Nedelja

Gradski prevoz

Miško vozi pogibeljno

Kad smo kod šofera, oni u beogradskom gradskom prevozu ređaju sve opasnije i bizarnije incidente. Prošle sedmice je jedan uspeo da u 4.30 ujutru sleti sa puta na Petlovom brdu, pregazi travnjak i trotoar, i zakuca se u prodavnicu odeće.

Nije bilo povređenih. Vozač je strani državljanin, saopštio je MUP. “Vozač nije pritisnuo alarm i nije prijavio nezgodu, niti je prevoznik to prijavio Sekretarijatu za javni prevoz”, tvrdi za “Vreme” Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Nedelju dana ranije, autobus je u Zemunu usmrtio devojčicu. Kako tabloidi prenose podatke iz istrage, vozač je prošao na crveno. Potom se zakucao u više automobila i kuću.

To je nastavak dugog niza incidenata koje izazivaju vozači ili neispravnost gradskih autobusa. U januaru je 18 osoba povređeno u sudaru dva autobusa na Novom Beogradu – obojica vozača su bili državljani Šri Lanke.

U poslednje dve godine viđeno je još toga, jedan autobus je sasvim izgoreo, drugi se prepolovio. U martu prošle godine sa autobusa kod Karađorđevog parka otpao je točak i usmrtio ženu.

Većina linija u Beogradu je “privatizovana”. Sindikalci tvrde da su onde vozači napaćeni i premoreni, a da se strani vozači uvoze bez provere.

“Jedini uslov je da imaju vozačku dozvolu iz svoje zemlje, i nažalost ne postoje nikakve posebne obuke, selekcije ili kontrole za njih jer je sve to prepušteno samim prevoznicima i njihovoj savesnosti ili bolje rečeno nesavesnosti”, rekao je ranije za “Vreme” Ivan Banković, saobraćajni inženjer i sindikalac GSP-a.

Šikaniranje novinarke

“Vreme” traži odgovornost

Ako žena kaže da je novinarka, ima legitimaciju pa još i prsluk na kojem piše PRESS, reklo bi se da je novinarka. To bi trebalo da shvati i svaki policajac uprkos vicevima o njihovoj inteligenciji.

Zato ostaje utisak da je policija u petak (5. septembar) u Novom Sadu namerno šikanirala reporterku “Vremena” Katarinu Stevanović dok je izveštavala sa protesta protiv policijskog nasilja koji se izmetnuo u još veću brutalnost prema mahom mirnim demonstrantima.

Stevanovićeva je pokušala da se skloni od juriša, ali je privedena, naterana da petnaest minuta leži licem na zemlji. Policajci nisu hteli da čuju da je novinarka niti su joj dozvolili da kontaktira sa redakcijom.

“Rekli su nam da ih ne zanima ko smo, gde su nam sada ‘muda’, da će sada oni nas ‘da napumpaju’”, prenosi naša reporterka.

Tek kad su stigle ‘marice’, policija je proverila njenu legitimaciju i pustila je. “Ja sam samo bila na terenu i pokušavala da izvestim o onome što se dešava. Policija me je u tome sprečila.”

Uredništvo “Vremena” osudilo je maltretiranje koleginice i grubo kršenje zakona o slobodi medija. Zahteva se da odgovaraju policajci koji su u tome učestvovali.

Slično su na reporterskom zadatku prošli još neki novinari, kolegu Emira Kahrimanovića sa portala 021 policajac je čak šutnuo dok je ležao na zemlji. Te napade osudili su NUNS, UNS i Evropska federacija novinara.

Stanovanje

Sjećaš li se kredita za mlade

Beograđanin Pavle Smiljanić (31) još je dovoljno mlad da iskoristi kredit za kupovinu prve nekretnine. Tražio je po rubnim delovima Beograda, poput Rakovice.

“Ne postoji stan koji košta manje od 100.000 evra, osim nekih garsonjera iz sedamdesetih godina u vrlo lošem stanju”, priča on za “Vreme”.

Obišao je desetak stanova, a onda digao ruke. Kao i drugi mladi sa kojima smo pričali, kaže da prodavci stanova hoće pre svega keš, eventualno redovni stambeni kredit. Kad doznaju da bi omladina uzela ovaj subvencionisani, neće ni da čuju.

Krediti koje je dekretom uveo predsednik Aleksandar Vučić kako bi odobrovoljio mlade u jeku protesta, na političkoj sceni već su zaboravljeni. Malo ko se primio – još nije ni blizu ispunjavanje kvote od svega 5.500 kredita koliko je vlast planirala.

Razloga je mnogo – stan sme da košta samo do 100.000 evra, što je u Beogradu i još ponegde naučna fantastika. Rata za kredit se subvencioniše šest godina, a posle kako kome bude.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazalo je da je svega 0,3 odsto mladih apliciralo, dok 70 odsto ima negativan stav prema tim kreditima. Ostali smatraju da su kamate i dalje previsoke.

Gordana Adamov iz KOMS-a kaže da potrebe mladih niko nije sagledao. “Zakon su prvenstveno kreirali predstavnici Ministarstva finansija i predstavnici bankarskih udruženja”, kaže ona za “Vreme”.

Dodaje da za kredit treba pre svega stabilan posao, a da polovina mladih ne radi u struci za koju se školovala.

Gastarbajteri u Srbiji

Obećana zemlja

“To je ipak Evropa, evropska zemlja. Ovo vam je najbolja prilika”, kaže mladić iz Gane u jednom od niza videa koji su preplavili TikTok.

Tako posredničke agencije reklamiraju Srbiju, kao obećanu zemlju u kojoj čekaju posao i smeštaj, a radna i boravišna dozvola se dobijaju za šest sedmica. Ako se agenciji plati nadoknada, razume se.

Kažu još da je plus ako znate da vozite, pa možete da budete šofer ili radite na građevini. Nude se poslovi u restoranu i skladištima, za žene i muškarce.

Srbija iz godine u godinu izdaje rekordan broj radnih viza, a ove godine bi se moglo doći do magičnog broja od sto hiljada. Tu brojku nije otkrio nijedan srpski zvaničnik, već ministar spoljnih poslova Gane dok mu je ovog jula u gostima bio srpski šef diplomatije Marko Đurić.

Vlasti u Beogradu su posle objašnjavale da je to maksimalni kontingent, da nema posebnog sporazuma o uvozu radne snage iz Gane te da dolazak gastarbajtera tobož potvrđuje koliko Srbija napreduje.

Ima dosta radnika iz Kine i Rusije, no oni mahom rade za svoje firme koje grade puteve, železnicu ili vode rudnike. Kod srpskih poslodavaca prednjače državljani Turske, Kube, Indije, Nepala i Bangladeša.

Afrikanci su očito iduća sveža krv, s obzirom da u Srbiji, zbog iseljavanja i bele kuge, nedostaje ljudi u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, kao i mnogo šofera.

foto: ap photo

Izrael

Plaćene laži

Gugl je uzeo 45 miliona dolara iz Izraela za promovisanje sadržaja na pretraživaču i Jutjubu. U pitanju su propagandni videi izraelskog Ministarstva spoljnih poslova u kojima se negira glad u Gazi. Slične objave je izraelska državna agencija za oglašavanje plaćala i drugim mrežama, poput Tvitera.

Kako su objavili istraživački timovi mreže više evropskih medija, Izrael kampanjom cilja publiku u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Poljskoj, Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji.

Novinari su utvrdili da su za propagandu korišćeni pravi snimci iz pojedinih restorana i sa tezgi u Gazi, ali lažno tvrdeći da hrane ima u obilju. Više zaposlenih u restoranima i meštana je izjavilo kako je snabdevanje neredovno te da su cene sumanute. Recimo, vafl sa nutelom za 25 evra. Kilogram šećera za 65 evra.

Oren Persiko, novinar izraelskog medijskog bloga Seventh Eye, kaže da je propaganda ka inostranstvu tek delić onoga što domaći mediji serviraju izraelskoj publici: “Sve dok u Gazi još uvek ima talaca, Izraelcima je lako da sebe vide kao žrtve. To je glavni narativ”, rekao je Persiko za Dojče vele.

Uprkos svim naporima i novcu, Izrael ubedljivo gubi borbu za narativ. A opet, to što svetske organizacije i stručnjaci dokumentuju glad i genocidne namere malo znači Palestincima u Pojasu Gaze.

foto: ap photo

Eurobasket

Istorijski fijasko

Možda će jednog dana Srbija u hokeju na ledu eliminisati Finsku sa važnog takmičenja. Možda će onda finski selektor i štampa reći: “Pa dobro, danas svi igraju hokej”.

Za sada, izgovor da “svi igraju” neki sport kao da je rezervisan za srpsku javnost. Eliminacija košarkaša Srbije u osmini finala Evropskog prvenstva od selekcije Finske zapravo je veća blamaža nego da se obrnuto desilo u hokeju.

Bio je to kilavi vrhunac kilavog turnira na kojem Srbija – uglas proglašena favoritom – nije ličila na sebe. Kao da se statika tima narušila povredom kapitena Bogdana Bogdanovića u drugom grupnom meču.

U šokantnom porazu od Finske (92:86), Srbija je utakmicu igrala u ritmu protivnika, dozvoljavajući mu da izvlači Nikolu Jokića van reketa, šutira i skače. Nije bilo taktičkih promena, a raspodela minutaže navela je jednog košarkaškog novinara da konstatuje: “Selektor Svetislav Pešić je zaspao za volanom”.

Posle utakmice su se nizale razočarane analize, o tome ko nije bio u formi, a ko nije imao hrabrosti i volje. Uz to i misteriozne izjave o “dešavanjima u poslednja 72 sata”, iz čega je pročitano da su neki igrači zakačili virus, možda koronu. Nedovoljno da objasni ispadanje od reprezentacije koja ima jednog i po renomiranog igrača.

Pešić je bizarno rekao da on “ne daje ostavke”, ali se, dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, već nagađa o rastanku i mogućim zamenama. Kao i o budućnosti nacionalnog tima – da li će reprezentativna karijera najboljeg na svetu, Nikole Jokića, ostati bez pozlate?