Ministra finansija i bivšeg gradonačelnika Beograda Sinišu Malog školovanje dece u prestižnoj privatnoj školi u Beogradu koštalo je preko 235.000 evra – više nego duplo od onoga što je od svoje plate mogao da zaradi
Troškovi škole dece ministra finansija su plaćeni novcem sumnjivog porekla koji se slio iz nekoliko misterioznih ofšor kompanija, otkrivaju novinari KRIK-a i OCCRP-ja.
Prateći trag novca, novinari otkrivaju da se iza jedne od tih ofšor firmi krije lično Mali, iza druge je domaći privrednik nepoznat široj javnosti, dok je treća blisko povezana sa međunarodnom grupom „Comita” sa sedištem u Moskvi. U Srbiji, „Comita” sarađuje sa firmama Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, vlasnika „Milenijum tima”, bliskih vladajućem SNS-u.
„Naša deca idu u privatnu školu i troškove za sve troje dece – 60.000 evra na godišnjem nivou, snose moji prijatelji. Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam upoznao u inostranstvu, koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je 2016. godine tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali na sudu.
Mali, koji se nedavno pre toga razveo, izjavio je ovo u jednom od postupaka koji je vodio protiv svoje bivše supruge, podseća KRIK. Njegova mesečna plata u to vreme bila je oko 1.000 evra i nikako nije mogao da priušti ovu skupu privatnu školu. Advokat njegove bivše supruge pokušao je tada da ga pita koji su to prijatelji koji plaćaju školu gradonačelnikove dece, ali je sudija zabranila ovo pitanje. Odgovor je ostao misterija, do danas.
KRIK i novinarska mreža OCCRP sada otkrivaju detalje o tome kako je Siniša Mali finansirao skupoceno školovanje svoje troje dece u International School of Belgrade (Internacionalna škola u Beogradu). Školarine su se razlikovale od godine do godine, predškolsko i prvi razredi su jeftiniji od viših, a gradonačelnikova deca su u školu pošla različitih godina – tako je sedam godina njihovog školovanja, prema računici KRIK-a, koštalo oko 235.000 evra.
Koliko je to skupo
Godišnja školarina za samo jednog učenika košta gotovo duplo više od godišnje plate gradonačelnika Beograda. Ali to nije sprečilo Sinišu Malog – sadašnjeg ministra finansija Srbije i bliskog saveznika predsednika Aleksandra Vučića – da obezbedi da njegova deca pohađaju ovu elitnu privatnu školu.
Da bi to postigao, Mali je, kako navodi KRIK, morao svoj kućni budžet da dopuni sumnjivim i netransparentnim prilivima novca koji su stigli sa različitih ozloglašenih ofšor lokacija. Novac za školarine njegove dece uplatile su tri misteriozne kompanije koje su registrovane po državama u kojima je lako sakriti njihovo vlasništvo.
Ipak, dokumenta do kojih su došli novinari KRIK-a i OCCRP-a – iz Agencije za sprečavanje korupcije, ali i iz ofšor lokacija – donose detalje o tome kako je ova operacija izvedena.
Iza jedne od tih kompanija, kako otkriva KRIK, krije se lično Mali – a ne njegovi „prijatelji” kako je rekao na sudu. Ova kompanija, „Alessio Investment” sa Britanskih Devičanskih Ostrva, uplatila je školi više od 130.000 evra. Ta firma je, inače, povezana sa koruptivnim poslom od pre dve decenije – preko nje je porodica Mali nelegalno prisvojila 10 hektara državne zemlje nadomak Vršca, o čemu je KRIK ranije pisao.
Oko 50.000 evra za finansiranje školovanja dece Malog stiglo je od ofšor firme „Avant Trade Technical Limited” sa Kipra, usko povezane sa međunarodnom grupacijom „Comita” sa sedištem u Moskvi. Ova grupacija se na evropskom nivou bavi izgradnjom gasovoda, a u Srbiji su poslovali sa sestrom firmom srpskog građevinskog giganta „Milenijum tima” – kompanije već poznate po vezama sa Malim.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
