Samit u Vašingtonu: Evropljani ujedinjeni spram Trampa i Putina

Američki predsednik Donald Tramp primio je u Vašingtonu svog ukrajinskog kolegu, Volodimira Zelenskog, kako bi razgovarali o mogućim putevima ka miru. Predsednika zemlje koju je napala Rusija pratilo je nekoliko evropskih šefova država i vlada – uključujući i nemačkog kancelara Fridriha Merca. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO Mark Rute takođe su bili u Beloj kući, prenosi Dojče vele.

Njihov zajednički cilj bio je da Amerikancima razjasne svoj stav – na primer, važnost verodostojnih, a samim tim i odvraćajućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Evropljani su pre svega želeli da naglase da se najpre mora postići prekid vatre kako bi se okončalo ubijanje i razaranje u Ukrajini. Neki posmatrači su, međutim, dolazak Evropljana videli kao neku vrstu pratnje za Zelenskog, jer su se njegovi razgovori sa Trampom i njegovim potpredsednikom, Džej Di Vensom, u februaru zaoštrili.

Prijateljski doček

Čak je i susret na pragu Bele kuće bio izrazito prijateljski. Tramp je pohvalio jednostavno crno odelo u kojem se pojavio Zelenski. Prošli put, američki predsednik kritikovao je svog ukrajinskog kolegu zbog odeće. A kada je jedan novinar upitao Trampa šta poručuje narodu Ukrajine, američki predsednik je uzviknuo: „Volim ih.“

Dva šefa država delovala su harmonično i tokom razgovora u Ovalnom kabinetu. To se nastavilo i na širem sastanku sa Evropljanima.

Merc: Nije bilo razgovora o razmeni teritorija

Iako je atmosfera na sastanku bila znatno bolja, čini se da je napredak u sadržaju ograničen. Učesnici su razgovarali o mnogim različitim i kritičnim pitanjima. Kako se moglo čuti, Tramp i Zelenski proučavali su i mape, verovatno su razgovarali o liniji fronta.

Fridrih Merc je, međutim, izjavio da se o razmeni teritorija u širem krugu nije razgovaralo. I da se to ni pod kojim uslovima ne sme nametati Ukrajini – naglasio je nemački kancelar kasnije na konferenciji za novinare. Teritorija na koju Rusija želi da polaže pravo otprilike je veličine Floride, uporedio je šef nemačke vlade kako bi ilustrovao razmere.

Neophodne su bezbednosne garancije

Centralna tema bile su takozvane bezbednosne garancije. One bi mogle da budu slične klauzuli o uzajamnoj pomoći iz člana 5 NATO-ugovora. Vojni stručnjaci ukazuju da su te garancije za ukrajinskog predsednika Zelenskog neophodne i da one moraju biti kredibilne kako bi odvratile Moskvu od daljih napada nakon potencijalnog sporazuma. Istorijski primeri – poput odnosa Francuske prema Čehoslovačkoj 1938. godine – pokazuju da bezbednosne garancije koje nemaju osnove ne samo da potkopavaju kredibilitet uključenih strana, već mogu i da namame agresora da pokrene novi napad.

I Evropljani i Amerikanci složili su se da je potrebno da bezbednosne garancije postoje, ali američki predsednik Tramp ostao je prilično rezervisan u pogledu toga kako bi to konkretno moglo da izgleda – na primer, da li će američke trupe biti raspoređene u Ukrajinu. Naglasio je, međutim, da će Amerikanci tu podržati Evropljane, ako Evropljani budu u prvom redu. A Evropljani to vide kao važan korak u pravom smeru.

Merc veoma zadovoljan sastankom

Nemački kancelar to je posebno pozdravio. Pre sastanka, rekao je, nije znao da li će i koliko razgovori biti konstruktivni. „Moglo je da ispadne i drugačije, ali moja očekivanja su ne samo ispunjena, već i premašena“, rekao je Merc. Finski predsednik Aleksandar Stub takođe je ocenio da je samit doneo najveći napredak u poslednje tri godine.

Međutim, konkretna mapa puta ka mirovnom sporazumu ostaje problematična. Dok predsednik Ukrajine – uz podršku svojih evropskih partnera – nastavlja da poziva na prekid vatre, Tramp se do sada držao svoje izjave da bi trebalo direktno težiti mirovnom sporazumu. Doslovno je rekao: „Možemo da radimo na dogovoru još dok borbe traju.“ To je, međutim, više u skladu sa stavom Kremlja i za Evropljane je neprihvatljivo.

Merc i Makron nastavljaju da pozivaju na prekid vatre

Tramp je izazvao uzbunu i pre sastanka objavom na svojoj digitalnoj mreži Truth Social. Tamo je napisao da Zelenski, u principu, može odmah da okonča rat ako to želi. To bi, međutim, verovatno značilo potpuno pristajanje na zahteve Moskve – što je za Zelenskog nezamislivo.

I francuski predsednik Emanuel Makron i kancelar Merc ponovili su Trampu da bi dogovor o prekidu vatre morao da se postigne što je moguće pre. Merc je rekao: „Ne mogu da zamislim treći sastanak bez prekida vatre.“ Kancelar se ujedno založio za veći pritisak na Rusiju. Činjenicu da mu američki predsednik tu nije protivrečio neki posmatrači vide kao pozitivan znak.

Tramp se čuo sa Putinom

Konačno, Tramp je prekinuo sastanak da bi direktno razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ostalo je nejasno da li je taj poziv bio unapred dogovoren ili je zaista bio spontan. Međutim, Tramp je najavio da će razgovarati o mogućem napretku sa Putinom nakon sastanka sa Zelenskim i Evropljanima.

„Na kraju sastanka, pozvao sam predsednika Putina i počeo pripreme za sastanak između predsednika Putina i predsednika Zelenskog na lokaciji koja će biti naknadno određena“, rekao je Tramp. Da li bi to mogao da bude sledeći korak na izuzetno tankom diplomatskom ledu – to ostaje da se vidi u narednim danima.

„Potvrdio sam – i svi evropski lideri su me podržali – da smo spremni za bilateralni sastanak sa Putinom“, rekao je Zelenski nakon sastanka u Beloj kući. U svakom slučaju, Evropljani žele da nastave čvrsto da stoje uz Zelenskog i da ga što bolje pripreme za potencijalni sastanak. I čini se da su Merc, Makron i ostali već postigli jedan cilj – sa Ukrajinom i za Ukrajinu: suprotstavili su se sumnjivoj predstavi Trampa i Putina na Aljasci – dobro pripremljenim i naizgled ujedinjenim nastupom u Vašingtonu.