U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
U Boru, u Narodnoj biblioteci, od 21. maja do 13. juna traju „Dani knjige“. Ovo im je petnaesta godina.
Violeta Stojmenović bibliotekarka, kaže za „Vreme“ da su „Dani knjige“ zamenili sajam knjiga koji je borska biblioteka organizovala 20 godina.
„Od sajma se definitivno odustalo 2009. jer je interesovanje za kupovinu knjiga gotovo nestalo, što zbog osiromašenja i iseljavanja sugrađana nakon neuspelih privatizacija bivšeg RT Bora, što zbog sve manjeg interesovanja za knjigu i čitanje uopšte i sve većeg razilaženja između ukusa preostalih pasioniranih čitalaca i onoga što se na štandovima izdavača promovisalo kao dobra i značajna književnost, a i zbog tranzicionih turbulencija i reorganizacija u polju izdavaštva, zabrane zapošljavanja novih radnika itd“, kaže Violeta Stojmenović.
U skladu sa mogućnostima
Manifestacija obuhvata desetak programa, među kojima je obavezno bar jedno druženje s piscem za decu.
Violeta Stojmenović kaže da su „programi za decu, razume se, i najposećeniji jer se organizuju u saradnji s osnovnim školama i/ili vrtićima, a naši autori za decu uglavnom umeju da svoja gostovanja osmisle kao veoma dinamična, zabavna i inspirativna dešavanja. Posle takvih programa zaista se dešava da se veći broj dece prvi put učlani u biblioteku (što je, inače, besplatno) ili zainteresuje za nešto novo.“
Priča da se „ostali programi planiraju u skladu s finansijskim mogućnostima i idejama bibliotekara o tome šta je u datom trenutku iz nekog razloga vredno i zanimljivo za predstavljanje u vidu predavanja, izložbe ili, najčešće, razgovora i kako bi predstavljanje određene knjige ili autora/autorke trebalo da izgleda.“
Napominje da „popularnost, odnosno statistički merljiva čitanost nije kriterijum, naročito ne primarni“, te da se ne zanemaruju interesovanja korisnika biblioteke, koje bibliotekari povremeno u vezi s tim i anketiraju.
„Ideja je da se u oblastima ili u vezi sa temama i pitanjima koje ljude interesuju ponude programi koji bi se njima bavili iz nedovoljno poznate ili kritičke perspektive, a ne da se linijom manjeg otpora prosto izlazi u susret nekakvim potrebama, koje su ionako u vlasti tržišta, marketinga i medija.“
Mala sredina
Tako su ove godine pozvali „ličnosti koje su publici relativno dobro poznate, takoreći tražene, da govore i razgovaraju o knjigama koje nisu u vezi s razlozima njihove medijske vidljivosti. Nije reč isključivo o književnosti. Teme i naslovi iz oblasti istorije, psihologije, društvenih nauka, umetnosti, a poslednjih godina i stripa takođe su obavezan deo manifestacije, kao i izdavaštvo neprofitnih, kulturnih ili naučnoistraživačkih ustanova.“
Da je lako praviti manifestaciju raznovrsnog programa u maloj sredini – nije, ali se uspeva. U Boru, kaže Stojmenović, „odavno više nema ni organizacija ni pojedinaca dovoljno kompetentnih i s dovoljno materijalnih i nematerijalnih sredstava da se u aktuelnim uslovima bave podizanjem interesovanja za kulturu uopšte.“
Uspešnost „Dana knjige“ zavisi „i od volje bibliotekara da se u nedostatku PR službe bave njihovim najavljivanjem i beskrajnim informisanjem sugrađana, i od njihove veštine vođenja razgovora s autorima i publikom i od spoljašnjih okolnosti, koje ne vredi ni nabrajati.“
Najvažnije
Manifestacija se finansira isključivo iz lokalnog budžeta, kao redovna aktivnost biblioteke. Taj budžet je zavistan, kaže Violeta Stojmenović, „od industrije koja je s dolaskom tzv. stranih investitora prokopala put do profita. Stoga su nešto veće i naše mogućnosti, svakako ne proporcionalno rastu ulaganja u daleko vidljivije, mada ne i trajnije gradske atrakcije.“
„Dani knjige“ su rado posećena gradska manifestacija – što je u celoj priči najvažnije. Dešava se, kaže Violeta Stojmenović, da pozitivne reakcije daleko nadilaze broj posetilaca, i najavljuje da će biblioteka češće nego do sad, uz saglasnost gostiju, programe ili prenositi ili snimati za naknadno objavljivanje.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
Film ’79 kamena’ iako svedoči o jazu između srpskog i albanskog naroda na Kosovu, ne priča o ’življu’, niti ’ne damo svetinje’, niti ’vidimo se u Prizrenu dogodine’, već o osnovnim ljudskim pravima – kaže reditelj Rastko Šejić
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
