Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Praznik Petrovdan, posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, obeležava se u jednom delu Srbije paljenjem lila.
Negde se vatra pali čak tri večeri – ne samo 12. jula, već i uoči praznika, i dan nakon praznika, ukoliko su roditelji uspeli deci da sačuvaju još po neku lilu.
One se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, koja se pripoji na kraj dugog pruta.
Šta je lilanje?
Lilanje je narodni običaj koji podrazumeva obredni, magijsko – religijski ritual paljenja lila (luč, baklja). Ovaj običaj najčešće vezujemo za Zapadnu Srbiju, okolinu Šapca, Valjeva, Loznice, Ivanjice, Sjenice i Nove Varoši, ali su slične pojave zabeležene i u drugim delovima zemlje, oko drugih praznika, piše u Etnološko-antropološkom pojmovniku Etnografskog instituta SANU.
Objašnjava se da lilanje nije deo tradicije samo srpskog sela, već i drugih slovenskih, evropskih, ali i drevnih društava. Tako su rimski pastiri u čast božanstva Palesa izvodili sličan ritual pod nazivom Parilia.
Ovaj običaj predstavlja ritual zaštite domaćinstava i zajednica, koje ovladavanjem vatrom nastoje da ukažu na moć i povezanost svojih pripadnika. Kolektiv se povezuje, a demoni teraju od zajednice.
Lilanje između magije i hrišćanstva
Lilanje je starije od hrišćanstva, ali ima svoju i narodnu i hrišćansku, crkvenu interperetaciju, kao što je slučaj u Loznici.
U seoskim zajednicama običaj poprima ili odražava magijsko – religijsku formu i funkciju. S druge strane, sveštenici u Loznici ohrabruju okupljanje naroda i lilanje oko crkava, ali običaj vide kao memorijalni ritual posvećen hrišćanskim mučenicima koji su pre mnogo vekova spaljivani zbog privrženosti svojoj veri, piše u Pojmovniku SANU.
Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, paljenje vatre i lila simbolizuje vremena kada su antihrišćanski carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova goruća tela tada su osvetljavala trgove kao danas vatra i lile.
Lilanje je od 2017. godine uvršteno u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Lile, lile, dogodine bile
Deca i omladina pale lile i razigrano ih nose po selu, pevajući pesmicu „Lile, lile, dogodine bile“.
Čak i oni najmlađi, naravno uz pomoć roditelja, baka ili deka, učestvuju u ovom običaju, zadivljeni plamenom koji gori pred njima.
Vatra za lile trebalo bi da se pali na mestima gde se narod okuplja, kao što su trgovi i raskršća. Ipak, sve češće je svaka porodica sa decom zapali ispred svoje kuće.
Nekada se, nažalost, pale gume i koristi ulje da rasplamsa tu vatru, pa se nad selima nadvije gust crni dim.
Osim lila, koje se danima pred praznik prodaju po centrima sela, mogu se paliti i kandila, ali i biljka rogoz.
LilaLo festival
U Loznici se svake godine održava LilaLo festival posvećen lilanju i tradiciji.
Od 10. do 13. jula posetiocima se nudi bogat program. Glavni dan, 12. jul, obeležava se u Tršiću i banji Koviljači.
Na samom paljenju lila okupi se veliki broj građana, i atmosfera je drugačija nego u selima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
