Foto: Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
I dok Vladimir Putin izražava saučešće Iranu i osuđuje izraelske napade, ruski tenkovi ostaju u garažama. U pozadini – diplomatski manevri, strateški interesi i pažljivo vaganje koristi u trenutku kada Kremlj traži novu ofanzivnu priliku u Ukrajini.
Rusija, kako stvari stoje, verovatno neće pružiti vojnu podršku svom savezniku Iranu. Koji je razlog?
Rusija je stala na stranu Irana u najnovijoj eskalaciji između Islamske Republike i Izraela. Uostalom, prošle nedelje Iran je ratifikovao Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu s Rusijom, dokument koji su predsednici dveju zemalja potpisali još početkom godine. Pa ipak, uprkos tom produbljivanju saveza, Rusija okleva da ponudi vojnu pomoć svom strateškom partneru. Zašto je to tako?
Putin osuđuje Izrael
Od početka najnovije izraelske operacije u Iranu, Vladimir Putin aktivno se angažuje sa svetskim liderima po tom pitanju. Odmah nakon početka izraelskih napada prošlog petka, Putin je razgovarao i sa iranskim predsednikom i sa izraelskim premijerom, prenevši svakome različite poruke, konstatuje Dojče vele.
Prema izjavi objavljenoj na internet-stranici Kremlja, ruski lider izrazio je saučešće rukovodstvu i narodu Irana zbog brojnih ljudskih žrtava i naglasio da „Rusija osuđuje izraelske postupke, koji krše Povelju UN i međunarodno pravo“.
Sledećeg dana, Putin je još jednom osudio izraelsku operaciju u telefonskom razgovoru s američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Foto: Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
„Zlatni“ dogovor Moskve s Teheranom
Nije iznenađenje to što je Rusija ukorila Izrael zbog napada na Islamsku Republiku. Iran je dugo bio bliski partner Rusije, između ostalog i zbog toga što su obe zemlje pod strogim sankcijama Zapada. Njihov odnos postao je bliži nego ikad nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Zapadni saveznici optužili su Iran da Rusiju snabdeva vojnim dronovima, koji su na kraju korišćeni i za napad na civilnu infrastrukturu Ukrajine. Prema izveštajima medija, Moskva je, kako se pretpostavlja, platila za dronove najmanje 1,8 tona zlatnih poluga, vrednih oko 104 miliona dolara, koje su prebačene iranskoj kompaniji Sahara Thunder. Takođe procenjuje da je Iran zatražio od Rusije pomoć u realizaciji svog nuklearnog programa.
Moskva ne bi želela da izgubi tako pouzdanog partnera, veruju analitičari. „Kremlj deluje prema starom načelu iz Kurana: ’Bori se i vodi rat, ali ne krši pravila’“, ocenjuje analitičar za Bliski istok Ruslan Sulejmanov. „Drugim rečima, Moskva, koja ima svoje interese i prisutna je na Bliskom istoku, radije bi da izbegne bilo kakav nekontrolisani haos u regionu“, dodaje Sulejmanov.
Šansa Kremlja za napredak u Ukrajini
S druge strane, stručnjaci smatraju da Kremlj verovatno trlja ruke zbog odvlačenja pažnje Zapada od brutalnog rata protiv Ukrajine. U utorak je Rusija izvela jedan od najsmrtonosnijih napada na Kijev poslednjih meseci, u kojem je poginulo 14 ljudi, a desetine su ranjene.
Istovremeno, lideri G7 usredsredili su se na samitu u Kanadi na rešavanje eskalacije na Bliskom istoku na samitu. Pa i sastanak Volodimira Zelenskog i Donalda Trumpa je otkazan, nakon prevremenog odlaska američkog predsednika sa samita.
Ruslan Sulejmanov veruje da je u najboljem interesu Kremlja da se američkim i evropskim političarima odvrati pažnja od onoga što se događa u Ukrajini. „U tom kontekstu, Putin bi mogao da iskoristi priliku za pokretanje ofanzive ili izazivanje neke druge vrste problema“, kaže stručnjak.
Vojna pomoć veoma malo verovatna
Nakon pokretanja izraelske vojne operacije u Iranu, iranski parlament ratifikovao je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Rusijom. Uprkos takvom ambicioznom nazivu, ugovor ne uspostavlja pakt o međusobnoj odbrani i ne obavezuje strane na pružanje vojne pomoći jedna drugoj u slučaju napada. Umesto toga, on samo predviđa da se potpisnice uzdrže od pomaganja protivnicima one druge strane.
Analitičarka za Bliski istok Marijana Belenkaja, koja je napustila Rusiju nakon izbijanja rata u Ukrajini i sada živi u Izraelu, smatra da je vrlo malo verovatno da će Moskva ponuditi Iranu bilo kakvu direktnu vojnu podršku, barem ne zvanično i javno. „Nema potrebe za tim, pogotovo zato što Moskva pokušava da obnovi ili poboljšati odnose sa Vašingtonom – iako se ne može u potpunosti isključiti neka zakulisna umešanost“, smatra Belenkaja.
Rusija kao posrednik između SAD i Irana
Prema Belenkaji, Vladimir Putin je iskren kada se radi o nedavnim javnim ponudama da deluje kao posrednik između Irana i njegovih protivnika. Prema njenim rečima, prošle godine Putin je navodno savetovao Hamneiju da se vrati za pregovarački sto. U nedavnom intervjuu za američki ABC njuz, Donald Tramp je rekao da je otvoren za posredovanje Rusije u tom sukobu.
Rusija kao posrednik verovatno ne može da izvrši pritisak na Iran onako kako su to učinile SAD, ali može da posluži kao kanal za komunikaciju, smatra Mariana Belenkaja.
Tokom indirektnih pregovora između Sjedinjenih Država i Irana u aprilu, zaista se očekivalo da će Rusija igrati značajnu ulogu u slučaju nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Britanski dnevnik Gardijan izvestio je da se Moskva razmatra kao potencijalno odredište za iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, a mogla bi da posluži i kao nepristrani arbitar u slučaju bilo kakvog kršenja sporazuma. Taj dogovor sugerisao je da će Rusija vratiti iranski visoko obogaćeni uranijum natrag u zemlju ako SAD prekrše sporazum.
Ako bi se takav dogovor postigao, trenutni garanti sporazuma iz 2015, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, izgubili bi svoje uloge.
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Napadi su prijavljeni u više zemalja Bliskog istoka uprkos objavi primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik SAD Donald Tramp ipak neće da “uništi čitavu jednu civilizaciju”, već je prihvatio dvonedeljni prekid vatre. Iran je pristao da otvori Ormuski moreuz. Rat nije završen, pregovori se nastavljaju
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
