Svet je u četvrtak prodrmala vest da je američki predsednik Donald Tramp uveo nove carine na uvoz robe u SAD. To je pogodilo i pingvine na ostrvima Herd i Mekdonald
Među teritorijama za koje su uvedene nove carine, našla se i grupa neplodnih, nenaseljenih vulkanskih ostrva u blizini Antarktika.
Ostrva Herd i Mekdonald, koja čine spoljnu teritoriju Australije, su među najudaljenijim mestima na zemlji, do kojih se može doći samo dvonedeljnim putovanjem brodom iz Perta na zapadnoj obali Australije. Ostrva su udaljena oko 4.100 kilometara jugpozapadno od Perta i 1.630 kilometara severno od Antarktika, a na Herdu se nalazi vulkan prekriven ledom.
Potpuno su nenaseljeni, a ljudska noga je na njih poslednji put kročila pre skoro 10 godina. Ostrva su jedno od najzabačenijih mesta na Zemlji i bez stalnih stanovnika, ali su dom velikog broja pingvina, foka i morskih ptica.
Ipak, ostrva Herd i Mekdonald nalaze se na listi „zemalja“ kojima će biti uvedena povećana carina koje je objavila Bela kuća.
Prema podacima Svetske banke, Evropska unija već primenjuje carine prema ovim ostrvima.
Australijski premijer Entoni Albanez izjavio je tim povodom da „nigde na zemlji više nije bezbedno.“
Nenaseljena ostrva na Trampovoj listi carina
Ostrvo Herd i Mekdonald ostrva su među nekoliko „spoljnih teritorija“ Australije koje su posebno navedene na tarifnoj listi za Australiju, za koju će biti uvedena carina na robu od 10 odsto.
Spoljne teritorije su deo Australije i nisu samoupravne, ali imaju jedinstven odnos sa saveznom vladom. Takve teritorije na listi Bele kuće su i Kokosova (Kilingova) ostrva (grupa od 27 malih koralnih ostrva u istočnom delu Indijskog okeana, sa populacijom od 600 ljudi, ova teritorija šalje 32 odsto svog izvoza u SAD), Božićno ostrvo i ostrvo Norfolk.
Ostrvu Norfolk, koje ima 2.188 stanovnika i koje se nalazi 1.600 kilometara severoistočno od Sidneja, uvedena je tarifa od 29 odsto – 19 procentnih poena više od ostatka Australije.
Ostrvo Norfolk je 2023. godine izvezlo robu u SAD u vrednosti od 655.000 dolara, a njegov glavni izvoz bila je kožna obuća u vrednosti od 413.000 dolara, prema podacima Opservatorije ekonomske složenosti (OEC).
Ali Džordž Plant, administrator ostrva Norfolk, osporio je te podatke. On je za „Gardijan“ rekao da: „Nema poznatog izvoza sa ostrva Norfolk u Sjedinjene Države i nema carina ili poznatih necarinskih trgovinskih barijera za robu koja dolazi na ostrvo Norfolk.“
Podaci o izvozu sa ostrva Herd i Mekdonaldovih ostrva su još više zbunjujući. Teritorija ima ribnjak, ali nema zgrada ili ljudskih naseobina. Ekonomska aktivnost tamo je u suštini okončana 1877. godine, kada je prekinuta trgovina uljem foka i kada je populacija tuljana napustila udaljena ostrva, koja se nalaze na putu od Madagaskara do Antarktika.
Uprkos tome, prema podacima Svetske banke o izvozu, SAD su 2022. uvezle 1,4 miliona dolara proizvoda sa ostrva Herd i Mekdonald, od čega je skoro sve bio uvoz „mašina i električne energije”. Nikome nije bilo jasno koja je to roba. U prethodnih pet godina, uvoz sa ostrva Herd i Mekdonaldovih ostrva kretao se od 15.000 USD do 325.000 USD godišnje.
Zašto ovaj potez nije apsurdan
Iako ovaj potez na prvi pogled deluje apsurdno, uvođenje carina na nenastanjenu teritoriju nije nužno besmisleno s pravnog, političkog ili ekonomskog stajališta.
Carine se često uvode automatizmom na osnovu klasifikacije zemlje ili carinske regije, bez obzira da li ona fizički ima stanovništvo ili aktivnu trgovinsku razmenu. Ako SAD uvodi univerzalne carine prema svim stranim teritorijima, onda se izbegava izuzimanje manjih entiteta, piše Index.hr .
Iako teritorija nema stanovnike, njime upravlja Australija, a sama teritorija ima ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ).
Dodatno, regije bez carinskih barijera mogu u budućnosti postati uporište za ofšor proizvodnju. Neka firma može registrovati skladište i „tehnički” od tamo izvoziti robu kako bi izbegla carine iz Australije ili Azije.
Herdovo ostrvo otkrio je 1853. godine Dž.Dž. Herd, dok je iste godine V. Mekdonald otkrio tri ostrva i arhipelag. Ujedinjeno Kraljevstvo je 1908. godine prisvojilo ostrva, a 26. decembra 1947. vlast je preneta na Australiju.
Na Herdovom ostrvu je u kraćem periodu radila naučno-istraživačka stanica 1970. godine, što je bio prvi put da je ljudska ekspedicija kročila na ova ostrva nakon 1880. godine kada su na njemu boravili američki lovci na foke.
Spradanje na društvenim mrežama
Odluka Donalda Trampa da uvede mere ovim teritorijama izazvala je zanimljivu polemiku na društvenim mrežama.
Tariffs memes are the hottest thing right now, so post your favorites👇🏻 pic.twitter.com/WQphddVZPo
— Pekka Kallioniemi (@P_Kallioniemi) April 3, 2025
Should Penguins impose reciprocal tariffs on the USA? pic.twitter.com/cc7KZMIhvM
— Pudgy Penguins (@pudgypenguins) April 3, 2025
Pingvini se spremaju za vojni udar u znak odmazde za tarife, navodi jedan korisnik mreže Iks (X).
The Penguins getting ready for a military strike in retaliation for the tariffs: https://t.co/zdVjGTw5jh pic.twitter.com/dLzV6HmLCd
— Prison Mitch (@MidnightMitch) April 2, 2025
Pay me my tariffs mf’ers pic.twitter.com/1Jh3JtBtKa
— Not Jerome Powell (@alifarhat79) April 3, 2025
Izvor: Gardijan/RTS/Index
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
