Intervju Aleksandra Vučića u četvrtak na TV Insajder po pitanju propagande nije nam dao drugačijeg Vučića, jer je nemoguće da on bude drugačiji i uvek koristi iste tehnike, kaže za „Vreme“ Vladimir Milutinović, filozof i autor knjige o propagandnim tehnikama Aleksandra Vučića „Sipanje istine“.
„To je bilo jasno već na samom početku kad je kao uvod u intervju naveo da će pobediti nekoga, ta priča da je to borba, umesto intervju u kome se utvrđuje šta je tačno i u kome se priznaje ono što je tačno. Njemu nije bilo ni u primisli da ide na intervju, već na utakmicu za koju on unapred zna da će je dobiti“, kaže Milutinović.
Vučić bira pobedu po nefer pravilima
Upitan zašto Vučić svaki nastup i svaku interakciju s drugim ljudima shavata kao borbu, Miutinović kaže da je to je opštevrednosno pitanje o tome šta neko želi od života.
„Važno je šta želite od svog života, odnosno da li ste usmereni na to da pobedite sve, čak i na nefer način, ili želite da živite u društvu sa fer pravilima. Očigledno Vučić bira prvo, i to je problem. Studenti žele društvo u kome se poštuju institucije i pravila, nešto što je fer, a ne žele pobedu van toga“, kaže Milutinović.
Govoreći o intervjuu za TV Insajder, on je ukazao da je Vučić i tom prilikom koristio iste propagandne tehnike kao i do sada.
„Na početku, govoreći od nadstrešnici, on je tvrdio da je tačno rekao kada je kazao da nadstrešnica nije rekonstruisana u konstruktivnom smislu. To što je on rekao, naravno, uopšte nije tačno, zato što, kada hoćete da kažete da je nadstrešnica rekonstrisana, a njeni viseći delovi nisu rekonstruisani – to onda i kažete tako. On nije rekao to, već da nadstrešnica nije rekonstruisana, i to nije rekao samo on, nego i ostali“, kaže Milutinović.
Naravno, ukazuje, uvek je moguće da tumačite ono što ste želeli da kažete i da se izvlačite na te načine, „što je Vučić i radio“.
„Često je primenjivao i tehniku da je on ‘žrtva’. On je i ranije, a i u intervjuu Insajderu, od jednog potpitanja napravio ogroman problem kako njemu neko ne dozvoljava da govori i da misli. Ako je neko usmeren na to da ne poštuje istinu on ima milion mogućnosti da je ne poštuje, i ti su propagandne tehnike“, kaže Milutinović.
Sloboda mišljenja nisu klevete i uvrede
Dodaje i da je Brankica Stanković podsetila Vučića da je odmah po padu nadstrešnice rekao da nikakve korupcije nije bilo i pitala ga kako je to mogao da zna.
„Elementarna stvar je da kompleksnu stvarnost i detalje te stvarnosti ne možete da znate dok se time niste bavili. Kada je bio pritisnut, i kada mu je Brankica Stanković rekla da on manipuliše tako što unapred određuje šta je istina koju ne može da zna, Vučić joj je rekao da mu neće ona govoriti šta on zna. Čak se pozvao na slobodu mišljenja. Uvek postoji kontekst u kome se rečenica može prikazati kao nešto što nije. To je odavno, opšti problem sa Vučićem, a mi ne znamo da mu sistematskije postavimo granice – da ne postoji nikakva sloboda mišljenja kada se neko kleveće i vređa“, kaže Milutinović.
To što u intervjuu na TV Insajder, ali i u ranijim slučajevima, Vučić doslovno vređao kada dobije neko potpitanje, žaleći se da mu se ne dopušta da govori o čemu hoće koliko kod hoće, a po pravilu neumereno mnogo, Milutinović objašnjava time što Vučić „nije usmeren na normalna pravila dijaloga“.
„Ja kad sam imao 10 godina…“
Podseća da su pravila normalnog dijaloga veoma su jednostavna: najpre, da poštujete osobu sa kojom razgovarate, a da drugo, veoma važno pravilo, da poštujete istinu i pričate samo ono za šta mislite da je tačno i da ne pričate ono što niko ne može da proveri, što Vučić vrlo često radi.
„To je ono njegovi čuveno: ‘Ja kad sam imao 10 godina…’. On priča mnogo stvari koje niko ne može da proveri, a ono što može da se proveri, kao što je jednostavno rekao da nadstrešnica nije rekonstruisana, a jeste rekonstruisana, onda ispada: ‘Mislio sam nešto drugo, a ne ono što sam rekao’“, kaže Milutinović.
On ukazuje na to da kao što se dijalog vodi po pravilima, tako se i društvo vodi po pravilima, ako je želja da to društvo liči na nešto, i da se tek tada može pričati i o dijalogu i o društvu, a da je to ono što studenti traže.
„On je planirao da uvek bude u pravu i da može da kažete bilo šta, pa onda kaže nekome da je ustaša, a u sledećoj rečenici mu kaže da ga poštujete. Slično tome, kada je bilo reči o tome da je gradonačelnik Kraljeva govorio za studente da su ustaše, ali da on to nikada nije video. I tu manipulaciju ‘možda je to tačno, ali ja nisam znao da je tačno, prvi put čujem’ često koristi. Dijalog je uvek moguće izigrati“, kaže Milutinović.
Vučićevi „kontrastudenti“
Napominje i da javnost uvek traži da Vučić bude izložen pitanjima i „pravim novinarskim metodama“, ali podseća da je u proteklih 12 godina u ogromnoj većini slučajeva bio izložen novinarima koji mu ne postavlju nikakva pitanja.
„Onda se jednom u otprilike 10 godina izloži novinarki kao što je Brankica Stanković koja bi onda takvog čoveka i takav kontekst trebalo da dovede u red. To je nemoguće. Neko ko razgovara s njim mora u potpunosti da bude stabilan u kontekstu toga šta ne valja sa stanjem u državi i da ostaje pri tome“, kaže Milutinović.
On podseća da je postojeći kontekst takav da Vučić već 12 godina sam priča šta hoće bukvalno zabranjujući svima ostalima da govore.
„Tako je na RTS-u. Mi još nemamo studenta koji je bio gost na RTS-u, a da nije bio ometan nekim Vučićevim ‘kontrastudentom’. Mi smo toliko kontra stvarnosti i imamo čoveka koji tvrdi da je sve normalno, a sve je toliko normalno da niko osim njega ne može ništa da kaže. Intervju Brankice Stanković je samo izuzetak u moru nepravdi i nepravilnosti“, zaključuje Milutinović.
