Nacrtom izmena Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, planirana je i izmena člana 290 koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“.
Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima.
To znači da bi svaka protestna blokada bilo koje ulice mogla da se tretira kao krivično delo – čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost, upozoravaju Građanske inicijative.
Opasan presedan
Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić za „Vreme“ ističe da ovo nije prvi pokušaj vlasti da promeni ovaj zakonik.
„Nije ovo prvi put da se pokušava izmena Krivičnog zakonika. Međutim, ovaj predlog je i dalje na javnoj raspravi, dakle nije usvojen i baš zato treba reagovati. Dobro je što je organizacija Građanske inicijative reagovala, ali nam treba još civilnih organizacija da se izjasne po tom pitanju“, ističe Jerinić.
Prema oceni organizacije Građanskih inicijativa, reč je o ozbiljnom i opasnom presedanu.
„Vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je živote izgubilo 16 ljudi. Umesto da posledice snose odgovorni za sistemske propuste i nasilje koje je usledilo kao odgovor na proteste, režim menja zakon da bi kaznio one koji zahtevaju odgovornost“, navode iz Građanskih inicijativa.
Dodaju da je „jednako opasno što bi ovakva izmena dodatno podstakla sve one koji se vozilima zaleću u protestne skupove i gaze učesnike blokada – jer se građani na ulici unapred proglašavaju kriminalcima“.
Represija umesto odgovornosti
„Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, ona zakonom šalje poruku da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano. To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde“, navodi se u saopštenju.
„Ono što je do sada rađeno jeste da su ljudi privođeni i uglavnom brzo puštanii iz pritvora, pa je sasvim moguće da vlast sada pokušava da sve ono što se legalno dešava na protestima stavi u okvir krivičnih dela“, objašnjava Jerinić.
Građanske inicijative ukazuju da kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje.
„Nijedan zakon ne može poništiti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu. Iako vlasti pravdaju ove izmene nivelacijom težine konkretnog slučaja, predlagač navodi i da se izmene vrše zbog potrebe prakse. Ovo je dokaz da se izmene Krivičnog zakonika rade radi suzbijanja legitimnog prava na slobodu okupljanja“, navodi se u saopštenju.
„Krivični zakonik je ogroman i tu ima stvari koje će se sigurno predstaviti kao obavezne za naš pristup EU, ali i iz nekih drugih važnih razloga. Međutim, uvek se pod plaštom nekih možda dobrih izmena nalaze i one koje i nisu baš najbolje i to su stvari koje opravdavaju represiju“, zaključila je Jelena (ZLF).
Građanske inicijative traže od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena.
„Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest. Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda“, navode iz ove organizacije.
