Srbiji nedostaju i radnici nižih kvalifikacija i visokoobrazovani stručnjaci
U Srbiji je prema navodima Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije zaposleno nešto više od 50.000 stranih radnika, a taj broj stalno raste.Najviše radnika dolazi iz Rusije, ali i iz Kine, Turske, Nepala, Bangladeša, Indije i Kube.
Srpska privreda ima velike potrebe za stranom radnom snagom, jer u svim sektorima postoji deficit radne snage.
„Jedan deo naših ljudi je otišao u inostranstvo, a mladi nisu zainteresovani da se školuju za ova zanimanja. Tako se stvorila praznina koju moramo da popunimo“, rekla je Jevtović za RTS.
Navela je da nedostaju i radnici nižih kvalifikacija i visokoobrazovani stručnjaci.
„U građevini su potrebni i zidari i keramičari, ali i građevinski inženjeri. Slično je i u drugim sektorima“, rekla je Jevtovi’.
Jednostavnija procedura za radne dozvole
Od prošle godine na snazi su izmene Zakona o zapošljavanju stranaca koje su pojednostavile proceduru.
„Sve se podnosi elektronski, više nije potrebno ići od šaltera do šaltera. U roku od mesec dana radnici dobijaju jedinstvenu boravišnu i radnu dozvolu do tri godine“, navela je Jevtović.
Dodala je da radnici sada mogu i da menjaju poslodavce, što je izjednačeno sa pravima domaćih radnika.
Izazovi prilagođavanja i predrasude
Prilagođavanje stranih radnika nije uvek lako, a najveća prepreka je jezička barijera, pa poslodavci često obezbeđuju prevodioce.
„Prisutne su i kulturološke razlike, ali većina njih ne planira da ostane trajno, već dolazi na nekoliko meseci ili godina“, objasnila je Jevtović.
Iako se povremeno javljaju predrasude, ona naglašava da su „strani radnici realnost“ i da se Srbija, kao i druge zemlje, mora navikavati na njihovo prisustvo.
Jedan od koraka ka uređivanju sistema jeste lista deficitarnih zanimanja koja bi trebalo da olakša zapošljavanje stranaca.
„Ta lista je završena i poslata Vladi na usvajanje. Planirano je da bude usvojena do kraja juna, ali za sada nemamo novih informacija“, rekla je Jevtović.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
