Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da od majki čuju da su zadovoljne što Alimentacioni fond postoji i da imaju to kao jedan vid sistemske podrške na koju mogu da se oslone
Prva isplata iz Alimentacionog fonda obavljena je krajem avgusta, a država je tada prvi put preuzela obavezu da umesto neodgovornih roditelja isplati ono što deci pripada.
U tu svrhu opredelila je pola milijarde dinara, ali ostaju pitanja koliko brzo novac stiže do mališana, koliko porodica je zaista obuhvaćeno i da li je Fond lek ili flaster na rani koju svako drugo dete rastavljenih roditelja proživljava.
Kako do naplate alimentacije
Prvo je potrebno da postoji odluka o alimentaciji koja se donosi pri razvodu, odnosno koja se donosi u centrima za socijalni rad, kasnije na sudu, objašnjava Jovana Ružičić iz Centra za mame.
„Onda sa tom odlukom o alimentaciji treba da se dostavi dokaz, odnosno da se kaže da alimentacija nije primljena dva meseca ili više. I onda posle toga javni izvršioci pokreću naplatu, od države se dobija alimentacija. Na taj način će oni puniti Alimentacioni fond. Dakle, to će biti u velikom delu čini mi se samoodrživ fond, jer će se najveći deo novca vratiti“, rekla je Ružičić za RTS.
Tatjana Macura, ministarka bez portfelja, rekla je da je prema prvim najavama bilo oko 2000, pre svega žena, koje su se prijavile za primenu Alimentacionog fonda.
Prve isplate su krenule, navodi Macura, ali napominje da bi prava statistika mogla da se pogleda u prvom kvartalu sledeće godine.
Maksimalni iznos koji se može dobiti iz Fonda iznosi 25.000 dinara za jedno dete.
„Iznos koji je opredeljen, računa se onoliko sredstava koliko bi bilo namenjeno hraniteljskoj porodici po detetu. Dakle, radi se negde u iznosu ukupnom od oko 50.000 dinara, polovina tog iznosa je ustvari maksimalni iznos koji može biti isplaćen iz sredstava Alimentacionog fonda, s tim što treba imati u vidu da je najveći broj sudskih odluka koji se odnose na visinu alimentacije ustvari ispod ovog nivoa. Mali je broj onih koji su iznad ovog broja i u tom smislu postoji neki drugi mehanizmi kojima osobe koje imaju problem sa naplatom alimentacije mogu da se zaštite, kao što je podnošenje krivične prijave“, rekla je Macura.
Šta kažu majke
Jovana Ružičić iz Centra za mame rekla je da od majki čuju da su zadovoljne što Alimentacioni fond postoji i da imaju to kao jedan vid sistemske podrške na koju mogu da se oslone.
„Sama činjenica da on postoji i da znate da kao do sada nećete proći nekažnjeno i bez posledica, velika je stvar. I samo to, sama činjenica da postoji, već će značajno povećati broj alimentacija“, očekuje Jovana Ružičić.
Ona smatra da će Alimentacioni fond vrlo solidno da funkcioniše i za sada ne vidi nijedan problem.
„Volela bih da dalje radimo na tome da osnažimo centre za socijalni rad, pogotovo njihovo Savetovalište za brak i porodicu. Postoje puno stvari koje bismo mogli da uradimo da prvo pokušamo da odražimo tu zajednicu zajedno. A ako zajednica ne može da funkcioniše, da se ona dobro rastavi“, zaključuje Ružičić.
„Imamo posla sa ubistvima iz etničkih i političkih motiva, u periodu kada su se Albanci u JNA suočavali sa diskriminacijom, stigmatizacijom i otvorenim neprijateljstvom“, tvrdi poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi
Sud u Kragujevcu je odlučio da Suzanu Rogan vrati na posao, pošto je prethodno zbog podrške studentima dobila otkaz
Sindikat sudske vlasti započeo je anketiranje zaposlenih u svim pravosudnim organima širom Srbije uoči štrajka u vidu potpune obustave rada koji je planiran za 30. septembar
Evropska unija u oktobru uvodi novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja, a mađarska policija najavljuje da će to u početku prouzrokovati još duža čekanja na graničnim prelazima
Zbog navodnog hakerskog napada zaposlenima u pravosuđu je već nekoliko meseci onemugućen pristup pojedinim portalima državnih institucija i medijima – onim kritičkim
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
