”
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
