Foto: Printskrin / verjuengungsforschung.de
Osim tradicionalnih političkih partija, na nemačkim parlamentarnim izborima kandidovale su se i neobične stranke, poput Partije zaštite životinja, Marksističko-lenjinističke partije i Partije za istraživanje podmlađivanja, koja zagovara produženje ljudskog života na hiljadu godina
U Nemačkoj su otvorena birališta za izbor 630 poslanika novog saziva Bundestaga.
Na prevremenim parlamentarnim izborima pravo glasa ima 59,2 miliona građana.
Birališta su otvorena od osam do 18 časova.
Građani Nemačke na izborima imaju skromnih 29 opcija, a, između ostalih, kandidovali su se i Partija zaštite životinja, Partija za istraživanje podmlađivanja, Marksističko-lenjinistička partija i Hrišćani za Nemačku.
Među ovim partijama, najviše interesovanja je privukla Partija za istraživanje podmlađivanja.
Naime, ova stranka se zalaže da se novac od nemačkih poreskih obveznika umesto u dosadašnje projekte preusmeri u istraživanje zaustavljanja starenja, kako bi se došlo do situacije u kojoj bi „ljudi živeli po hiljadu godina“ i kako bi se tela ljudi konzervirala, tako da mogu kasnije da se ožive.
Na veb-sajtu ove stranke stoji obećanje se da će partija ulagati 40 milijardi evra godišnje gotovine EU za ove ciljeve.
Inače, uz 59,2 miliona birača, koliko ih prema proceni saveza za statistiku Destatis ima u samoj Nemačkoj, pravo glasa ima i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače, pišu nemački mediji.
Na izborima se za funkciju kancelara takmiči pet stranačkih kandidata, iako formalno šefa vlade tek posle izbora bira novi saziv Bundestaga.
Za kancelarske kandidate su svoje lidere predložili demohrišćani (CDU i CSU), socijaldemokratska SPD, Zeleni, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht, BSW).
„Ukoliko Rusija iz rata izađe ojačana i uverena da se agresija isplati, Evropa može da računa da se 'pretplatila' na slične probleme u budućnosti“, upozorava češki predsednik Petr Pavel
Otpor prema papi Franji u vrhu hrvatske Katoličke crkve nije bio samo verske prirode – bio je i politički i ekonomski. Njegova otvorenost prema marginalizovanima i distanca od etnoreligijskog nacionalizma učinili su ga nezgodnim saveznikom za one koji od crkve prave instrument vlasti
Vrhovni poglavar Katoličke crkve pokušavao je da održi ravnotežu između vođstva i služenja (verujući da pravo vođstvo i jeste služenje), između liberalne i konzervativne struje, između vernosti crkvenom učenju i vernosti čoveku koji pati i traga. Otuda, sigurno da je bio razapet, što znači – ispunio je suštinu hrišćanskog života
Na planeti K2-18b, vrlo, vrlo daleko, čak 124 svetlosne godine od Zemlje, atmosfera je puna gasa koji miriše neugodno kao kuvane rotkve i koji navodno mogu da proizvedu samo i jedino – živi organizmi. Da li smo najzad, i to baš sada, u najnezgodniji čas, pronašli život izvan Zemlje
Jasno je zašto politički protivnici pozivaju na otpor, ali ne izgleda ni da su oni koji su doveli aktuelnog predsednika na vlast presrećni zbog svega što se dešava u zemlji, jer je izbor krajnje jednostavan: ili će predsednik poštovati zakone, ili zakoni prestaju da važe. Trećeg nema
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
