Budi se istok i zapad

Tek što je svanulo i kroz moravske vrbake tiho prostrujao prvi jutarnji povetarac, do seoske štamparije u blizini Čačka stigli su Tihi i Prle. Kakva simbolika – Vidovdan i ilegalni zadatak preuzimanja štampanog studentskog materijala koji će biti prebačen do Beograda i predat sutudentima Mašinskog fakulteta. Sve to mora biti odrađeno do podneva, na Vidovdan, jer popodne i uveče je veliki protestni skup studenata protiv aktuelnog režima u Srbiji.

I bi tako. Samo nisu to bili Tihi i Prle već dve sestre, građanske aktivistkinje iz Čačka, kojima se posrećilo da planirani odlazak u Beograd, u znak podrške studentima, ne bude samo obično učešće na još jednom protestu, nego doživljaj da su i one deo studentskog bunta.

A taj osećaj da niste samo puki posmatrač u nekom društvenom zbivanju, već aktivni učesnik je kapisla koja pokreće stanovnike Zapadne Srbije. I ponovo naviru sećanja na ne tako davno vreme kad se iz Čačka išlo u prestonicu da se ruši diktator, da se menja vlast, da se građani oslobode, da se oteraju lopovi sa vlasti … Bio to tada 5. oktobar 2000. godine, a pre toga bio i Vidovdanski sabor 1992. godine. I bili Čačani oba puta u Beogradu, a bili i ovog Vidovdana 2025.

ISTORIJSKO POMIRENJE

Nestrpljivi kakve ih je Bog dao, ono što žele hoće sad i odmah. Kao neka razmažena deca. A opet, imaju strpljenja i volju da poslušaju studente, sve gunđajući sebi u bradu što se sve ovo sa smenom režima razvlači. Da sumiramo – za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA.

Dve studentkinje, jedna iz Užica a druga iz Čačka, proletos su na zajedničkom pešačenju ka Kragujevcu, neposredno pred dolazak kolone u Knić, uživo u programu za jednu TV izjavile da stavljaju moratorijum na to decenijsko “rivalstvo” dva grada dok se ne ispune svi studentski zahtevi. Od tada su i studenti i građani Čačka i Užica na zajedničkom zadatku. Ako ništa drugo, istovetni su im komunalni problemi što se najočiglednije vidi na primeru Regionalne deponije “Duboko” do čijeg zatvaranja je došlo jednakom nesposobnošću obeju lokalnih vlasti u ova dva grada, a pogađate – i jedna i druga su naprednjačko-espesovske.

Kao što ljuta zima natera psa i mačku da zajedno spavaju, tako je i neodgovorna i bahata vlast naprednjaka motivisala građane dva najveća grada u Zapadnoj Srbiji da složno i solidarno deluju da se ta vlast otera. Slično kao što su onog 5. oktobra užička kolona predvođena Goranom Svilanovićem i čačanska predvođena Veljom Ilićem, sve sa bagerima ispred sebe, zajedno išle za Beograd.

Protestni skupovi u oba grada traju već mesecima unazad. Maturanti, studenti, prosvetari, građani, svi na ulici i svi zajedno na pešačenju do Kragujevca, Niša, Kraljeva, Beograda…

Na vest da je policija uhapsila tri odbornika, jednog advokata, jednog studenta i dva građanina, u Užicu se u ponedeljak 7. jula okupila Zapadna Srbija. Svi su bili tu, Užičani, Čačani, Požežani, Kosjerci, Ariljci da iskažu svoj bunt i nezadovoljstvo postupanjem policije, da podrže uhapšene i njihove porodice.
Odigrali su i igru žmurke sa užičkom policijom na putu od centra grada ka izlazu na zlatiborsku magistralu, pa se policija u čudu našla kad je na magistrali videla da je uhvaćena, kao u onoj dečjoj igri “između dve vatre” – između grupa građana i sa jedne i sa druge strane.

foto: epicentarpress

NEMA DANGUBE

Nisu ni ostali Čačani te večeri dangubili, nego su i sami u Čačku uradili nešto slično. Povorka je krenula u uobičajenu protestnu šetnju, a onda se rasula po bočnim ulicama iz kojih su građani izašli na magistralni put Čačak–Užice i blokirali saobraćaj. Bila je to mala osveta za policijsko treniranje strogoće kada su Čačani pre sedam dana najavili blokadu naplatne rampe na autoputu “Miloš Veliki” u Pakovraću i dva dana kasnije kada su najavili blokadu Ibarske magistrale u Preljini. Istovremeno, bio je to i veliki znak solidarnosti sa Užičanima.

Inače, Čačani već više od godinu dana vode evidenciju postupanja i nepostupanja čačanske policije. Još uvek nije palo u zaborav da nisu otkriveni počinioci dva ozbiljna incidenta krajem maja prošle godine, neposredno pred izlazak na lokalne izbore. Istog jutra osvanula su polupana stakla na ulaznim vratima Gradskog odbora SNS-a i veliki grafit na fasadi Ekonomske škole Smrt izdajnicima “Vučiću i Todoroviću” (Todorović je SNS gradonačelnik Čačka).

Imajući u vidu da su obe lokacije pokrivene nadzornim kamerama, očekivalo se da će policija već u toku dana izaći sa saopštenjem ko su počinioci. To se nije dogodilo. Možda zbog toga što je već istog dana gradom prošla priča da su naprednjaci sami sebi ovo uradili kako bi pred samo glasanje, buđenjem empatije kod građana, makar malo podigli svoj posrnuli rejting u Čačku.

Ove zime, u jeku nezadovoljstva maturanata i studenata, grupa huligana pojavila se pred kućom gimnazijskog profesora Matijevića i uz pretnje tražila da on kao predsednik školskog sindikata zaustavi najavljenu obustavu nastave u Gimnaziji. Policija do danas nije izašla u javnost sa imenima tih huligana koji su pretili profesoru i njegovoj porodici, uprkos tome što su prosvetni radnici i građani danima održavali protestne skupove ispred zgrade Policijske uprave i OJT tražeći da se počinioci otkriju i procesuiraju.

I kad se pomisli da se taj plamen nezadovoljstva građana bar malo zagasio, pojavi se nova iskra. Tako je tokom pokušaja blokade naplatne rampe u Pakovraću pre sedam dana, saobraćaj u kružnom toku bio blokiran tokom razgovora načelnika Policijske uprave Čačak Draška Darijevića i šabačkog dvojca Birmančević–Mićić, inače naprednjačkih poverenika zaduženih za Čačak i Moravički okrug.

Mićić je jedan od onih aktivista SNS-a koji su svojevremeno čekićima nasrtali na građane na blokadi mosta u Šapcu, a sada pred njim načelnik policije stoji u stavu mirno, pa se Čačani sa pravom pitaju po kom osnovu se zaustavlja saobraćaj za taj “službeni razgovor”, tj. da li je policija u Čačku narodna ili stranačka.