Rodna ravnopravnost je u suštini NALED-ove misije. Na našu inicijativu 2012. je pojednostavljena procedura za ostvarenje prava na porodiljsku naknadu, 2019. zakonski je propisan upis imovine stečene u braku ravnopravno na oba supružnika, a 2021. je usvojen i Zakon o socijalnom preduzetništvu koji pruža prilike ranjivim grupama među kojima su i žene da se osnaže i afirmišu.
Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Srbija je učinila ohrabrujuć društveni pomak, ali pravni okvir je samo deo posla koji je pred nama.
Na rukovodećim pozicijama i dalje dominiraju muškarci sa više od 70%. Kada su na istim pozicijama kao muškarci, žene zarađuju 8,8% manje. Žene su vlasnice trećine preduzetničkih radnji i samo 18% mikro, malih i srednjih preduzeća. Percipirane su kao rizična kategorija zato što teško mogu da obezbede zalogu za kredit, pošto je tek svaka četvrta nekretnina u zemlji u njihovom vlasništvu, a samo 11% njih poseduje poljoprivredno zemljište.
Stanje je slično i u segmentu male privrede. Među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za razvoj biznisa, tek je svako peto u vlasništvu žene. Analize pokazuju da konkursi imaju brojna ograničenja koja su indirektno diskriminišuća. Kriterijumi često favorizuju prerađivačke i izvozne delatnosti, gde su žene tradicionalno manje zastupljene. Programi su uglavnom dostupni privrednim društvima, dok žene češće osnivaju preduzetničke radnje kao formu samozapošljavanja. Na konkursima se često kao uslov traži i sredstvo obezbeđenja ili posedovanje nekretnine, što dodatno smanjuje prilike za žene.
Da smo društvo koje je i dalje opterećeno stereotipima, potvrđuje i naše nedavno istraživanje koje pokazuje da poverenje u žene na čelu preduzeća zavisi od oblasti poslovanja – vlasnice frizerskih i kozmetičkih salona imaju puno poverenje javnosti, dok one koje vode građevinske firme i projektantske biroe, uživaju upola manje podrške.
Rodne predrasude je nužno menjati jer žene uz većinski, čine i obrazovaniji deo stanovništva – njihov udeo među upisanim studentima je 59%, a diplomiranim 61%. U naučno istraživačkim organizacijama su takođe u većini sa 52%. U pravosuđu žene vrše više od 80% odgovornih funkcija.
Zato nam je potrebno više inicijativa koje će graditi okvir za sistemsku podršku ženama na svim nivoima, a posebno u privredi, poput projekta “Snažne i važne”, koji NALED sprovodi uz podršku Britanske ambasade. Na nedavni konkurs za projekte žena koje se bave preduzetništvom, stiglo je 16 prijava po jednom grantu. Prijavile su se žene iz svih sektora – od poljoprivrede i proizvodnje do IT-a i kreativnih industrija – sve sa istim ciljem: da njihova ideja dobije priliku da se dalje razvija. Imena dobitnica ćemo saznati krajem novembra.
Ostvarenje punog potencijala žena, nije samo pravedan nego i razvojni cilj za naše društvo. Na dostizanju ovog cilja radi i NALED-ov Savet za male biznise koji se zalaže za izjednačavanje prava preduzetnica sa zaposlenim majkama u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Savet zagovara i usvajanje Zakona o podsticanju razvoja preduzetništva, uvođenje jedinstvenog računa za plaćanje poreskih obaveza za paušalce i veću savetodavnu ulogu inspekcija prema novim preduzetnicima.
Vođeni principima društvene pravde, NALED uz podršku Vlade Švedske, zagovara socijalne kriterijume za javne nabavke, što između ostalog može doprineti i da žene iz cele Srbije svoje veštine u izradi rukotvorina pretvore u izvor prihoda i samopoštovanja. Državne institucije sve više koriste rukotvorine kao protokolarne poklone. Mera za pohvalu kojoj kroz socijalne javne nabavke treba dati sistemski karakter.
Inspiraciju za dalje reforme možemo pronaći u Velikoj Britaniji i zemljama Severne Evrope. Ti sistemi nisu bazirani na ideji da žene “same sve izdrže”, već im pružaju institucionalnu i političku podršku – servise za brigu o deci, poreske olakšice, fleksibilno radno vreme i jednaku zastupljenost u odlučivanju.
Umesto zaključka, najavljujem da će NALED dopuniti novo izdanje Sive knjige ključnim preporukama za ekonomsko osnaživanje žena, uključujući rodno osetljivo budžetiranje i programe za žene u javnim budžetima proporcionalno njihovom udelu u stanovništvu. Naš cilj ostaje isti — da svaka žena ima priliku da doprinese i unapredi svoj i život svoje zajednice.
Suština je jasna: ulaganje u podršku ženama rezultira trajnom stabilnošću ekonomije i društva.
Autorka je izvršna direktorka NALED-a
