Fakultet političkih nauka dobio je prvu dekanku u svojoj istoriji – profesorku Maju Kovačević, stručnjakinju za evropske integracije i međunarodne odnose. Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta
Redovna profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević izglasana je za dekanku ovog fakulteta, prvu ženu na ovom mestu u istoriji FPN-a, na sednici Saveta.
Njen protivkandidat je bio Darko Nadić, koji trenutno obavlja funkciju v. d. dekana.
Kako se navodi u saopštenju Fakulteta političkih nauka, Maja Kovačević izabrana je jednoglasno, glasovima 19 prisutnih članova Saveta, i u naredne tri godine biće na čelu naše ustanove.
Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta.
Prodekanski tim čine prof. dr Miloš Hrnjaz kao prodekan za studije prvog stepena visokog obrazovanja, prof. dr Marko Veković kao prodekan za studije drugog i trećeg stepena visokog obrazovanja, prof. dr Aleksandra Krstić kao prodekanka za naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Marko Simendić kao prodekan za razvoj.
Maja Kovačević je u periodu od 1995. do 2001. godine radila kao istraživač-saradnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a 2001. godine bila je načelnik Odeljenja za Evropsku uniju u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije.
U periodu od 2001. do 2002. godine bila je pomoćnica saveznog ministra u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije, potom od 2003. do 2004. šefica Kancelarije za pridruživanje Savezne Republike Jugoslavije/Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, da bi prešla na Fakultet politčkih nauka gde je najpre obavljala poslove šefice biroa za međunarodnu saradnju i i bila projekt-menadžer.
Predaje više predmeta iz oblasti evropskih studija: Evropske integracije – razvoj i problemi, EU kao globalni akter, Savremeni evropski odnosi, EU u savremenim međunarodnim odnosima, Pravo i politika upravljanja migracijama i azilom u EU, navodi se na sajtu projekta koji vodi tim Fakulteta političkih nauka nationals.rs.
Nakon objave o stupanju u štrajk i rešenja Višeg suda u Beogradu o obustavi od izvršenja dela odluke, AKS je saopštila da su donete privremene mere kojim je utvrđen minimum procesa rada advokata u cilju sprečavanja štetnih posledica koje mogu nastati posle rešenja Višeg suda u Beogradu
Ispred OŠ „Josif Pančić“ okupili su se roditelji, učenici i građani kako bi izrazili solidarnost s nastavnicima u štrajku
Svetlana Stoilković i Jana Bosanac, zaposlene u Centru za socijalni rad Gadžin Han, odbile su da odu na miting Srpske napredne stranke i od tada su počeli pritisci. Ovo je osudila i saopštila Inicijativa za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti
Studenti u Srbiji danas nisu „antidržavni elementi”, kako ih pojedini predstavnici vlasti i mediji žele predstaviti – naprotiv, oni su pravi branioci države u njenom najboljem mogućem obliku, onakve kakva bi trebalo da bude prema sopstvenim postojećim zakonima i Ustavu
Paviljoni na beogradskom Ekspu 2027. biće potom srušeni – a ko će i šta tamo graditi, ne zna se. Takođe, izgleda da vlast namerava da te paviljone pusti u „probni“ rad, bez upotrebne dozvole
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
