Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izjavio je u petak (28. mart) da se nada odlaganju američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, „i do tri meseca“.
„Može se desiti da dobijemo produženje i do tri meseca“, rekao je Bajatović za RTS, prenosi Beta.
Bajatović je podsetio da će nove informacije o sankcijama NIS-u biti poznate u subotu ujutru u 6 sati.
„Danas će biti poslednji razgovor advokata NIS-a i Vlade Srbije“, kazao je Bajatović, piše Nova ekonomija.
Izbegavanje sankcija promenom vlasničke strukture
Bajatović je objasnio da su sankcije trenutno jedan od najvećih izazova za naftnu industriju, ali da se sve radi kako bi se došlo do povoljnog rešenja. Kako je rekao, već je došlo do jednog odlaganja sankcija, a podsetio je i da su promenjeni i vlasnički odnosi NIS-a. Odnosno, smanjen je udeo Gasproma u ovoj kompaniji.
„Prethodno smo dobili odlaganje, ali političke sankcije mogu biti nepredvidive. Pravno gledano, ova promena vlasničkih struktura NIS-a trebalo bi da bude dovoljno da izbegnemo sankcije“, naveo je Bajatović.
Podsetio je da je Gasprom sada vlasnik samo 11 odsto NIS-a, dok Srbija ima oko 30 odsto, što bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude dovoljno u skladu sa propisima koji se odnose na sankcije.
Ukoliko se sankcije ne odlože, Bajatović je istakao da će u Srbiji biti dovoljno nafte i goriva.
NIS je, kako je istakao, dobro snabdeven, ali problem može nastati ako se rafinerije ne održavaju na maksimalnom kapacitetu, jer bi se u tom slučaju zalihe brže istrošile.
„Mi imamo dovoljno zaliha za oko 200 dana u skladu sa rezervama koje su na raspolaganju“, rekao je Bajatović.
On smatra da će, ako sankcije budu uvedene, situacija biti ozbiljna, ali ne i katastrofalna, jer će država kontrolisati cenu goriva i izbegavati inflaciju koja bi mogla dodatno pogoršati ekonomsku situaciju u Srbiji.
Bajatović je naveo da će u tom slučaju Srbija koristiti devizne rezerve Narodne banke Srbije kako bi nastavila uvoz naftnih derivata.
Da li je smanjenje ruskog udela dovoljno?
Međutim, upitno je da li je promena u vlasničkoj strukturi dovoljna da se izbegnu američke sankcije.
Kako je već pisalo „Vreme“, vlasnička struktura NIS-a promenjena je 26. februara, dan pre nego što je sankcije prvobitno trebalo da stupe na snagu.
Tada je ruski Gasprom Njeft svoj udeo u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto. Istovremeno je Gasprom svoj udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto. Preostali vlasnici NIS-a su država Srbija sa udelom od 29,87 odsto, a preostale akcije poseduju građani, sadašnji i bivši radnici i drugi manjinski akcionari, preneo je portal Danas.
Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić rekao je tada za agenciju Beta da je teško proceniti zašto je baš tog dana urađeno novo „prepakivanje“ vlasništva u NIS-u, kao i da li će to imati efekata na američke sankcije
„Pitanje je da li će ova kozmetička promena zadovoljiti američku administraciju, nominalno zadovoljava uslove sankcija. Ostaje drugi deo, a to je da je državnim zvaničnicima Srbije rečeno da je cilj da se Rusi isteraju iz NIS-a“, rekao je Gujaničić. Dodao je da ne zna da li će ovo „prebacivanje iz levog u desni džep imati efekta“.
Vučić: Amerikanci nisu promenili stav
Sjedinjene Američke Države zahtevaju od Srbije da u potpunosti preuzme vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije, odnosno – da se ruski udeo u NIS-u smanji na nulu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Fajnenšal tajms rekao da, posle razgovora, nije video nikakvu promenu u stavu Amerikanaca, prenela je Radio-televizija Srbije 27. marta.
„Ako sankcije stupe na snagu, moraćemo da vidimo reakciju ruske strane što je pre moguće, a onda ćemo morati i da reagujemo”, istakao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, ruski stav je da žele da zadrže udeo u NIS-u „po svaku cenu”.
Izvor: Beta/Nova ekonomija/Vreme
