Na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije, koje počinje danas, poslanici će razmatrati značajne zakonske izmene i godišnje izveštaje državnih institucija. Poseban značaj ima rasprava o medijskim zakonima i zakonima koji podržavaju mlade i unapređuju zaštitu životne sredine
Poslanici Skupštine Srbije počinju vanredno zasedanje na čijem dnevnom redu je 46 tačaka, među kojima su tri medijska zakona, predlozi zakona o Alimentacionom fondu i zakona o zaštiti vazduha.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić sazvala je peto vanredno zasedanje, na zahtev 137 narodnih poslanika, za danas u 10 časova.
Na dnevnom redu je 46 tačaka, među kojima su tri medijska zakona, predlozi zakona o Alimentacionom fondu i zakona o zaštiti vazduha.
O čemu će se raspravljati?
Među medijskim zakonima su izmene Zakona o elektronskim medijima, izmene Zakona o javnim medijskim servisima, kao i Zakona o javnom informisanju i medijima.
Poslanici se raspravljati i o predlogu za izmenu Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.
Pred poslanicima će se naći i Predlog za izmenu Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Poslanici će razmatrati i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod “NLB Komercijalne banke“ a. d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto–puta, deonica Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Zatim, razmatraće Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist “OTP banke Srbija“, “Banke Poštanska štedionica“ i Banke Inteze po osnovu zaduženja “Elektrodistribucije Srbije“, u vezi sa projektom unapređenje distributivne mreže.
Među međunarodnim sporazumima su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije sa više država o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu kupca, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi zajam za razvojnu politiku zelenog rasta u Republici Srbiji) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji.
Socijalna pitanja i izveštaj DRI
Poslanici bi trebalo da razmotre i godišnje izveštaje Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2022, 2023. i 2024. godinu.
Predviđeno je da poslanici razmotre i izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Agencije za sprečavanje korupcije, Fiskalnog saveta i Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu.
Na dnevnom redu je i Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu, predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Saveta Državne revizorske institucije i izboru novog, te razmatranje liste kandidata za izbor predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći.
Poslanici će razmotriti i predlog da za potpredsednicu Skupštine bude izabrana narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.
Zašto vanredno zasedanje?
U regularnim okolnostima, Narodna skupština bi trebalo da zaseda u dva redovna prolećna i jesenja zasedanja, ali je u 2024. i 2025. godini taj ritam ozbiljno narušen.
Od decembra 2023. gotovo da nije bilo redovnih zasedanja, a skupština je korišćena mahom kao formalna scena za usvajanje odluka donetih u vrhu izvršne vlasti.
Opozicija je u nekoliko navrata ukazivala da takva praksa ukazuje na urušavanje uloge parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela i potiskivanje demokratske debate.
Razlozi za izostanak redovnih zasedanja su višestruki: institucionalna kriza, ignorisanje zahteva opozicije za kontrolnu ulogu skupštine, ali i svesna strategija vladajuće većine da izbegne politički dijalog i odgovornost pred javnošću.
Povod za današnje vanredno zasedanje je razmatranje pitanja vezanih za bezbednosnu situaciju u zemlji, studentske proteste, kao i predstojeće lokalne i moguće parlamentarne izbore.
Međutim, opozicija i deo javnosti ocenjuju da je vanredno zasedanje politički manevar režima, kojim se pokušava skrenuti pažnja sa ozbiljnih problema, uključujući korupciju, nasilje, krizu institucija i zahteve za fer izborne uslove.
Izvor: RTS
Beograđanin Ivan Sikošek šest i po sati trpeo je razna piolicijska poniženja da bi mu onda rekli da je prijava protiv njega odbačena. Za „Vreme“ priča šta mu se dogodilo
Predsednik Srbije Aleksamdar Vučić obećao je u Odesi da će Srbija da obnavlja ukrajinske gradove koje su razorili braća Rusi. „To meni liči kao kada sirotinja ode na neku svadbu, pa naručuje pesmu od pozajmljenog novca, da da muzici, da se pokaže. Tako Vučić isto časti, a pitanje je kako će to da vrati”, kaže za „Vreme” ekonomista Miodrag Zec
Od marginalizovanog povratnika iz Haga do nezaobilaznog gosta u TV studijima, Vojislav Šešelj od skoro doživljava novi medijski uzlet kao udarna igla režimskih napada na neistomišljenike. Rešešeljizaciju medija prati i rešešeljizacija društva
Na opasku da je ulaz na fakultet dozvoljen „samo uz indeks“, profesor anatomije Medicinskog fakulteta u Beogradu Lazar Stijak je naveo da i on „ima indeks“ i da je i on bio student
Iznenadno otkazivanje Konferencije evropskih rabina u Sarajevu izazvalo je oštre polemike u javnosti, od osuda antisemitizma do moralnih zahteva za solidarnošću s Palestincima. I dok organizatori govore o gubitku za grad, deo zvaničnika tvrdi da skup nije bio „poruka mira“, već pokušaj legitimizacije izraelskih zločina u Gazi
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
