Svetski poznati strit-art umetnik Benksi bi konačno mogao da otkrije svoj identitet nakon što je policija pokrenula istragu o njegovom najnovijem umetničkom delu na Kraljevskom sudu pravde u Londonu
Ulični umetnik Benski je uspeo da zadrži svoj identitet u tajnosti od svog pojavljivanja sredinom devedesetih, ali će možda morati da otrkije ko je zbog murala „Kraljevski sudovi pravde. London“.
Policija Londona ispituje nedavni Benskijev rad, na kojem je prikazan sudija koji tuče demonstranta koji drži transparent isprskan krvlju. Ovaj mural mogao bi umetnika da izvede pred sud gde bi njegovo ime bilo otkriveno javnosti.
Veruje se da je delo komentar na masovna hapšenja demonstranata koji podržavaju „Akciju za Palestinu“. Pojavilo se nakon što je u subotu uhapšeno skoro 900 ljudi zbog protesta protiv vladine zabrane ovog skupa.
Prekrečeno
Umetničko delo je brzo prekriveno velikim crnim plastičnim pločama i sa dve metalne barijere, a čuvaju ga službenici obezbeđenja.
Benksi je stekao popularnost kao neko ko se kroz svoju umetnost suprotstavio liberalkapitalizmu, konzumerizmu i svim sistemima moći koji karakterišu današnje globalno društvo. Birajući da ostane anoniman, na početku karijere kako ne bi bio uhapšen, a kasnije kako bi osigurao svoju nezavisnost, Benksi je danas najpoznatiji ulični umetnik na svetu, a njegovi radovi dostigli su astronomsku vrednost. Recimo, njegova slika Devojka sa balonom, koja je zauzela centralno mesto u muzeju Mudek, a koja je nedavno izazvala kontroverze u poznatoj aukcijskoj kući „Sodebi“ u Londonu, prodata je za milion funti. Inače slika je simbol kampanje za podršku žrtvama rata u Siriji, a voljom umetnika posle samouništenja dobila je naziv Ljubav je u kanti.
U Boliviji su već nedelјama su blokirani magistralni putevi, a demonstranti su upali u javne zgrade i podigli desetine barikada, zbog čega su gorivo i hrana ostali zaglavljeni u transportu
Ukrajinske tvrdnje o tako velikom broju žrtava nisu mogle da budu nezavisno potvrđene. Ruska strana se do sada nije zvanično oglasila povodom ovih napada
Američke vlasti podigle su optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra zbog obaranja dva civilna aviona 1996. godine, kada su poginula četvorica Amerikanaca. Havana optužbe odbacuje kao političku provokaciju
Iako se stvarna brojka ne zna, po vjerodostojnim i pomnim procjenama Vladimira Žerjavića, pobijeno je oko 50 tisuća ljudi, uglavnom pripadnika vojske NDH, ali i civila stradalih u koloni za vrijeme bitaka između ustaša i partizana, kao i svih onih koji su nakon zarobljavanja pobijeni u osvetničkom gnjevu
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je poeziju, veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila se i gubila, i pravila beskrajne greške.”
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
