Prvi „Trilerfest“ završen je dodelom nagrada. Među pobednicima za najbolje romane u žanru trilera su autori „Vremena“ Sonja Ćirić i Đorđe Bajić
Ceremonijom dodele nagrada za najbolje regionalne književne i scenaristističke domete u domenu trilera, završen je prvi Trilerfest. Svečanost je održana 18. maja u Domu omladine Beograda, a nagrade su dobitnicima dodelili gosti Trilerfesta slavni skandinavski triler pisci Malin Sten i Ju Nesbe, što je bila čast i za nagrađene i za festival.
Trilerfest je prvi festival ovakve vrste u regionu, a osnovalo ga je i realizovalo Udruženje pisaca trilera.
Pomerili su granice žanra
Od 11 serija, koliko je bilo u konkurenciji za nagrade, priznanje Bronzani triler dodeljeno je scenaristi Marku Popoviću i Ivi Mitrović za seriju „Poziv“, Srebrni triler su dobili Jasmila Žbanić, Elma Tataragić i Damir Ibrahimović za seriju „Znam kako dišeš“, a Zlatni triler za najbolji scenario otišao je timu serije „Sablja“. Goran Stanković, koji je sa Vladimirom Tagićem bio na čelu tima, rekao je da nagradu posvećuje scenaristi Dejanu Prćiću zbog njegove velike pomoći u pisanju ove serije.
O nagradama za najbolji regionalni triler roman u prethodne dve godine odlučivao je žiri kojeg su činili Jasmina Marković Karović, Dean Duda i Srdan Golubović.
Scenarista i reditelj Srdan Golubović priznao je da su imali veoma težak posao da od šest izuzetnih finalista, koji su pomerili granice žanra, izaberu pobednike. A u finalu su se našli: „Ruka u vatri“ Staše Bajac, „Umri, ljubavi!“ Đorđa Bajića, „Da li i kod tebe pljušti?“ Sonje Ćirić, „Otpadnici, slučaj treći“ Anje Mijović, „Polje meduza“ Ota Oltvanjija i „Žigice“ Jurice Pavičića.
Pobednici su Oto Oltvanji, Sonja Ćirić i Đorđe Bajić.
Ju Nesbe
Pre nego što im je urućio nagrade, Ju Nesbe je otkrio da je prvi put u Beogradu bio pre 50 godina:
„Iako je Beograd sada u nekoj vrsti konfliktne situacije, podsetio bih da smo i mi svet u konfliktu. I, bez obzira na sve, Beograd mi deluje kao bolje mesto nego pre 50 godina. Privilegija je biti ovde. Ne verujem da mi pisci možemo danas dati prave odgovore, ali možemo postavljati prava pitanja.“
„Polje meduza“
Prema oceni žirija, roman „Polje meduza“ Ota Oltvanjija je „izuzetno uzbudljiv i ni jednog trenutka ne upada u zamku predvidivosti, već veštim i preciznim žanrovskim sredstvima stvara krajnje neočekivanu, hipnotičku i pulsirajuću književnu strukturu. Psihološki prefinjen u portretisanju svojih junaka, koji su sazdani od sopstvenih slabosti, krhkosti i sumnji. Književno zreo i slojevit, roman sačinjen od snažnih i uzbudljivih slika, predstavlja nam izuzetnog pisca koji svojim darom, veštinom i jednostavnošću s lakoćom prevazilazi okvire žanra i stvara delo pune autentičnosti, snage i lepote, jedno od značajnih dela savremene književnosti.“
„Da li i kod tebe pljušti?“
Roman „Da li i kod tebe pljušti?“ Sonje Ćirić žiri je opisao kao „dijaloški triler o raspadu jedne zemlje“, rekavši da je „dijaloški roman neka vrsta poetičke rijetkosti, a dijaloški triler posve endemičan žanr. Izvještaj tajne službe o jednom telefonskom razgovoru, stenogram samog razgovora kao zamjena tradicionalnog postupka pronađenog rukopisa, privatni sentimentalni početak kao razgovor o jednom ’nekad’ i turbulentan kraj općeg razotkrivanja s nepobitnom istinom. Roman Sonje Ćirić na rubu je samog žanra, ali tako što krhkom hibridnošću udvostručuje njegovu snagu. Uobičajena pitanja o vremenskim prilikama (Da li i kod tebe pljušti?) skrivaju dublje razloge, isprepletenost privatnih sjećanja, javnih zabluda i skrivenih manipulacija.“
„Umri ljubavi!“
„Kao što se i očekivalo od prekaljenog autora domaće kriminalističke proze“, rekao je žiri za „Umri ljubavi!“ Đorđa Bajića, „u romanu u kome se vešto poigrava elementima noara i savremenog trilera, Bajićev stil karakterišu dinamičan narativ, živopisni dijalozi i precizno oslikani likovi, što ovaj roman čini izuzetno čitljivim i napetim. Autor uspeva da održi ravnotežu između te napetosti kriminalističkog zapleta i emocionalne dubine likova, čime dodatno obogaćuje priču i ne dozvoljava nam da ga ispustimo iz ruku – roman je inteligentan, atmosferičan i emocionalno slojevit, i predstavlja obavezno štivo za sve ljubitelje kvalitetne domaće proze.“
Treba naglasiti da je sva tri nagrađena romana objavila „Laguna“, kao i da su Sonja Ćirić i Đorđe Bajić autori „Vremena“.
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
