Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
Studenti koji su u sredu uveče, 12. februara, ušli u Studentski kulturni centar na plenumu su izglasali blokadu tog nekada kultnog akademskog mesta i na adresi „SKC u blokadi“ naveli da se sada u zgradu može ući samo uz indeks.
Za četvrtak veče, 13. februara, studenti su u Velikoj sali SKC najavili i plenum na koji može da se uđe uz indeks.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima“, navodi se u saopštenju.
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati“, ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima“, navodi se u saopštenju.
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove – zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva – Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu“, pisalo je ranije „Vreme“.
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tri dana mlade slovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave Pozorišta Događaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa Never mind the Bollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege – mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop…
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.
Beograd na vodi nastavlja širenje ka Adi Ciganliji, a nova faza razvoja na prostoru Beogradskog sajma uključuje 18 stambenih zgrada, marinu, produženje promenade i izgradnju kule visoke 120 metara
Ishod prvih suđenja za oružani sukob u Banjskoj odavno se znao, kažu sagovornici „Vremena“, tvrdeći da jedan od osuđenih sa incidentom nema ništa. Dok neki sada gule robiju, a države Srbije na Kosovu skoro više da nema, kolovođa Milan Radoičić u Srbiji i dalje „privređuje“
Aleksandar Vučić neće imati šansu za pobedu čak ni na delimično poštenim izborima, ako na suprotnoj strani bude vladalo jedinstvo, kaže analitičar Dragomir Anđelković
Nema zvanične odluke EU o zamrzavanju, obustavi ili ukidanju sredstava Srbiji, tvrdi šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović. I kaže da će vlasti izmeniti Mrdićeve zakone
Predsednik Aleksandar Vučić od silnih problema u svetu, kaže, još ne stiže da misli o izborima. Ali stiže da telefonira Informeru i pikira glavne mete
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
