Zbog mnogobrojnih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa najgorom železničkom nesrećom u istoriji Grčke u kojoj je 28. februara 2023. godine poginulo 57 građana, u toj zemlji održava se generalni štrajk kome su se priključili čak i kontrolori letenja. Otkazani letovi iz Beograda za grčke gradove i obratno. Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup podrške
Grčka policija ispalila je suzavac na demonstrante koji su bacali molotovljeve koktele na protestu povodom druge godišnjice železničke nesreće u Tempi u kojoj je poginulo 57 osoba.
Desetine hiljada ljudi okupilo se u centru Atine kako bi zahtevali pravdu, prenela je Prototema.
Demonstranti su nosili crne balone i transparente uz slogane poput: „Vi brojite profite. Mi brojimo živote“.
Protesti se održavaju u desetinama gradova širom Grčke.
Zbog generalnog štrajka došlo je do kolapsa u saobraćaju, dok su međunarodni i lokalni letovi otkazani zbog štrajka kontrolora letenja.
Grčki kontrolori letenja se pridružuju generalnom štrajku širom zemlje kojim se zahteva pravda za žrtve najgore železničke katastrofe u zemlji pre dve godine, kada je u sudaru putničkog i teretnog voza poginulo 57 ljudi, od kojih su mnogi bili studenti.
U štrajku na koji su pozvali sindikati radnike javnog i privatnog sektora biće stopirani svi komercijalne putnički letovi koji idu ka i sa grčkih aerodroma, a sindikat kontrolora letenja rekao je da će tokom 24-časovne obustave rada osoblje obavljati samo određene vrste letova, uključujući medicinske i službe traganja i spasavanja, humanitarnu pomoć i vojne letove i hitne slučajeve.
Prodavnice i preduzeća širom zemlje takođe će ostati zatvoreni nekoliko sati. Noćni klubovi neće otvoriti svoja vrata. Planirane su demonstracije u skoro svakom gradu, mestu i selu širom zemlje. Ljudi koriste društvene mreže kako bi pozvali svoje sugrađane da se pridruže protestima.
U prošlosti su sudovi često proglašavali nezakonitim učešće kontrolora letenja u generalnim štrajkovima.
Bez letova u i iz Grčke
Zbog štrajka otkazani su letovi iz Beograda za Atinu JU532, iz Atine za Beograd JU533, kao i letove iz Beograda za Solun JU542 i iz Soluna za Beograd JU543.
Studenti u blokadi najavili su povodom druge godišnjice tragedije i generalnog štrajka u Grčkoj da će se u petak (28. februara) u 11 sati okupiti ispred zgrade Ambasade Grčke u Beogradu, kako bi u 11.45 odali poštu nastradalima i pokazali solidarsnost sa narodom Grčke.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nesreća pokazala nedostatke sistema
Ovaj štrajk je tempiran tako da se podudari sa drugom godišnjicom železničke katastrofe u kojoj je 57 ljudi poginulo u Tempeu, u blizini grada Larise, na severu Grčke, u direktnom sudaru teretnog i putničkog voza. Nesreća je otkrila nedostatke u bezbednosnoj opremi u grčkom železničkom sistemu i dovela do ostavke ministra saobraćaja.
Međutim, zvanično postupanje u vezi sa katastrofom je kritikovano, uz gnev javnosti zbog odlaganja istrage i navoda o zataškavanju koje vlada odlučno poriče. Neki su tvrdili da je teretni voz prevozio opasne hemikalije koje su se zapalile, što je izazvalo intenzivan požar koji je ubio mnoge žrtve.
Masovni protesti održani su prošlog meseca nakon poziva rođaka žrtava, od kojih su mnogi bili studenti koji su se vraćali na nastavu nakon državnog praznika.
Mnoga pitanja bez odgovora
Nešto pre ponoći 28. februara 2023. godine, Intersiti 62 iz Atine za Solun se direktno sudario sa teretnim vozom.
U nesreći je poginulo 57 ljudi, uključujući mnoge studente koji su često putovali ovom rutom, a mnogo više ljudi je povređeno.
Tragedija je izazvala šok u grčkom društvu, a dve godine kasnije, porodice žrtava i grčka javnost još čekaju odgovore.
Javnost traži odgovore na pitanja kako je došlo do sudara, šta je izazvalo ogromnu eksploziju, da li je teretni voz prevozio ilegalni, opasni teret i ko je kriv za nesreću. Pored toga javnost poziva na pravdu, a ankete pokazuju da između 70 i 80 odsto Grka veruje da je vlada umešana u zataškavanje, odnosno da signalizacija nije dobro radila još od 2019. godine ali da nije popravljena, da se kasnilo sa ulaganjem u bezbednosnu tehnologiju koju je finansirala Evropska unije i da je za šefa stanice u Larisi angažovan nekvalifikovani 60-godišnji pristalice vladajuće partije .
Vlada je kategorički odbacila sve navode o zataškavanju, ali javnost ne prihvata stav vlade jer postoji velika verovatnoća da katastrofa nikada neće biti potpuno razjašnjena. Odmah nakon nesreće vlasti nisu preduzele neophodne korake da obezbede snimke sigurnosnih kamera ili da izvrše neophodne obdukcije.
Pored toga, oko 300 kubnih metara zemlje uklonjeno je odmah nakon sudara i površina zasuta šljunkom. To znači da više nije moguće utvrditi da li je teretni voz prevozio ilegalni, zapaljivi materijal koji je izazvao eksploziju.
Jedan od odgovornih političara u to vreme, ministar saobraćaja Kostas Ahileos Karamanlis iz grčke konzervativne političke dinastije Karamanlis, podneo je ostavku dan posle nesreće.
Dva meseca kasnije, međutim, dozvoljeno mu je da se kandiduje na parlamentarnim izborima. Konzervativna vladajuća partija Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u junu 2023. godine, a Karamanlisa su u parlamentu njegove kolege dočekali kolege ovacijama, pa se čini da je za vladu nesreća prošlost.
Broj žrtava ruskog napada na Kijevsku oblast nastavlja da raste, dok spasilačke ekipe i dalje pretražuju područje pogođeno snažnim eksplozijama. Najmanje 37 ljudi je stradalo, a među 42 povređene osobe su i četvoro dece
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
