„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Izložba „Plakati“ Rastka Ćirića otvorena je danas (8- maj) u Muzeju primenjene umetnosti. Izloženo je 88 plakata dizajniranih za razne događaje iz kulture – festivale, izložbe, animirane filmove, muzičke projekte, pozorišne predstave i kulturne akcije. Prvi je iz 1979, a poslednji iz ove godine nastao za ovu izložbu plakata. Osim što prikazuju ideje i umeće autora, izloženi radovi su ujedno i pregled najznačajnijih događaja ovdašnje umetnosti i kulture tokom ovih decenija.
U katalogu izložbe, dr Zdravko Mićanović opisuje plakate Rastka Ćirića rečju „plakatovedanje“ koja spaja dva koncepta – vizuelnu komunikaciju i narativni pristup, a i pogodna je za „opisivanje Ćirićevog plakatskog rada koji kombinuje vizuelnu i narativnu formu predstavljanja.“
Objašnjava da je „ovo proces u kojem plakat prestaje da bude samo statički nosilac poruke i postaje medij kroz koji provejava priča –vizuelna, simbolička i emocionalna. Plakat se tretira kao narativni okvir, gde svaki sastavni deo (likovni elementi, kompozicija, tipografija) doprinosi priči koju autor želi da prenese.“
Evo nekoliko primera.
„Deset mladih grafičara“, nastao 1979. godine za istoimenu izložbu koju je „moja klasa sa fakulteta održala posle diplomiranja. Ideja je pozivanje na izložbu u deset animiranih slika“, objasnio je Rastko Ćirić u katalogu. Zdravko Mićanović opisuje da je plakat sastavljen od deset crno-belih crteža šake s naizmenično ispruženim i savijenim kažiprstom. „Ponavljanjem dva različita položaja kažiprsta, dočaran je neverbalni gest kojim se poziva na dolazak, približavanje. Znači, plakatom se najdirektnije poziva na izložbu; uspostavljen je i vremenski tok vizuelnim sredstvima.“
Plakat za Ćirićev animirani film „Tango regtajm“ iz 1985. godine je „poput apstraktnog tapeta“, kaže Mićanović. „Kada se približimo plakatu, umesto šara, vidimo oživele čovekolike linije u različitim položajima kako, razigranošću i ritmičnošću, formiraju duhovite scene.“
Plakat za animirani film Vere Vlajić „Crni film“ iz 1989. je scena iz tog filma. Ima beli naslov na potpuno crnoj podlozi. Ispod naslova u donjem levom uglu, upaljeno je drvce šibice – što dozvoljava razne asocijacije.
Ovo je četvrta samostalna izložba Rastka Ćirića u Muzeju primenjenih umetnosti: prva je bila 1982. (magistarski rad: Animacija i ilustracija), druga 1994. (zaštitni znakovi), a 2001. tadašnja retrospektiva iz oblasti ilustracije.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
