Novosađani ne haju za držvni dan žalosti, oni su u žalosti već godinu dana. Prvi novembar godinu dana posle odiše tugom i besom, grad ne zaboravlja
Povici ushićenja, zviždanje, turiranje motocikala, brujanje traktora, gromoglasno pumpanje, bubnjevi prilikom dočeka studenata koji su pešice u Novi Sad pristizali iz cele Srbije sa stotinama kilometara u nogama, u ponoć 31. oktobra su utihnuli. Vlast Srbije je 1. novembar proglasila za dan žalosti.
Novosađani, međutim, ne haju za državnu žalost. Oni su u žalosti već godinu dana. Komemorativni skup na koji su na godišnjicu smrti 16 ljudi stradalih pod nadstrešnicom Železničke stanice pozvali studenti je planiran kao skup tišine. Mnogo pre nego što se pobesneli režim Aleksandra Vučića preko noći setio da bi mogao da proglasi dan žalosti.
Ne prihvataju ga ni oni koji su se nagutali suzavca, lečili masnice od pendreka, bili pritvarani na pravdi boga, oni kojima su pretili Kričak i kompanija, ponižavali ih i šamarali. Ne prihvataju mlitavo ispruženu ruku Vučića ni svi oni koji su sve to zabrinuto posmatrali, rodbina režimskih žrtava, prijatelji, sugrađani.
Pre svega ne prihvataju Novosađani. Na ulicama grada provejavavaju izmešani tuga i bes. Skup u Novom Sadu 1. novembra 2025. nije samo odavanje pošte žrtvama urušavanja nadstrešnice, on je i demonstracija moći i odlučnosti: ne, nisi nas uplašio, pokolebao, zavarao, pokorio.
Grad koji je doživeo policijsku odmazu 5. septembra pamti. Poučeni iskustvom ljudi Vučićevoj malsinovoj grančici ne veruju. Naprotiv, reči pomirenja čoveka koji je toliko puta govorio jedno, a radio potpuno drugo, izazivaju podozrenje i brigu, po principu: obrni sve što kaže za 180 stepeni pa ćeš prokljuviti šta smera.
A moguće je i da je posle ogoljavanja sile uvideo da to nikamo ne vodi: protest nije slomio, a na njega se obrušilo negodovanje Evropske unije. U Briselu su počeli pomno da posmatraju šta se događa u Srbiji, Novi Sad vrvi od stranih medijskih ekipa.
Vučićev nastup „puj pike ne važi“, ako je iskren odraz je čoveka koji je izgubio kontakt sa stvarnošću. A ako nije, nikom ništa, pumpaće se dalje, poruka je koja stiže iz Novog Sada.
Prema proceni novosadskog novinara Žarka Bogosavljevića, današnji skup u Novom Sadu okupio je više ljudi nego što je grad imao stanovnika devedesetih godina. On kaže da je zauzeto najmanje 80 hiljada kvadrata prostora, a da su mnogi ostali i na prilazima gradu. MUP je ranije saopštio da je prisustvovalo 39.000 ljudi
Godišnjica tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena, obeležava se komemorativnim skupovima. Građani su se simbolično okupili na 16 lokacija širom grada – u znak sećanja na svaku od žrtava – i potom zajedno krenuli ka Železničkoj stanici, gde su minutom ćutanja i paljenjem sveća odali poštu stradalima. Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona za 16 žrtava pada nadstrešnice
Put od Kosova do Novog Sada, zamišljen kao marš podrške predsedniku, u Mrčajevcima se pretvorio u neugodan susret. Umesto aplauza, Srbe iz enklava dočekale su psovke i povici jednog meštanina: „Idite na Kosovo pa šetajte!“. Policija je morala da interveniše da spreči veći incident
Veliki deo Novog Sada ostao je pet sati bez vode u danu kada se u tom gradu održava veliki komemorativni skup povodom pada nadstrešnice. Gradonačelnik Novog Sada tvrdi da vode nije bilo jedan sat i da je laž da je to bilo namerno.
A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
