Globalna anketa: Kako vam je na poslu?

Svake godine, američka agencija Galup postavlja pitanje zaposlenima širom sveta o njihovoj životnoj situaciji. Galupova procena kvaliteta života zasniva se na tome kako se ljudi osećaju u vezi sa svojim životom u celini, uključujući i sve van posla. Međutim, budući da zaposleni većinu svog vremena provode na radnom mestu, nije iznenađujuće što posao ima značajan uticaj na to kako procenjuju svoj život, piše Dojče vele (DW).

Ispitanici su odgovarali na pitanja o tome koliko su zadovljni, koliko su angažovani na poslu, da li su pod stresom, tužni usamljeni… Evo nekoliko najvažnih rezultata.

Gde ste sad i gde se vidite za pet godina?

Jedno od pitanja glasi: „Zamislite merdevine sa prečkama označenim brojevima od nule na dnu do deset na vrhu. Pretpostavite da gornja prečka predstavlja najbolji mogući život za vas, a donja najgori. Na kojoj prečki se trenutno nalazite? I gde se vidite za oko 5 godina?“

Galup je odgovore ispitanika klasifikovao u tri kategorije:

Oni koji napreduju, koji svoju trenutnu životnu situaciju ocenjuju sa „7″ ili više, a buduću sa „8″ ili više.

Oni koji pate, koji sadašnju i buduću životnu situaciju ocenjuju sa „4″ ili niže

A svi ostali, koji čine sredinu, su oni koji se bore – da ne padnu niže ili da se popnu više.

Kvalitet života počeo ponovo globalno da opada

Na Galupovoj tabeli je uočljivo da je 16 godina unazad, kvalitet života varirao: Najbolji rezultati zabeleženi su 2022. sa vrednošću od 35%. Podaci iz istraživanja za 2024. pokazuju da je ta vrednost ponovo globalno opala na 33% zadovoljnih.

Koji zaposleni osećaju najveći pad kvaliteta života? Menadžeri – pogotovu menadžerke i ukupno gledno menadžeri stariji od 35 godina. Istovremeno, procene kvaliteta života kod zaposlenih bez rukovodeće funkcije blago su se poboljšale, iako su i dalje znatno niže od menadžera.

Zadovoljniji oni koji rade hibridno, žene i menadžeri

Zaposleni koji rade hibridno najčešće se osećaju da napreduju sa 42%. Slede oni koji rade isključivo na daljinu, sa 36%, dok je najmanji udeo onih koji imaju osećaj da napreduju među zaposlenima čiji posao ne može da se obavlja na daljinu – svega 30%.

Žene češće ocenjuju svoj život kao uspešan – 38% njih, dok je taj udeo kod muškaraca 30%. Menadžeri češće imaju pozitivnu procenu života – 37% njih, dok je među radnicima bez rukovodeće uloge taj udeo 31%. Kada je reč o starosti, malo su zadovljniji stariji od 35 godina.

Evropa nije najbolje – ali je dobro mesto za život

Prema Galupovom rangiranju udela zaposlenih koji smatraju da „napreduju“ u životu 10 regiona u svetu najbolji rezultati zabeleženi su regionu Australija i Novi Zeland, gde 56% stanovništva spada u ovu kategoriju. Slede Latinska Amerika i Karibi sa 54%, dok SAD i Kanada beleže 52% zadovoljnih.

Na dnu liste regiona su Bliski istok, Severna Afrika sa 25% i Podsaharska Afrika sa 18%, i najniže rangirana Južna Azija sa svega 15% onih koji pozitvno ocenjuju svoj život i napredak.

Evropa je sa udelom 47% onih kojima je dobro i koji napreduju u životu na četvrtom mestu.

Osim toga – u svetu je 9 odsto onih koji su na dnu i pate, dok je u Evropi to 5 odsto zaposlenih. I na kraju, u grupi onih koji se bore je globalno 58 zaposlenih – a u Evropi 48 odsto.

Kako stoje stvari u Evropi i zemljama Zapadnog Balkana

Prema rezultatima Galupovog istraživanja, u Evropi su najzadovoljniji kvalitetom života stanovnici Finske (81%). Na drugom i trećem mestu su Island i Danska, sa istim procentom zadovoljnih (77%).

Kada je reč o najvećem poboljšanju u percepciji kvaliteta života, ističu se zemlje koje su prošle godine zabeležile porast od 6 procentnih poena:

• Srbija, koja ima 55% zadovoljnih zaposlenih, i nalazi se na 10. mestu u Evropi.
• Kosovo sa 50% (14. mesto),
• Italija (16. mesto) sa 47%
• Bosna i Hercegovina, koja uz identičan skok dostiže 41% (25. mesto).

Sa druge strane – daleko najveći pad zadovoljstva beleži Švajcarska (22. mesto) – gde je procenat onih koji „napreduju“ opao za čak 9 procentnih poena, na sadašnjih 45%. Tu u sredini tabele su i Nemačka na 21 mestu (45%) i Austrija na 20 mestu (46%).

Crna Gora se nalazi pri dnu, na 32. mestu, sa 35% zadovoljnih.

Na poslednjem mestu u Evropi je Severni Kipar, gde je samo 20% ispitanika izjavilo da su zadovoljni. Iznad njega su Severna Makedonija sa 27% i Hrvatska sa 28%, koja je ujedno zabeležila pad od 3 procentna poena u odnosu na prošlu godinu i nalazi se na na 36. mestu.

Koliko su ljudi angažovani na poslu?

Galup redovno meri i angažovanost zaposlenih na radnom mestu i konstatuje da je ona opala u celom svetu, što je svetsku ekonomiju koštalo 438 milijardi američkih dolara izgubljene produktivnosti. Galup je odnos zaposlenh prema poslu podelio u tri kategorije:

Angažovani zaposleni koji napreduju na poslu. Veoma su uključeni i puni entuzijazma u vezi sa svojim poslom. Psihološki su „vlasnici“ onoga što rade, podstiču inovacije i pokreću organizaciju napred. Takvih je na globalnom nivou 21 odsto, odnosno petina zaposlenih.

Neangažovani zaposleni. Psihološki su odvojeni od svog posla i firme. Pošto njihove potrebe u pogledu angažovanosti nisu u potpunosti zadovoljene, ulažu vreme, ali ne i energiju ili strast u svoj posao. Njih je najviše – 62 odsto.

Aktivno neangažovani zaposleni. Nisu samo nezadovoljni poslom, već su i ogorčeni što njihove potrebe nisu ispunjene i svoje nezadovoljstvo otvoreno ispoljavaju. Svakog dana ovi radnici potencijalno podrivaju ono što njihovi angažovani kolege postižu. Ni njihov broj na globalnom nivou nije mali – 17 osto.

Dve trećine zaposlenih u Evropi otaljava posao

Kada se pogleda kako to izgleda po 10 regiona u svetu onda se vidi da su najgažovaniji zaposleni u u državama Severne i Latinske Amerike (31 odsto) dok je – na poslednjom mestu Evropa sa samo 13 odsto.

Kada se analizira angažovanost prema načinu rada, postaje jasno da su najangažovaniji radnici rade isključivo na daljinu – 31%, zatim oni koji mogu da rade hibridno (23 odsto) a najmanje angažovani su zaposleni bez mogućnosti rada na daljinu: njih 19%.

U Evropi ogromna većina zaposlenih (73 odsto) po Galupu spada u neangažovane radnike, odnosno one koji otaljavaju svoj posao.

Među 38 zemalja Evrope na prvom mestu po angažovanosti na posleu je Rumunija (35 odsto). U prvoj polovini su BiH i Srbija sa 17 odsto, Crna Gora je na 20 mestu, Nemačka na 27 mestu (12 odsto). a Hrvatska na poslednjem 38. mestu sa samo 7 odsto angažovanih zaposlenih.

Ko je kriv za slabu angažovanost na poslu?

Šta je izazvalo pad angažovanosti zaposlenih? Menadžeri. Angažovanost menadžera pala je globalno sa 30% na 27%. Kod zaposlenih koji nisu na rukovodećim pozicijama ostala je na istom niskom nivou 18%.

Dve grupe menadžera su posebno negativno izdvajaju: angažovanost mlađih menadžera (ispod 35 godina) pala je za pet procentnih poena, dok je kod žena na rukovodećim pozicijama pala za sedam poena.

Zašto je angažovanost menadžera važna? Kada su zaposleni angažovani, produktivniji su na poslu. Manje izostaju i postižu više. A šta najviše podstiče angažovanost radnih timova? Njihova menadžerka ili menadžer: njihov uticaj Galup procenjuje na 70 odsto.

Ta veza je toliko snažna da se vidi i na nivou država: zemlje sa manje angažovanim menadžerima češće imaju i manje angažovane obične zaposlene. Ako angažovanost menadžera nastavi da opada, to neće stati samo na menadžerima, niti samo na angažovanosti.

U pitanju je produktivnost radne snage širom sveta, upozorava Galup. Takođe navodi da ima firmi u različitim industrijama i kulturama — od proizvodnje farmaceutskih proizvoda u Evropi do luksuznih hotela na Tajlandu – gde je angažovanost zaposlenih oko 70 odsto. To su firme u kojima menadžement uspeva da poveća angažovanosti zaposlenih, prateći prakse upravljanja zasnovane na nauci.

Izvor: Dojče vele (DW)