Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da ubacivanjem dodatka 2.0 “modernizuje” narativ, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi, tj. grupi, a ne o ćacima
Verzionisanje kome su pribegli kreatori inicijative „Studenti 2.0” je na prvi pogled zvučalo nesvakidašnje i kao neočekivani iskorak u pokušaju nečeg ambicioznijeg. Za trenutak smo koleginica i ja razmatrale da li je neko na tragu koncepta „Kultura 2.0” (koja spaja i promišlja odnos nacionalne i organizacione kulture u organizacijama i grupama) želeo da kroz jednu vrstu iteracije razvije priču. Priznajem, naivno sam se čak obradovala da ćemo imati temu za analizu, jer naslov je navodio na to.
No, na drugi pogled (ispod naslova) bilo je jasno da nema šireg koncepta ni skrivenih poruka. Cilj je bio vrlo jednostavan: dati drugi naziv „ćacima”.
Termin koji je ekspresno ušao na Wikipediu, postao je popularan kada je na kapiji čuvene novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, koja je bila u blokadi, ispisan grafit „Ćaci u školu”. Pojava slova Ć umesto Đ, ubrzo je postala opšte mesto za sprdnju i ismevanje manje pismenih đaka.
Iako „verzionisanje” nije potpuno razvijen koncept u društveno-humanističkim kontekstima, očigledno je nečija ideja bila da “modernizuje” narativ, ubacivanjem dodatka 2.0, koji eksternoj publici intuitivno sugeriše da se radi o nekoj ažuriranijoj i apdejtovanijoj praksi tj. grupi.
Interno, ovim nazivom, ideja je bila da se “ohrabre” pripadnici te druge grupe koja je predmet podsmeha, jer pretpostavka je da i ako neko želi da se deklariše kao da je protiv blokada fakulteta, ne želi da se poistovećuje sa grupom koja je manjinska i čiji imidž nije pozitivan. Stoga, nazvani su „Studenti 2.0”.
Politički marketing
Kao što dobro znaju politički marketinški stručnjaci, tj. propagandisti, nije važno kako nešto jeste, već kako se prikaže. A za jednu veliku ciljnu grupu, važno je bilo pokazati da su to neki studenti koji žele da uče, a ne ucenjeni, zavedeni, plaćeni ljudi, ili studenti sa političkim ambicijama.
Kao što ovaj slučaj ukazuje, u kriznim situacijama, kada je nemoguće kontrolisati narativ, marketinška taktika je brza reakcija koja ima za cilj skretanje pažnje u ovom slučaju novim nazivom, tj. novom pričom i imidžom. Od loših đaka, ka dobrim i vrednim đacima, koji samo žele na svoje fakultete da polažu ispite. Dok autentični studenti smatraju da su mnoge prethodne godine izgubljene zbog života u sistemu koji nije pravedan, studenti 2.0 nikako ne žele da izgube ili ponove godinu.
Ono sa čime nisu računali marketinški stručnjaci je da je narativ sa ćacima već toliko zaživeo da preti da postane reč godine, i time ugrozi popularnost plenuma, i zborova. Sem toga što je autentičan, i organski nastao od njih samih, termin “ćaci” precizno opisuje fenomen koji prihvatamo kao neminovnost: da je grupa većinski loših đaka, zbog članstva u stranci, tu gde jeste, dok je meritokratija davno zaboravljen društveni koncept.
U kreativnim oblastima poput umetnosti, muzike ili književnosti, verzionisanje se koristi za praćenje promena i iteracija u kreativnom procesu. To može uključivati čuvanje više nacrta ili verzija dela kako bi se odrazio napredak i rast tokom vremena. Stoga, da su studenti 2.0 autentična iteracija izvornih studenata, imali bi pravo da ponesu naziv studenti 2.0.
Ovako, ipak su samo ćaci.
Ostaje nada, da će u budućnosti biti raznih verzija studentskih grupa i pokreta, i da te verzije neće nužno biti reakcija na društvene ili političke krize, već snaga koja je kontrolni mehanizam društva. Do tada, ostaju nam autentični studenti, koji su podsetili celo društvo da je cool biti student.
Autorka je docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
