„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Izložba „Plakati“ Rastka Ćirića otvorena je danas (8- maj) u Muzeju primenjene umetnosti. Izloženo je 88 plakata dizajniranih za razne događaje iz kulture – festivale, izložbe, animirane filmove, muzičke projekte, pozorišne predstave i kulturne akcije. Prvi je iz 1979, a poslednji iz ove godine nastao za ovu izložbu plakata. Osim što prikazuju ideje i umeće autora, izloženi radovi su ujedno i pregled najznačajnijih događaja ovdašnje umetnosti i kulture tokom ovih decenija.
U katalogu izložbe, dr Zdravko Mićanović opisuje plakate Rastka Ćirića rečju „plakatovedanje“ koja spaja dva koncepta – vizuelnu komunikaciju i narativni pristup, a i pogodna je za „opisivanje Ćirićevog plakatskog rada koji kombinuje vizuelnu i narativnu formu predstavljanja.“
Objašnjava da je „ovo proces u kojem plakat prestaje da bude samo statički nosilac poruke i postaje medij kroz koji provejava priča –vizuelna, simbolička i emocionalna. Plakat se tretira kao narativni okvir, gde svaki sastavni deo (likovni elementi, kompozicija, tipografija) doprinosi priči koju autor želi da prenese.“
Evo nekoliko primera.
„Deset mladih grafičara“, nastao 1979. godine za istoimenu izložbu koju je „moja klasa sa fakulteta održala posle diplomiranja. Ideja je pozivanje na izložbu u deset animiranih slika“, objasnio je Rastko Ćirić u katalogu. Zdravko Mićanović opisuje da je plakat sastavljen od deset crno-belih crteža šake s naizmenično ispruženim i savijenim kažiprstom. „Ponavljanjem dva različita položaja kažiprsta, dočaran je neverbalni gest kojim se poziva na dolazak, približavanje. Znači, plakatom se najdirektnije poziva na izložbu; uspostavljen je i vremenski tok vizuelnim sredstvima.“
Plakat za Ćirićev animirani film „Tango regtajm“ iz 1985. godine je „poput apstraktnog tapeta“, kaže Mićanović. „Kada se približimo plakatu, umesto šara, vidimo oživele čovekolike linije u različitim položajima kako, razigranošću i ritmičnošću, formiraju duhovite scene.“
Plakat za animirani film Vere Vlajić „Crni film“ iz 1989. je scena iz tog filma. Ima beli naslov na potpuno crnoj podlozi. Ispod naslova u donjem levom uglu, upaljeno je drvce šibice – što dozvoljava razne asocijacije.
Ovo je četvrta samostalna izložba Rastka Ćirića u Muzeju primenjenih umetnosti: prva je bila 1982. (magistarski rad: Animacija i ilustracija), druga 1994. (zaštitni znakovi), a 2001. tadašnja retrospektiva iz oblasti ilustracije.
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Pola veka knjige Bratislava Milanovića Jelen u prozoru; Dom omladine Beograda, 1975.
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
