Zbog mnogobrojnih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa najgorom železničkom nesrećom u istoriji Grčke u kojoj je 28. februara 2023. godine poginulo 57 građana, u toj zemlji održava se generalni štrajk kome su se priključili čak i kontrolori letenja. Otkazani letovi iz Beograda za grčke gradove i obratno. Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup podrške
Grčka policija ispalila je suzavac na demonstrante koji su bacali molotovljeve koktele na protestu povodom druge godišnjice železničke nesreće u Tempi u kojoj je poginulo 57 osoba.
Desetine hiljada ljudi okupilo se u centru Atine kako bi zahtevali pravdu, prenela je Prototema.
Demonstranti su nosili crne balone i transparente uz slogane poput: „Vi brojite profite. Mi brojimo živote“.
Protesti se održavaju u desetinama gradova širom Grčke.
Zbog generalnog štrajka došlo je do kolapsa u saobraćaju, dok su međunarodni i lokalni letovi otkazani zbog štrajka kontrolora letenja.
Grčki kontrolori letenja se pridružuju generalnom štrajku širom zemlje kojim se zahteva pravda za žrtve najgore železničke katastrofe u zemlji pre dve godine, kada je u sudaru putničkog i teretnog voza poginulo 57 ljudi, od kojih su mnogi bili studenti.
U štrajku na koji su pozvali sindikati radnike javnog i privatnog sektora biće stopirani svi komercijalne putnički letovi koji idu ka i sa grčkih aerodroma, a sindikat kontrolora letenja rekao je da će tokom 24-časovne obustave rada osoblje obavljati samo određene vrste letova, uključujući medicinske i službe traganja i spasavanja, humanitarnu pomoć i vojne letove i hitne slučajeve.
Prodavnice i preduzeća širom zemlje takođe će ostati zatvoreni nekoliko sati. Noćni klubovi neće otvoriti svoja vrata. Planirane su demonstracije u skoro svakom gradu, mestu i selu širom zemlje. Ljudi koriste društvene mreže kako bi pozvali svoje sugrađane da se pridruže protestima.
U prošlosti su sudovi često proglašavali nezakonitim učešće kontrolora letenja u generalnim štrajkovima.
Bez letova u i iz Grčke
Zbog štrajka otkazani su letovi iz Beograda za Atinu JU532, iz Atine za Beograd JU533, kao i letove iz Beograda za Solun JU542 i iz Soluna za Beograd JU543.
Studenti u blokadi najavili su povodom druge godišnjice tragedije i generalnog štrajka u Grčkoj da će se u petak (28. februara) u 11 sati okupiti ispred zgrade Ambasade Grčke u Beogradu, kako bi u 11.45 odali poštu nastradalima i pokazali solidarsnost sa narodom Grčke.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nesreća pokazala nedostatke sistema
Ovaj štrajk je tempiran tako da se podudari sa drugom godišnjicom železničke katastrofe u kojoj je 57 ljudi poginulo u Tempeu, u blizini grada Larise, na severu Grčke, u direktnom sudaru teretnog i putničkog voza. Nesreća je otkrila nedostatke u bezbednosnoj opremi u grčkom železničkom sistemu i dovela do ostavke ministra saobraćaja.
Međutim, zvanično postupanje u vezi sa katastrofom je kritikovano, uz gnev javnosti zbog odlaganja istrage i navoda o zataškavanju koje vlada odlučno poriče. Neki su tvrdili da je teretni voz prevozio opasne hemikalije koje su se zapalile, što je izazvalo intenzivan požar koji je ubio mnoge žrtve.
Masovni protesti održani su prošlog meseca nakon poziva rođaka žrtava, od kojih su mnogi bili studenti koji su se vraćali na nastavu nakon državnog praznika.
Mnoga pitanja bez odgovora
Nešto pre ponoći 28. februara 2023. godine, Intersiti 62 iz Atine za Solun se direktno sudario sa teretnim vozom.
U nesreći je poginulo 57 ljudi, uključujući mnoge studente koji su često putovali ovom rutom, a mnogo više ljudi je povređeno.
Tragedija je izazvala šok u grčkom društvu, a dve godine kasnije, porodice žrtava i grčka javnost još čekaju odgovore.
Javnost traži odgovore na pitanja kako je došlo do sudara, šta je izazvalo ogromnu eksploziju, da li je teretni voz prevozio ilegalni, opasni teret i ko je kriv za nesreću. Pored toga javnost poziva na pravdu, a ankete pokazuju da između 70 i 80 odsto Grka veruje da je vlada umešana u zataškavanje, odnosno da signalizacija nije dobro radila još od 2019. godine ali da nije popravljena, da se kasnilo sa ulaganjem u bezbednosnu tehnologiju koju je finansirala Evropska unije i da je za šefa stanice u Larisi angažovan nekvalifikovani 60-godišnji pristalice vladajuće partije .
Vlada je kategorički odbacila sve navode o zataškavanju, ali javnost ne prihvata stav vlade jer postoji velika verovatnoća da katastrofa nikada neće biti potpuno razjašnjena. Odmah nakon nesreće vlasti nisu preduzele neophodne korake da obezbede snimke sigurnosnih kamera ili da izvrše neophodne obdukcije.
Pored toga, oko 300 kubnih metara zemlje uklonjeno je odmah nakon sudara i površina zasuta šljunkom. To znači da više nije moguće utvrditi da li je teretni voz prevozio ilegalni, zapaljivi materijal koji je izazvao eksploziju.
Jedan od odgovornih političara u to vreme, ministar saobraćaja Kostas Ahileos Karamanlis iz grčke konzervativne političke dinastije Karamanlis, podneo je ostavku dan posle nesreće.
Dva meseca kasnije, međutim, dozvoljeno mu je da se kandiduje na parlamentarnim izborima. Konzervativna vladajuća partija Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u junu 2023. godine, a Karamanlisa su u parlamentu njegove kolege dočekali kolege ovacijama, pa se čini da je za vladu nesreća prošlost.
Iako Donald Tramp tvrdi da je SAD uništio tri nuklearna postrojenja u Iranu, stručnjaci upozoravaju da ne postoje čvrsti dokazi za to. Izostala je i odluka američkog Kongresa ili rezolucija UN-a o napadu
Najavljena je sednica Saveta bezbednosti UN. Pentagon ocenjuje da je Operacija „Ponoćni čekić“ uspela, a iransko Ministarstvo zdravlja tvrdi da vazduh nije zagađen
Američka GBU-57 smatra se najjačom bombom za probijanje bunkera na svetu. Jedino ona može da uništi zaštićena iranska nuklearna postrojenja. Sada je američki predsednik Tramp izdao naredbu za napad
Bombu od 15 tona, koju samo Amerika poseduje, bacile su SAD na poslednji netaknuti nuklearni objekat u Iranu
Mnogi su zabrinuti, ali većina zapadnih zemalja šalje reči podrške američkoj odluci, dok muslimanske zemlje ne gaje ni približno oduševljenje američkih zvaničnika
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
