Autori timova Srbije i Crne Gore na Venecijanskom bijenalu arhitekture su iz Beograda. Prvi su odgovorili na zadati temu „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“ spajajući pletivo sa arhitekturom, a drugi - među
Bijenale arhitekture u Veneciji otvara se u subotu, 10. maja i trajaće do 23. novembra. Među više od 750 učesnika biće i autora iz Beograda, i to kao predstavnika timova dve države – Srbije i Crne Gore.
Umetnički direktor – kustos Bijenala, Karlo Rati (Carlo Ratti), arhitekta i inženjer, postavio je temu: Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna.
„Ako svaka zemlja donese po jedan uspeh, zajedno možemo da sastavimo globalni alat za prilagođavanje budućnosti“, istakao je Rati, podstičući zemlje učesnice da, odgovarajući na temu, pokažu kako lokalna genijalnost može odgovoriti na egzistencijalne izazove našeg vremena.
Srbija
Našu zemlju predstavlja izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi prostori/ Unravelling: New Spaces“, koji će svečano biti predstavljen u Paviljonu Srbije, u četvrtak, 8. maja. Članovi autorskog tima su arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, kao i Sonja Krstić i Ivana Najdanović (dizajn tekstilne strukture), te Petar Laušević – inženjer kinetike i energetskog napajanja. Komesar izložbe je dr Stevan Martinović, a kustos dr arh. Slobodan Jović.
„Izložba preispituje odnos između komponovanja i dekomponovanja, naglašavajući sposobnost arhitekture za neprestano preispitivanje i reinvenciju. Rad na poetičan i slojevit način upućuje na razumevanje naša dva nasleđa: onog koje se tiče tradicije pletenja, tkanja i veza u Srbiji; i drugog, artificijelnog, simbolički predstavljenog u „beogradskoj šaci“, prvoj bioničkoj šaci na svetu napravljenoj 1963. godine na institutu Mihajlo Pupin”, piše u objašnjenju naše prezentacije.
Takođe i da se „postavka sastoji od arhitektonske forme, mašinski struktuirane od pletiva prema usvojenom paternu, koje se tokom izložbe postepeno rasparuje i namotava na kalemove. Na zidove Paviljona pozicionirano je 125 motoričkih kalemova na koje se materijalnost forme postepenim namotavanjem, do kraja Bijenala, vraća u svoj primarni oblik – vuneno predivo. Kalemovi rade pomoću energije iz solarnih panela, čime se ukazuje na projektivni postupak gradnje kao istovremenost procesa komponovanja i dekomponovanja strukture.
Ruka koja čini središte projekta, predstavljena je kao produžetak stvaralačkog uma i posrednik između fizičkog sveta i sveta ideja.
Nastup Srbije na Bijenalu organizuje Muzej primenjene umetnosti, uz podršku Udruženja arhitekata Srbije.
Crna Gora
U autorskom timu Crne Gore su Ivan Šuković, Dejan Todorović i Emir Šehanović, sva trojica žive i rade u Beogradu.
Njihova izložba „Terram intelligere: INTERSTITIUM“ ponudiće odgovor kako različite vrste inteligencije – od onih koje nalazimo u prirodi, preko tehnologije i veštačke inteligencije, do one koju razvijamo zajedno kao društvo – utiču na to kako gradimo i zamišljamo prostore u kojima živimo.
Motiv izložbe je međa, razgraničenje u zemlji, kao podjednako prostorni i kulturološki crnogorski fenomen, koja je u ovom radu prevedena u konstelaciju nastanjenih, lebdećih, polikarbonatnih oblika.
Kustoskinja izložbe dr Miljana Zeković najavljuje da će „tokom šestomjesečnog trajanja Bijenala arhitekture u Paviljonu Crne Gore radiće laboratorija u kojoj će posjetioci imati priliku da urone u svijet razvoja mikroprocesa bakterija izolovanih iz uzoraka tla sakupljenih po cijeloj Crnoj Gori na Durmitoru, Skadarskom jezeru, Bukumirskom jezeru i dr. Ovi procesi realizovaće se u plutajućoj polikarbonatnoj laboratoriji instaliranoj u paviljonu. BIO pigmenti i zanimljive prostorne konstelacije nastale razvojem ovih kultura, direktna su zamjena za opasne komponente zasnovane na petrohemijskim procesima i teškim metalima, koje danas koristimo, i predstavljaju održiva rješenja u poljima ekologije, arhitekture i konstrukterstva budućnosti. Partner u ovom istraživanju je Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering Univerziteta u Beogradu, pionir u razvoju ovih tema u regionu.“
Ivan Šuković, vođa autorskog tima, objasnio je da se ovim projektom „arhitektura ne posmatra kao fiksna i nepromjenljiva, već kao procesualna i evolutivna forma koja može rasti, transformisati se, sarađivati sa prirodom. Ovakav spoj naučne metodologije i umjetničkog izraza otvara mogućnost za dublje promišljanje ekoloških, materijalnih i filozofskih aspekata arhitekture. Ovaj projekat nas uvodi u prostor u kome se brišu konvencionalne granice između nauke i umjetnosti – gdje nauka počinje da mašta, a umjetnost se oslanja na činjenice“.
Organizator izložbe je Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine – Direktorat glavnog državnog arhitekte, uz podršku Vlade Crne Gore.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
