Lični stav
Studentski protesti: Kasno je za pričam ti priču
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija” ponovo su se razbuktale kako studentski protesti uzimaju maha. Radikalizacijom odgovora vlasti društvo se još više polarizuje po novom merilu – „ćaci ili đaci”
Ako ste proteklog vikenda otvorili stranicu na društvenim mrežama „studenti u blokadi” da vidite kada da idete na Autokomandu ili ste, pak, klinknuli na „vučićuverujem” na Instagramu, da odslušate govore sa kontramitinga SNS-a u Jagodini – onda je i vas Ćaci jasno podelio.
Izraz ćaci delo je nepoznatog autora koji je crvenom bojom ispisao natpis „ćaci u školu” na ulazu u Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i tako pokušao da privoli đake da sednu u klupe, iako su mnoge škole štrajkovale od 20. januara i tako pružile podršku studentskom bojkotu.
Mnogi veruju da je, sada već popularni Ćaci, zapravo SNS-ovac koji je pomalo zaboravio ćirilicu, pa mu je čirilično Đ (Ђ) ispalo – Ć (Ћ).
Tako je na već poznate podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija”, koje za „Vreme” navodi sociolog Slobodan Cvejić, dodato i „ili si ćaci ili đaci”.
SStudenne znam gde je problem. ĆACI stvarno treba da se vrate u školu, a ĐACI mogu na ulice.
činjenice mislim dobar grafit pic.twitter.com/0So2H3Zu5r
— Danijel Milošević (@suri_orao) January 22, 2025
Kad su većina bili Ćaci škola za koje ne znaju gde se nalaze, onda pišu ovakve grafite.
Slika i prilika i suštinska razlika između Đaka koji su na ulici, i Ćaka koji sede u „institucijama“ i vode državu https://t.co/Tp8CTEvaz3— Vladimir Medjak/Владимир Међак (@VMedjak) January 22, 2025
Ćaci u školu da se opismene, djaci u štrajk! pic.twitter.com/ycrfqbAWTr
— IzVesna (@izvesnavesna) January 22, 2025
Ne mrežama je sve uočljivije i ono „ili jesi ili nisi”, a pojedini samo stavljaju „ili ili”.
Ili jesi, ili nisi… STUDENTI, PROSVETA, ADVOKATI, POLJOPRIVREDNICI… TI? pic.twitter.com/MTtknP8tzJ
— Igor Avžner GENERALNI ŠTRAJK (@igorfocus) January 20, 2025
Da li se smanjuje broj neopredeljenih?
Ovakve pojave u Srbiji, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava kao situaciju u „veoma polarizovanom društvu”.
„I inače (u Srbiji) postoje velike socijalne i identitetske razlike zbog neravnomernog toka modernizacije tokom čitava prethodna dva veka, od kako Srbija traži svoje mesto među evropskim narodima”, dodaje on.
U redovnim situacijama, kaže Cvejić, broj neopredeljenih je veći nego broj opredeljenih (bilo za ili protiv).
„Ali, glavna odlika ovog protesta, izazvanog nesrećom u Novom Sadu, gde je bilo sasvim očigledno da korupcija i nemar odnose ljudske živote, je da je broj motivisanih daleko veći, i to onih koji su protiv ovog režima”, kaže Cvejić.
Jedna priča: Ćaci i đaci za stolom
David ima prijatelja sa bivšeg posla, sa kojim se druži već 15 godina, a imaju običaj da jednom nedeljno idu na pivo. Za stolom u kafani, David je, kaže za „Vreme”, konstatovao da se „u dobrom smeru odvijaju protesti, da se napravio barem neki korak ka promenama, do potencijalnih ostavki”.
„Tu se taj moj drug, koga nikada nismo mogli da svrstamo tačno negde, ali jeste i ranije svašta komentarisao, nasmeja i kaže ‘vi mnogo krivite Vučića za sve, država prolazi kroz najbolji period u istoriji Srbije’. Ja ga onda pitam šta je tu tako dobro, on kaže ‘tu su putevi, da se gradi, nikad bolje nije Beograd izgledao, nikad više para nije bilo, postajemo bitni u svetu’”, dodaje David.
Onda se potegla priča oko štrajka nastavnika, a sestra Davidovog prijatelja je prosvetni radnik, za nju je, kaže prokomentarisao „ko joj je kriv, to zanimanje nije profitabilno”.
„Kada je još rekao i da ‘korupcija postoji svuda u svetu i da padaju nadstrešnice svuda u svetu’, ali i ‘najlakše bi vama bilo njega da ubiju’, tačno one rečenice koje slušamo stalno u tabloidima, tu sam poludeo i počeo da se derem po kafani”, kaže još David, koji ne može najbolje da objasni zašto ga svi ovi komentari baš sada toliko nerviraju i kako je prethodnih 13 godina, koliko je SNS na vlasti, uspeo da sedi jednom nedeljno sa istim prijateljem.
„Sada su ipak u pitanju ljudski životi, a on mi ponavlja identičnu izjavu koju je negde pročitao.”
Podele su namerno održavane i razvijane, misli Cvejić, pod „neoradikalskom vlašću”.
„U takvom kontekstu logično je da, kada se društvena situacija zaoštri, podela na – za i protiv – postane jača”, dodaje profesor, koji je i narodni poslanik na listi Zdravka Ponoša.
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Crvenim srednjim prstom je kao putokazima praktično ocrtan povratak u škole i na fakultete. Bilo je potrebno manje od par dana da se ova kampanja zaustavi, jer je ona praktično političko samoubistvo
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve